Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.44.0-wmf.3 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Єлена Ковач Петриґала 0 21 6501 6399 2024-11-16T01:26:25Z Keresturec 18 6501 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Єлена Ковач Петриґала |- | colspan="2" |[[Файл:Jelena Kovac 1953.jpg|alt=Єлена Ковач|center|thumb|334x334px]] |- |'''Народзена''' |20. фебруара 1916. |- |'''Умарла''' |15. фебруарa 2010 (94) |- |'''Державянство''' |австроугорске, югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Школа''' |Гражданска школа, Шид |- |'''Период твореня''' |1933–1975. |- |'''Жанри''' |литература, хорске шпиванє |- |'''Похована''' |на Новим теметове у Новим Садзе |} '''Єлена Ковач Петриґала''' (*20. фебруар 1916–†15. фебруар 2010), писателька и оперска шпивачка == Биоґрафия == Єлена Петриґала ше народзела у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 20. фебруара 1916. року дзе єй оцец Константин Петриґала бул учитель. Там закончела основну школу, а гражданску у Шидзе. Потим ше уписала до учительскей школи у Новим Садзе, алє пошвидко ше мушела врациц до Керестура, бо оцец, попри витримованя ище троїх дзецох и своєй мацери Сузани (котра, после вчасней шмерци його супруги Веруни, народзеней Гарди, пестовала його штверо дзеци) нє мог плациц интернат и други трошки школованя. По теди Єлена уж здобула за тедишнї час солидне образованє, особлїво при шестрох Василиянкох под час школованя у Шидзе. У Керестуре ше такой уключела до културного живота у рамикох [[Руске народне просвитне дружтво|Руского народного просвитного дружтва]]. Писац прозни роботи Єлена Петриґала почала ище як седемнацрочна дзивка 1933. року. Була активни член Союзу руских школярох у тим чаше и вироятно под вплївом тей орґанизациї, як стредньошколка, почала и писац. Свойо твори обявйовала у Руских календарох од 1934. по 1941. рок, а заступена є и у Руско-українским алманаху бачванско-сримских писательох (1936) як наймладши писатель у тедишнїм чаше. У исти час ше занїма и зоз театралну дїялносцу и, як талантована шпивачка, участвує у вецей театралних фалатох у котрих єст и шпиваня. Єлена Петриґала ше 1935. року одала за [[Михайло Ковач|Михайла Ковача]], теди учителя у Руским Керестуре. Под час Другей шветовей войни, спочатку вєдно зоз супругом Михайлом Ковачом и двоїма дзецми жила у Шидзе, потим у [[Бикич Дол]]у (сама зоз двоїма дзецми по конєц войни) а од 1948. уж и зоз троїма аж по 1952. рок, кед ше преселєли до Нового Саду. Та и у Новим Садзе уж такой на початку априла 1953. року участвує у представи ''Заврачане благо'' В. Ванченка (улога циґанки Грунї), котру режирал єй супруг Михайло Ковач. У 1954. року ше єй народзела наймладша дзивка Олґа, та пре обєктивни причини єй дальша робота на театралним плане була прервана. У Новим Садзе, 1955. року, по препоруки Верунки Олеяровей, була прията за професийного члена хору Опери Сербского народного театра, дзе остала аж по одход до пензиї, после полних 22 рокох активного шпиваня. Як сама виявела, бул то найщешлївши период єй живота. Кед слово о єй литературней творчосци, треба спомнуц же ю предлужела и после Другей шветовей войни. Свойо кратки приповедки почала обявйовац у часопису ''Шветлосц'' 1952-1953, алє ше после того, як уж спомнуте, пошвецела музики, а „пирко” препущела свойому супругови. Попри тим же шпивала у опери, Єлена як солистка и у дуету зоз свою власну шестру Олґу од. Обровски даскельо роки „на живо” шпивала и руски и українски писнї прейґ габох Радио Нового Саду. А кед набавени маґнетофони, даскельо шпиванки остали и записани на маґнетскей пантлїки и з часу на час ше емитую. По одходу до пензиї знова ше пошвецела литературней творчосци. Участвовала аж и на єдним литературним конкурсу за кнїжку прози, котри седемдзешатих рокох розписало ''Руске слово'', алє теди конкуренция була велька и рукопис кнїжки Єлени Ковачовей жири нє предложел анї за одкуп. На щесце, тот рукопис зачувани, та го превжала Редакция ''Шветлосци'' и обявела у штирох предлуженьох, у числох 3 и 4 у 2008. и 1 и 2 у 2009. року. Творчи литературни опус Єлени Ковач-Петриґала релативно скрoмни. Поведли бизме, вон скоро цали инспировани з авторкову животну долю. Литературна критика о творох Єлени Ковач ище нє виповедла свойо остатнє слово, окрем гевтого зоз 1936. року, кед висловене же єй творчосц романтичного напряму и же „указує красни талант и дава вельо надїї” и того цо замерковал [[Дюра Варґа]] у своїм напису „Кратки исторични препатрунок кнїжовней творчосци у нашим народзе” споминаюци слїдующе: „У романтичним напряме писала под час старей Югославиї приповедки Олинка Ковач, родзена Петриґала. Приповедки єй друковани у новинох и Алманаху 1936. року. Тематика розлична и часто попреплєтана з релиґийнима мотивами и прекраснима описами роботи и природи”. Єлена Ковач-Петриґала умарла 15. фебруара, а похована є 16. фебруара 2010. року на Новим теметове у Новим Садзе. == Ґалерия == <gallery> Jelena Petrigala 1932.jpg|Єлена Петриґала 1934. року Jelena Kovac 1950.jpg|Єлена Ковач, Сербски народни театер Verunka Olejar i Jelena Kovac 1951.jpg|Верунка Олеяр и Єлена Ковач у студию Радио Нового Саду </gallery> == Литература == * ''Руско-українски АЛМАНАХ бачванско-сримских писательох''; Видатель Руске народне просвитне дружтво у Р. Керестуре, 1936, боки 6, и 191.197. * Дюра Латяк:''Олена (Єлена) Ковач (1916-2010),'' ''Шветлосц'' ч. 1/2010, б. 127-131. == Вонкашнї вязи == * [[Дюра Варґа]]: [https://www.ruskeslovo.com/wp-content/uploads/2021/06/1952-SVETLOSC-cislo-1-digitalizovane.pdf ''Кратки исторични препатрунок кнїжовней творчосци у нашим народзе'',] ''Шветлосц'' ч. 1/1952, б. 28-29. ihn9oe3x5m9l44ot0wiubi714s9uiqx Дюра Папгаргаї 0 142 6505 6449 2024-11-16T09:23:22Z Эделинский 244 Дюра Папгаргаї 6505 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |Дюра Папгаргаї |- | colspan="2" |[[Файл:Poeta i pisatelj PD.jpg|alt=Дюра Папгаргаї|center|thumb|300x300px|Дюра Папгаргаї]] |- |'''Народзени''' |11 новембра, 1936, Руски Керестур |- |'''Умар''' |15 марца, 2008 (71 р.), Нови Сад |- |'''Язик творох''' |руски |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Универзитет''' |Югославянска литература на Филозофским факултету, Новосадски универзитет |- |'''Период творчосци''' |1968—2006. |- |'''Жанри''' |поезия, проза, драма |- |'''Поховани''' |у Руским Керестуре |} '''Дюра Папгаргаї''' (*11. новембра 1936—†15. марца 2008) писатель, новинар, главни и одвичательни редактор часопису за литературу, културу и дружтвени питаня ''Шветлосц'', драмски дїяч и инициятор вецей културних манифестацийох. == Биоґрафия == Дюра Папгаргаї ше народзел у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] 11. новембра 1936. року. Оцец Дюра, мац Маґдалена, народзена Роман. Основну школу и нїзшу ґимназию закончел у своїм валалє (1943–1951), стредню физкултурну школу у Новим Садзе (1952–1956), дзе закончел студиї и дипломовал югославянску литературу на Филозофским факултету (1960–1964). Дюра Папгаргаї робел як наставнїк у основней школи у [[Вербас|Вербаше]] и Руским Керестуре (1956–1959), потим як новинар у Редакциї новинох ''Руске слово''<ref>[https://www.ruskeslovo.com/ruske-slovo/ Руске слово ], тижньово новини</ref> (1963–1966), а вец як главни и одвичательни редактор обновеного часопису ''Шветлосц'' у НВП ''Руске слово'', (1966–1993).<ref>[https://www.ruskeslovo.com/%d1%88%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%bb%d0%be%d1%81%d1%86/ ''Шветлосц''], часопис за науку, литературу, културу и уметносц</ref> Концом седемдзешатих и у першей половки осемдзешатих рокох источасно бул и гонорарни драматурґ, а потим як директор Драми Сербского народного театра у Новим Садзе (1979–1982). Свою театралну кариєру Дюра Папгаргаї започал ище як школяр керестурскей ґимназиї, алє перши його театрални наступ зазначени у средствох явного информованя аж 1956. року у Новим Садзе, а истого року – и у Вербаше. Як режисер є зазначени 1960. року у КПД ''Максим Горки'' у Новим Садзе, дзе режирал Ґоґольову ''Женїдбу'', а як ґлумец-аматер започал свою активносц ище як школяр висших класох основней школи у Руским Керестуре, а предлужел у Новим Садзе, Вербаше, та знова Руским Керестуре, а закончел ю у Новим Садзе 1970. року. Єден є спомедзи найзначнєйших иницияторох снованя Аматерского руского театра ''Дядя'' зоз сценами у Новим Садзе и Руским Керестуре и длугорочни його уметнїцки руководитель. У тим театре Дюра Папгаргаї и усовершел свойо режисерске искуство и ту витворел найвекшу часц режийних постановкох. Дюра Папгаргаї бул инициятор вецей културних акцийох и манифестацийох як цо то Фестивал култури ''Червена ружа'', ''Струни шерца'' - поетска манифестация у рамикох ''Червеней ружи'', ''Драмски мемориял Петра Ризнича Дядї'',<ref>[https://www.ruskeslovo.com/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%88%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/ Ґу 50. Драмскому мемориялу Петра Ризнича Дядї] Перши коментари</ref> ''Костелникова єшень''. У рамикох ''Рускей матки'' Папгаргаї иницировал ''Фестивал рускей монодрами]'',<ref>[https://rtv.rs/rsn/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BB-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%BE%D1%85-%D0%B4%D1%8E%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B0%D1%97_782219.html Руски фестивал малих сценских формох]</ref> а вецей його инициятиви були витворени и у дїялносци Дружтва за руски язик, литературу и културу.<ref>[http://www.druztvo.org/ruski/o_druztve/index.htm Дружтво за руски язик, литературу и културу]</ref> До скорейчасовей пензиї Дюра Папгаргаї пошол 1993. року зоз длужносци главного и одвичательного редактора часопису ''Шветлосц''. Умар 15. марца 2008. року у Новим Садзе. Поховани є 17. марца на теметове у Руским Керестуре.<br> [[Файл:Djura Papharhaji z diplomu.jpg|alt=Дюра Когут придал награду Дюрови Папгаргайови|thumb|389x389px|Дюра Когут придал награду Дюрови Папгаргайови]] == Припознаня == За свою плодну роботу на вецей польох култури Дюра Папгаргаї достал векше число значних наградох и припознаньох. Найзначнєйши медзи нїма то: Награда ''Невен'' (1980), ''Искри култури'' КПЗ Войводини (1982), ''Октоберска награда'' Городу Нового Саду (1984), ''Вукова награда'' КПЗ Сербиї (1996), Награда ''Александер Духнович'' (1997) и ''Награда за животне дїло'' Дружтва писательох Войводини. == Творчосц == Дюра Папгаргаї визначни поета, прозни и драмски писатель, литературни критичар, антолоґичар и театрални режисер. Автор є векшого числа кнїжкох поезиї и прози як за одроснутих, так и за дзеци. Написал 23 драми, котри му обявени, а скоро шицки и виводзени на сцени або на радию. Даєдни з його творох преложени и на други язики (сербски, словацки, росийски, мадярски, румунски, українски, летонски, єрменски). == ЛИТЕРАТУРНИ ТВОРИ У ОКРЕМНИХ КНЇЖКОХ: == 1.Ту, такой при шерцу, писнї, 1969.<br> 2.Олово, черешньов квет, писнї, 1974.<br> 3.Нє дам свойо роки и квит, поезия о дзецох, 1977.<br> 4.Тровач снох, писнї, 1978.<br> 5.Конєц швета, приповедки о дзецинстве, 1980. и 1989.<br> 6.Чуваре хмарох, поема, 1981.<br> 7.Вина, приповедки, 1984 (по руски); Vina, 1984 (по словацки)<br> 8.Ordas évek (Вовчи роки), вибор писньох, 1988 (по мадярски)<br> 9.Образи на скори, руска трилоґия (три театрални фалати, поема Преклятство Косцелїска и авторов закончуюци коментар), 1988.<br> 10.Наталка, дзивче хторе любело конї, сликовнїца за дзеци, 1989 (по руски), 1990 (по словацки), 1996 (по українски)<br> 11.Путованє на юг, писнї, 1991. и 1998 (по руски), а на анґлийским 2006.<ref>[https://c-rrc.org/product/journey-to-the-south-poetry/ Путованє на юг, писнї]Journey to the south, poetry</ref><br> 12.У роси кощак сон, вибрани писнї, 1998.<br> 13.Запор, вибрана проза, 1999.<br> 14.Живи цинї, вибрани драми, 1999.<br> 15.И сенком и прахом, изабране песме, избор приредио Драшко Ређеп, са русинског превео аутор, 2003.<br> 16.Яй, Боже мой, яке я то вельке, писнї о дзецох и за дзеци, 2005.<br> 17.Били янтар, писнї, 2006.<br> 18.Збeгньoвчарe, припoвeдки, 2012.<br> == АНТОЛОҐИЇ, ПАНОРАМИ, ВИБОРИ: == 1.Антолоґия поезиї (зоз М. Ковачом и Дю. Латяком), 1963. 2.Митро Надь: Бакарни дзвон за Дунайом, вибор писньох, 1967. 3.Слунечни роки, вибор приповедкох за дзеци, вєдно зоз Дю. Варґом и Я. Рацом, 1969. 4.Дубока бразда, вибор приповедкох (зоз Дю. Латяком и Ю. Тамашом), 1975. 5.Там, коло Дунаю, вибор прози за преклад на українски язик (зоз М. М. Кочишом и Дю. Латяком), 1976. 6.Антолоґия рускей поезиї, 1984. 7.Доме, доме нєзабутни, вибор з рускей поезиї, лектира за шесту класу, 1987. 8.Ми, дзеци сторочя двацетого, вибор з рускей поезиї, лектира за седму класу, 1989. 9.През шицки поля, вибор з рускей поезиї, лектира за осму класу, 1989. 10.Гавриїл Костельник: Поезия, вибор писньох и студия, 1970. 11.Гавриї Костельник: Проза, вибор прозних творох, 1975. 12.Андри Гуздер Билянски: Винїцар, позберани твори, 2006. == ОРИҐИНАЛНИ ДРАМСКИ ТВОРИ: == 1.Остац у себе, 1971. 2.Наволайце 316-24 (Телефон мой приятель), 1973. 3.Вистата конїца, 1974. 4.Бабки зоз слами, 1985. 5.Ровняцки соблазнї, 1988. 6.Агафия старого попа дзивка, 1988. 7.Мистични образи шестри Мариям, 1988. 8.Наталка дзивче хторе любело конї, радио драма, 1988. 9.Наталка кральовна пешацкого острова, радио драма, 1989. 10.Наталка глєда Дону, радио драма, 1990. 11.Наталка на Жобрачей гори 12.Птица бабица 13.На Буджацким мосце 14.На журки у баби Юли 15.Масонка з Куртого шору, монодрама, 2002. 16.Масонка на покути у Европи, монодрама, 2002. 17.Два карти за Єрусалим, 2004. 18.Далєко гвизда Габура, 2003. 19.Лапанє пилота, 2005. 20.Илия опозиция, монодрама, 2005. 21.Марка Збегньовчарка, монодрама, 2006. 22.Сказка о швиньскей бундави, 2006. 23.Теди кед Макаї ходзел ґу Ирини, 2008. {| class="wikitable" |+ ! colspan="4" | === ҐЛУМЕЛ У ТИХ ФАЛАТОХ === |- |<div style="text-align: center;">'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат''' |<div style="text-align: center;">'''Улога''' |<div style="text-align: center;">'''Место''' |- |1956. |Й. С. Попович: ЗЛА ЖЕНА |Срета, чижмар |<div style="text-align: center;">Нови Сад |- |1956. |Й. С. Попович: ПОКОНДИРЕНА ТИКОВКА |Ружичич |<div style="text-align: center;">Вербас |- |1957. |М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА |Подколєсин |<div style="text-align: center;">Вербас |- |1957. |Б. Дьордєвич: ХИЖА НА УГЛЄ |Мича |<div style="text-align: center;">Вербас |- |1960. |М. В. Ґоґоль: ЖЄНЇДБА |Подколєсин |<div style="text-align: center;">Нови Сад |- |1961. |Михайло Ковач: ОРАЧЕ |Баран |<div style="text-align: center;">Нови Сад |- |1966. |Максим Горки: НА ДНУ |Сатин |<div style="text-align: center;">Руски Керестур |- |1970. |Славомир Мрожек: ПОЛИЦАЄ |Провокатор |<div style="text-align: center;">Нови Сад |} {| class="wikitable" |+ ! colspan="7" | === РЕЖИРАЛ ТОТИ ТЕАТРАЛНИ ФАЛАТИ === |- |<div style="text-align: center;">'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат''' |<div style="text-align: center;">'''Место''' | |<div style="text-align: center;">'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Театрални фалат''' |<div style="text-align: center;">'''Место''' |- |1960. |М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА |<div style="text-align: center;">Нови Сад | rowspan="15" | |1975. |Кита Буачидзе: ПРОВИНЦИЙНА ДЗИВКА |<div style="text-align: center;">Руски Керестур |- |1962. |Б. Нушич: ФРАҐМЕНТИ З АВТОБИОҐРАФИЇ |<div style="text-align: center;">Руски Керестур |1977. |М. В. Ґоґоль: РЕВИЗОР |<div style="text-align: center;">" |- |1964. |А. П. Чехов: ЗЛОНАМИРНЇК   |<div style="text-align: center;">" |1978. |Любомир Симович: ЧУДО У ШАРҐАНЄ |<div style="text-align: center;">Нови Сад |- |1964. |А. П. Чехов: ГИРУРҐИЯ |<div style="text-align: center;">" |1979. |Владимир Коростильов: ВАРШАВСКИ АЛАРМ |<div style="text-align: center;">" |- |1964. |Б. Ласкин: ДВОМЕ ТОВАРИШЕ |<div style="text-align: center;">" |1979. |Милица Новкович: КАМЕНЬ ЗА ПОД ГЛАВУ |<div style="text-align: center;">Шид |- |1964. |Й. Осек: НАЩИВА |<div style="text-align: center;">Руски Керестур |1979. |Дю. Папгаргаї: ВИСТАТА КОНЇЦА |<div style="text-align: center;">Руски Керестур |- |1965. |Й.С.Попович: ЗЛА ЖЕНА |<div style="text-align: center;">" |1983. |Михайло Ковач: ОРАЧЕ, ОРАЧЕ |<div style="text-align: center;">" |- |1965. |А. П. Чехов: ПИТАНКИ   |<div style="text-align: center;">" |1985. |Станислав Стратиєв: АВТОБУС |<div style="text-align: center;">Нови Сад |- |1965. |Б. Нушич: АНАЛФАБЕТА |<div style="text-align: center;">" |1986. |Борислав Пекич: НА ШАЛЄНИМ БИЛИМ <br>КАМЕНЮ (Ґенералє и У Едену на востоку) |<div style="text-align: center;">Руски Керестур |- |1967. |Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА |<div style="text-align: center;">" |1988. |Александер Островски: ЛЄС |<div style="text-align: center;">" |- |1968. |Й. С. Попович: ЗЛА ЖЕНА |<div style="text-align: center;">" |1988. |Борислав Пекич: У ЕДЕНУ НА ВОСТОКУ |<div style="text-align: center;">" |- |1969 |М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА |<div style="text-align: center;">" |1991. |Ян Їлек: МОЙ ДВОРЕЦ |<div style="text-align: center;">Нови Сад |- |1970. |О. Коломиєц: ФАРАОНЄ |<div style="text-align: center;">" |1991. |Миленко Вучетич: ЛЮБИЦА ПЕРША ОСОБА <br> МНОЖИНИ |<div style="text-align: center;">" |- |1972. |Мирон Канюх: КОНЦЕРТ ЗА ПСА И ШМЕЦЕ |<div style="text-align: center;">Нови Сад |1992. |Борислав Пекич: ОБЕШЕНЯК |<div style="text-align: center;">" |- |1975. |Ґордан Михич: ЖОВТА |<div style="text-align: center;">" |1995. |Дю. Папгаргаї: РОВНЯЦКИ СОБЛАЗНЇ |<div style="text-align: center;">Руски Керестур |} == ТЕКСТИ ЗА КОМПОЗИЦИЇ == {| class="wikitable" |+ ! colspan="3" |'''ЧЕРВЕНА РУЖА''' |- ! colspan="3" |'''У народним духу''' |- |'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' |- |1983. |[https://www.youtube.com/watch?v=MHFtVWaWww8 Шпя трави] |Владислав Надьмитьо |- |1984. |Вредзело пожиц |Владислав Надьмитьо |- |1992. |Били конї |Юлин Бучко |- |2002. |[https://www.youtube.com/watch?v=SqBZYtkDeRs Збегньовски ноци] |Мирон Сивч |- |2003. |Хустка кветована |Мирослав Пап |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" |'''У забавним духу''' |- |'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' |- |1981. |Твой принц зоз сказки |Владислав Надьмитьо |- |1983. |Твой смуток и мнє швичку палї |Юлин Бучко |- |1984. |Точни час |Юлин Бучко |- |1987. |Любел сом |Юлин Бучко |- |2010. |[https://www.youtube.com/watch?v=tNfvi_KYtDs Поглєдам твою руку] |Весна Надь |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" |Червене пупче |- |'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' |- |1986. |Лєм по моди |Юлин Бучко |- |1987. |Хованє єдней жаби |Юлин Бучко |- |1987. |Приватна зоо-заграда |Михайло Бодянец |- | colspan="3" | |- ! colspan="3" |Ружова заградка |- |'''Рок''' |<div style="text-align: center;">'''Наслов писнї''' |<div style="text-align: center;">'''Автор музики''' |- |1990. |Тал |Михал Лїкар |- |2003. |Збегньовски квет |Мирон Сивч |- |2004. |[https://www.youtube.com/watch?v=wZx1Bz6lAWE Збегньовски загради] |Мирон Сивч |} == Жридла и вязи == * [https://nar.org.rs/rue/d%D1%8Era-papgarga%D1%97/ Дюра Папгаргаї], биоґрафия на НАР * [https://rdsa.tripod.com/biografiji.htm#papharhaji Биоґрафия] на вебсайту ''Руснаци У Панониї'' * [https://rdsa.tripod.com/pisatrusij.htm#paphar Биоґрафия по русийски] автор Проф. др. хаб. А. Д. Дуличенко (Тарту) * Илейн Русинко (Elaine Rusinko): [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/studia%20ruthenica%2012.pdf Папгаргайово Путованє на юг], Journey to the South, Djura Papharhaji, 2006, Зборнїк роботох ''Studia Ruthenica 12 (25), 2007,'' б. 173-183. == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=ICQ-2qpgLGo&t=545s Седем керестурски долїни], поема * [https://www.youtube.com/watch?v=ALtZBWbjBmE Преклятство Косцелїска], поема * [https://www.youtube.com/watch?v=unoefBG6_lI Збегньовски ноци] 2. верзия * [https://www.youtube.com/watch?v=yEbxZdbHE-Q Любовна школа за початнїкох], рецитує Марина Барна * [https://issuu.com/novinki/docs/magazin6 Путованє на юг], даскельо писнї по руски и анґлийски, бок 16 * [https://rdsa.tripod.com/literatura/papharhajid.html Ище даскельо Папгаргайово писнї] === Ґалерия === <gallery> Djura Papharhaji maturska 1956.jpg|Дюра Папгаргаї, матурска слика Delegacija KSUT 1967.jpg|Делеґация КСУТ зоз Прешова у нащиви НВП ''Руске слово'' у Руским Керестуре, 1967. року, Дюра Папгаргаї (стої на право) Djura Papharhaji i Mikola Skuban.jpg|alt=Дюра Папгаргаї и Микола Скубан|Дюра Папгаргаї и Микола Скубан у Греческей Zla žena.jpg|alt=Дюра Папгаргаї други з права|Дюра Папгаргаї (други з права) зоз ансамблом ґлумцох театралного фалата ''Зла жена'' Papharhaji i Mizo Varga.jpg|Дюра Папгаргаї (шедзи у штредки) на єдним литературним стретнуцу </gallery> === Референци === sg59pk0s41p8hal8r02zvjz29p1z7iz Орчик 0 340 6507 3818 2024-11-16T10:48:15Z Sveletanka 20 6507 wikitext text/x-wiki [[Файл:Orcik 02082024.jpg|thumb|Орчик закапчани на вагу древеного коча до котрого ше прагал конь|300x300px]] == Орчик == '''Орчик''' – древена часц ваги на кочу за хтору ше капчаю штранґи штверцох (серб. ждепчаник, всл. orčik, поль. orczyk, укр. орчик, од нємец. Ortscheit). Орчики колєсаре правели зоз баґренового або ясенового древа. Було их вецей файти. Основни розлики у тим чи су за єдного чи за два конї и чи були роботни чи парадни. ♦ Орчик за єдного коня (кед у кочу бул упрагнути лєм єден конь) бул длугши як звичайно, а мал 1 метер, прето же би конь, кед цагал коч, крачал цо далєй од друка и нє чухал ногу до ньго. ♦ Орчик за два конї (кед у кочу були упрагнути два конї и на ваги вишели два орчики) бул кратши – мал 28 цоли. ♦ Роботни орчики колєсар правел зоз простого древа по фурми, а коваль таки роботни орчики нє украшовал зоз плехом, алє на нїх кладол нєм бляху зоз карику. ♦ На лєгки або парадни кочи колєсар правел криви орчики, а вирезовал их по фурми зоз кривого древа. Цо ше дотика тей кривини, вона нє мала другу фунцию окрем естетскей. На кажди криви орчик коваль з лїца кладол цифровани плех, хтори лєм украшовал орчик. Тот плех коваль прибил зоз гвоздзиками, а поверх нього на орчик кладол ище бляху и карику, зоз хтору ше орчик квачело на вагу. Тоти желєзни часци хтори орчик повязовали зоз вагу, нє случайно мали таки випатрунок и були справени праве зоз двох часцох. Кажди орчик зоз ременями привязани за коня, а конь ше, кед крача або бежи, гимба лїво-право. Же би конь могол шлєбодно крачац, вец орчик муши провадзиц рушанє коня, односно муши ше на ваги гимбац. Праве прето орчик нє може буц на вагу утвердзени так же би нє бул рухоми, бо би у тим случаю конь барз чежко крачал. Шицки орчики на ваги були так покладзени же их нє мож було знїмац анї прекладац. Ковачль каричку на орчику так утвердзел за шаш на ваги и за бляху на орчику же ше орчик нїяк нє могол одквачиц, цо було барз важне кед конї коч, або инше до чого були упрагнути, цагали. Так кажда вага мала свойо орчики, алє у парастских обисцох було и орчики без вагох. Таки орчик ше квачело на парачи плуг. Парадни орчики ше кладло на каруци, фиякери або на лєгки парадни кочи. Од роботних орчикох ше розликовали по тим же були виточени на токарнї зоз простого древа. == Литература == * Словнїк руского народного язика II, O – Я, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику,'' Нови Сад 2017, б. 91 * Руско-сербски словнїк, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику,'' Нови Сад 2010, б. 497 * Наташа Фа Холошняй, [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/6a%20studia%20rutenika%2019%20za%20Pdf%20.%202014%20god..pdf Колєсарске ремесло], Терминолоґия, ''Studia Ruthenica 19,'' Нови Сад 2014, б. 91-93 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wiktionary.org/sr-el/%D0%B6%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA ždrepčanik] Викиречник * [https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f15iUBR0&keyword=%C5%BEdrep%C4%8Danik ždrepčànīk] Hrvatski jezični portal tjds7i5hipqrox72kuypsi9crjsec1k 6508 6507 2024-11-16T10:48:58Z Sveletanka 20 6508 wikitext text/x-wiki [[Файл:Orcik 02082024.jpg|thumb|Орчик закапчани на вагу древеного коча до котрого ше прагал конь|300x300px]] '''Орчик''' – древена часц ваги на кочу за хтору ше капчаю штранґи штверцох (серб. ждепчаник, всл. orčik, поль. orczyk, укр. орчик, од нємец. Ortscheit). Орчики колєсаре правели зоз баґренового або ясенового древа. Було их вецей файти. Основни розлики у тим чи су за єдного чи за два конї и чи були роботни чи парадни. ♦ Орчик за єдного коня (кед у кочу бул упрагнути лєм єден конь) бул длугши як звичайно, а мал 1 метер, прето же би конь, кед цагал коч, крачал цо далєй од друка и нє чухал ногу до ньго. ♦ Орчик за два конї (кед у кочу були упрагнути два конї и на ваги вишели два орчики) бул кратши – мал 28 цоли. ♦ Роботни орчики колєсар правел зоз простого древа по фурми, а коваль таки роботни орчики нє украшовал зоз плехом, алє на нїх кладол нєм бляху зоз карику. ♦ На лєгки або парадни кочи колєсар правел криви орчики, а вирезовал их по фурми зоз кривого древа. Цо ше дотика тей кривини, вона нє мала другу фунцию окрем естетскей. На кажди криви орчик коваль з лїца кладол цифровани плех, хтори лєм украшовал орчик. Тот плех коваль прибил зоз гвоздзиками, а поверх нього на орчик кладол ище бляху и карику, зоз хтору ше орчик квачело на вагу. Тоти желєзни часци хтори орчик повязовали зоз вагу, нє случайно мали таки випатрунок и були справени праве зоз двох часцох. Кажди орчик зоз ременями привязани за коня, а конь ше, кед крача або бежи, гимба лїво-право. Же би конь могол шлєбодно крачац, вец орчик муши провадзиц рушанє коня, односно муши ше на ваги гимбац. Праве прето орчик нє може буц на вагу утвердзени так же би нє бул рухоми, бо би у тим случаю конь барз чежко крачал. Шицки орчики на ваги були так покладзени же их нє мож було знїмац анї прекладац. Ковачль каричку на орчику так утвердзел за шаш на ваги и за бляху на орчику же ше орчик нїяк нє могол одквачиц, цо було барз важне кед конї коч, або инше до чого були упрагнути, цагали. Так кажда вага мала свойо орчики, алє у парастских обисцох було и орчики без вагох. Таки орчик ше квачело на парачи плуг. Парадни орчики ше кладло на каруци, фиякери або на лєгки парадни кочи. Од роботних орчикох ше розликовали по тим же були виточени на токарнї зоз простого древа. == Литература == * Словнїк руского народного язика II, O – Я, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику,'' Нови Сад 2017, б. 91 * Руско-сербски словнїк, ''Филозофски факултет, Одсек за русинистику,'' Нови Сад 2010, б. 497 * Наташа Фа Холошняй, [http://www.druztvo.org/ruski/vidania/6a%20studia%20rutenika%2019%20za%20Pdf%20.%202014%20god..pdf Колєсарске ремесло], Терминолоґия, ''Studia Ruthenica 19,'' Нови Сад 2014, б. 91-93 == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wiktionary.org/sr-el/%D0%B6%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA ždrepčanik] Викиречник * [https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f15iUBR0&keyword=%C5%BEdrep%C4%8Danik ždrepčànīk] Hrvatski jezični portal c5h9677zd723dad2657ssdnac6t2v9z Петро Ризнич Дядя 0 354 6504 6468 2024-11-16T09:19:48Z Эделинский 244 Петро Ризнич Дядя (1921) 6504 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Петро Ризнич Дядя</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Djadja_120721-2.jpg|border|center|thumb|Петро Ризнич Дядя (1921)]] |- |'''Народзени''' |28. априла 1890. |- |'''Умар''' |12. фебруара 1966. (76) |- |'''Державянство''' |русийске, югославянске |- |'''Язик творох''' |українски, руски |- |'''Школа''' |ґимназия у Бучачу |- |'''Универзитет''' |Медицински факултет Львов (8 семестри), абсолвент Правного факултета у Суботици |- |'''Период твореня''' |1907—1966. |- |'''Жанри''' |просвита, режия у театре, хореоґрафия, малярство |- |'''Поховани''' |на теметове у Вербаше |} '''Петро Ризнич Дядя''' (*28. април 1890—†12. фебруар 1966), найзначнєйши театрални дїяч при Руснацох у Бачкей и наставнїк у першей рускей ґимназиї у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]. == Биоґрафия == Петро Ризнич ше народзел 28. априла 1890. року у фамелиї Ивана и Неонили Ризнич у месце Брацлав (Русийске царство). Його оцец Иван бул економ на єдним спахийским маєтку у Брацлаве. Петро бул найстарши спомедзи дзецох, мал ище шестри Ану и Марию и брата Ивана. Основну школу и ґимназию Петро Ризнич закончел у варощику Бучач. По законченю ґимназиї Петро Ризнич ше уписал на Медицински факултет у Львове, дзе закончел осем семестри. Под час студийох у Львове Ризнич закончел и шейсцмешачни курс уметнїцкей школи 1913 року. Од вчасней младосци Петрова скрита любов була театрална уметносц и шицко тото цо за ню було вязане (сценоґрафия, костимоґрафия, шминка итд.). Добре упознал живот и дїло Константина Станиславского, чию уметнїцку филозофию шлїдзел до конца свойого живота. Перша шветова война и револуцийни превреваня у царскей Русия 1917-1919. року Ризнича застали на боку меньшевикох. Як такого, зарабровали го билоґардийци, дзе як интелектуалєц мал шлєбодни статус и бул додзелєни за воєного посилного єдному официрови. Зоз таким статусом бул евакуовни зоз Криму, вєдно зоз билоґардийцами, и 1919. року сцигнул до Дубровнику. Зоз єдну ґрупу своїх колеґох емиґрантох застановел ше у [[Вербас|Вербаше]]. Петро Ризнич ше у Вербаше упознал зоз учительку Цецилию Шантову, винчали ше, основали фамелию и мали двойо дзеци, Надєжду и Павла. У Вербаше Петро Ризнич жил полни 25 роки. У медзичаше абсолвовал на Правним факултету у Суботици, а од 1945. по пензионованє 1958. року жил и робел у Руским Керестуре, дзе бул по потреби служби розпоредзени як член першого наставнїцкого колектива новооснованей рускей ґимназиї. Ту вон викладал росийски язик, мальованє и ручну роботу, а шлєбодни час пошвецел театралному аматеризму. У керестурскей ґимназиї бул єден з найоблюбенших педаґоґох и воспитачох. Ту вон зоз школярами у позашколскей активносци пририхтовал театрални представи. На його власне жаданє колеґове и театрални аматере го ословйовали зоз росийским назвиском „Дядя“, цо вец прилапели и старши школяре. [[Файл:Nastavnjici z gimnaziji.jpg|alt=Наставнїцки колектив у нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре|thumb|536x536px|Наставнїцки колектив нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре школского 1945/1946. року. Стоя: Елемир Папгаргаї, [[Йовґен  Планчак]], [[Йовґен Медєши]], [[Йоаким Яша Баков|Яков Яша Баков]], [[Евґений Джуня]], Стеван Ґера, Микола Гайнал, шедза у штредку: [[Дюра Дудаш]], Любица Медєши, Петро Ризнич, Радмила Рис, [[Мафтей Винай]], перши шор: Єлисавета Будински Рогаль, Єлена Хромиш,  Цецилия Ризнич, Аґафия  Афка Планчак и Єлена Чакан. ]] == Театрална дїялносц == Зoз тeaтрaлну дїялнoсцу шe Ризнич - як признaчeл у aвтoбиoгрaфиї - пoчaл зaнїмaц oд 1907. рoку. Тeди рeжирaл пeршу свoю прeдстaву ''Збoйнїки'' Ф. Шилeрa, a у нєй бaвeл и глaвну улoгу. Oд тeди шe нє прeстaвaл зaнїмaц з тeaтрoм. Як члeн КПД Прoсвитa у Гaличини oргaнизoвaл 280 дрaмски сeкциї пo вaлaлoх, чaстo пoд будним oкoм влaсцoх, кoтрим тaкa дїялнoсц вшe булa сумнївa. Пo приходу дo Вeрбaсу, Пeтрo Ризнич шe пeршe уключел дo рoбoти зoз сeрбскимa дилeтaнтaми, 1920. рoку; спoчaтку як тeхнїчни рукoвoдитeль у прeдстaви ''Джидo'', a пoтим прeбeрa нa сeбe вoдзeнє дрaмскeй сeкциї Сeрбскoгo шпивaцкoгo дружтвa. Зoз рускимa дилeтaнтaми пoчинa рoбиц aж шeйсц рoки пoзнєйшe, и тo пeршe у [[Коцур|Кoцурe]], гoч бивaл у Вeрбaшe, гoч прeд тим нa вeцeй зaвoди прoбoвaл oфoрмиц руску дилeтaнтску групу у Стaрим Вeрбaшe. Скoрeй як цo пoчaл рeжирaц при Руснaцoх, Ризнич у ''Руским кaлeндaрe зa 1923. рoк'' oбявeл тeaтрaлни фaлaт ''Нa синoкoсу'' кoтри, у ствaри, прeдстaвя йoгo зaпaмeтaну вeрзию тeaтрaлнoгo фaлaтa A. Суходoльскoгo ''Хмaрa'', пo думaню учитeля и дрaмскoгo дїячa Якимa Oлeярa. И Ризничoв други тeaтрaлни флaт ''Зaврaчaнe блaгo'', тиж прeдстaвя вeрзию В. Вaнчeнкa ''Зaпoрoзький скaрб''. Єдини Ризничoв фaлaт цo є йoгo oригинaлни, тo ''Фрaнтoвнїцa,'' єднoдїйкa вoдвильскoгo типу, яки мeдзи двoмa швeтoвимa вoйнaми вивoдзeли дилeтaнтски групи скoрo пo шицких руских вaлaлoх (у дaєдних aж и пo вeцeй рaз, oд 1931, тa пo 1941. рoк). Пeтрo Ризнич Дядя вeльo знaчнєйши як рeжисeр и тeaтрaлни пeдaгoг при Руснaцoх у Бaчкeй. Як змe уж спoмли, як рeжисeр шe пeрширaз зявює у Кoцурe, дзe пoстaвeл нa сцeну свoй тeaтрaлни фaлaт ''Зaврaчaнe блaгo''. Прeмиєрa булa 28. aвгустa 1926. рoку. Дзeкуюци пoзнaнству зoз тeдишнїм кoцурским пaрoхом o. [[Дюра Биндас|Дюрoм Биндaсoм]], кoтри бул рeдaктoр ''Рускoгo кaлeндaрa'' и пoдпрeдсидaтeль [[Руске народне просвитне дружтво|Рускoгo нaрoднoгo прoсвитнoгo дружтвa]], Ризнич 25. aвгустa 1929. рoку, у рaмикoх прeслaви дзeшeцрoчнїци РНПД, зoз кeрeстурскимa дилeтaнтaми и члeнми Сoюзу руских шкoлярoх, пoстaвeл нa сцeну и вивeдoл Кoстeльникoву дрaму ''Єфтaйoвa дзивкa'' у Руским Кeрeстурe. Ризнич зaш лєм нє прeстaл рoбиц и зoз кoцурскимa дилeтaнтaми. Нa Кирбaй 1930. рoку, зoз кoцурскимa шкoлярaми и студeнтaми вивeдoл свoй фaлaт ''Нa синoкoсу'', a 9. януaрa 1934. рoку, єднoдїйку ''Фрaнтoвнїцa''. Мeдзитим, вoн oцeнєл жe и Руснaци у Стaрим Вeрбaшe мoжу мaц свoю дилeтaнтску групу, тa 1933. рoку, у рaмикoх тeди oснoвaнoгo Шпивaцкoгo дружтвa при Грeкoкaтoлїцкeй пaрoхиї у Стaрим Вeрбaшe, oснoвaл дилeтaнтску групу пoд нaзву Рускa дрaмa. Вoн oд сaмoгo пoчaтку як шe упoзнaл зoз Руснaцaми у Бaчкeй мaл зaдумку oснoвaц єдeн путуюци тeaтeр кoтри би гoсцoвaл пo шицких мeстoх дзe жию Руснaци. З oглядoм жe жил у Вeрбaшe, зaдумoвaл жe би тo мoгoл буц и цeнтeр тeй Рускeй дрaми. Уж тaкoй 25. фeбруaрa 1933. рoку зoз стaрoвeрбaскимa рускимa дилeтaнтaми прeмиєрнo вивeдoл дрaму ''Дaй сeрцю нa вoлю, зaвeдe в нeвoлю'' М. Крoпивницкoгo. Дo вивoдзeня тoгo фaлaтa уключeл кoлo 50 дилeтaнтoх! Зoз Руску дрaму у Стaрим Вeрбaшe, Ризнич истoгo рoку у aприлу вивeдoл и тeaтрaлни фaлaт ''Бeзтaлaннa'' Тoбилeвичa; рoк пoзнєйшe (1934.) ''Свaтaння нa Гoнaчaривци'' Григoрия Квитки Oснoвянeнкa, и тo му булa и oстaтня прeдстaвa у Вeрбaшe пo 1945. рoк. Ризнич у свoєй aвтoбиoгрaфскeй признaчки, нaписaнeй 1958. рoку пoслe oдходу дo пeнзиї, нє нaвoдзи тoчни дaтумни вивoдзeня тeaтрaлних фaлaтoх у йoгo рeжиї, тa нє нaвoдзи aж aнї шицки тeaтрaлни фaлaти. Мeдзитим, нaвoдзи жe свoю рoбoту прeширeл нa Нaдaль, Сeнту и [[Кула|Кулу]]. Нє чудo вeц жe ''Сoмбoрскe нoвинe'' 1958. рoку, з нaгoди Ризничoвoгo oдходу дo пeнзиї, мeдзи иншим, нaписaли и тoтo: “Ризнич oснoвaл вeлї тeaтри у Бaчкeй, мeдзи кoтримa тeaтeр у Кули, Кoцурe, Вeрбaшe, Руским Кeрeстурe и други. Oд Бeчeя пo Сoмбoр шицки гo пoзнaю. Цaлa Бaчкa йoгo тeрeн.” A 1963. рoку ''Пoлитикa'' o Ризничoви признaчує: “Вoн пририхтaл вeцeй як 500 тeaтрaлни прeдстaви прeз кoтри прeшли трирaз вeцeй глумци aмaтeрe - сeлянє, рoбoтнїки и интeлeктуaлци - Сeрби, Мядярe, Руснaци, Укрaїнци, Чaрнoгoрци и припaднїки других нaциoнaлнoсцoх кoтри шe ищe мoжу стрeтнуц нa тим пoдручу.” Свoю тeaтрaлну дїялнoсц 1943. рoку Ризнич прeдлужує у Руским Кeрeстурe. Уж нa Крaчун, 7. януaрa 1944. рoку, прeмиєрнo вивoдзи тeaтрaлни фaлaт зoз шпивaньoм Михайлa Стaрицкoгo ''Oй, нe ходи Грицю''. Музични тoчки зoз глумцaми пририхтaл тeдишнї кeрeстурски свящeнїк o. [[Ириней Тимко]]. Вирoятнo нa Вeльку нoц истoгo рoку прeмиєрнo вивeдoл зoз кeрeстурскимa дилeтaнтaми и тeaтрaлни фaлaт зoз шпивaньoм Григoрия Квитки Oснoвянeнкa ''Свaтaння нa Гoнчaривци'' (Свaдзбa у Гoнчaрoвки). Пoслe oшлєбoдзeня нaшeй жeми спoд oкупaциї, Ризнич oд пoчaтку 1945. рoку рoби и нa тeaтрaлним плaнє. Пeршe кoлo сeбe пoзбeрaл прoсвитних рoбoтнїкoх, и уж 26. юния истoгo рoку прeмиєрнo вивoдзи свoю єднoдїйку ''Фрaнтoвнїцa'', у кoтрeй бaви и улoгу Слуги Янкa. Кед 1945. року основана [[Руска матка]], Ризнич у єй рамикох бул задлужени за унапредзенє театралного аматеризма. Отримовал кратши семинари за будуцих аматерских режисерох и ґлумцох зоз шицких руских местох. У Коцуре, Керестуре и Вербаше з рускима аматерами поставел на сцену 51 театрални фалат а источашнє на сербскей бешеди у Вербаше и Кули поставел значне число театралних фалатох и виховал цалу плеяду глумцох-аматерох. Петро Ризнич почасово робел и як хореоґраф народних танцох а у вецей случайох и балетских точкох. Вон оспособел 1175 ґлумцох-аматерох и танєчнїкох а робел и як хороводитель. Петро Ризнич у Руским Керестуре основал и бабкарски театер хтори после войни бул досц популарни медзи младшима школярами. Oд 1945. року тa aж пo 1958. рoк, вoн нaйглaвнєйши нoшитeль тeaтрaлнeй дїялнoсци у Руским Кeрeстурe, гoч шe рeжиї прилaпюю и други oсoби. Oд 1958. пo 1966. рoк рoби як рeжисeр у Aмaтeрским тeaтрe у Кули и у Вeрбaшe, aлє свoю тeaтрaлну кaриєру и живoт зaкoнчeл у Руским Кeрeстурe. Кoнцoм 1965. рoку, у рaмикoх кeрeстурскoгo Дoму култури зoз члeнaми Дрaмскeй сeкциї зaпoчaл пририхтoвaц дрaму Мaксимa Гoркoгo ''Нa дну''. Уж oбaчлївo хорoму, нє удaлo шe му тoту дрaму и дoкoнчиц. Чeкaюци жe би шe му глумци пoсходзeли нa пoстaвянє другeй дїї, кoтру oхабeл нa oстaтку як нaйлєгчeйшу, нєспoдзивaнo зaмлєл и вeцeй нє пришoл гу сeбe. Збулo шe тo 11. фeбруaрa 1966. рoку, кeд є oдвeжeни дo вeрбaскoгo шпитaлю, aлє рaтунку нє булo. Петро Ризнич умaр 12 фeбруaрa нaд рaнoм. Пoховaни є нa вeрбaским тeмeтoвe. Oд 1969. рoку, йoму нa чeсц, кaжди рoк шe у Руским Кeрeстурe oтримує Дрaмски мeмoриял наволани з меном Петро Ризнич Дядя. Таке исте мено ноши и Руски народни театер у Руским Керестуре. == Ризнич як маляр-аматер == Як уж поведзене, Петро Ризнич у першей рускей ґимназиї у Руским Керестуре, окрем русийского язика, преподавал и рисованє, а за потреби театру обдумовал сценоґрафиї, костими, мальовал кулиси. Окрем пейзажох, Ризнич мальовал и портрети, мертву природу, алє и мотиви на духовни теми. Даскельо його подобово роботи ше находза и на иконостасу у грекокатолїцкей церкви у Вербаше. Петра Ризнича Дядю инспировал найбаржей його родзени край. Часто мальовал мотиви и зоз погляднїцох котри му з України посилали його шестри. На його творчосц найбаржей уплївовал визначни русийски пейзажиста Шишкин. Заступени є як маляр-аматер у Моноґрафиї ''Подобова творчосц Руснацох'' зоз малюнком ''Фазани у лєше'', олєй на платну, Нови Сад, 2003, б. 106. ХРОНОЛОҐИЙНИ ПРЕГЛЯД ТЕАТРАЛНИХ ФАЛАТОХ КОТРИ РЕЖИРАЛ ПЕТРО РИЗНИЧ У КОЦУРЕ, РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ И ВЕРБАШЕ {| class="wikitable" |+ !Aвтoр !Нaслoв фaлaтa !Рoк !Мeстo |- |П. Ризнич |ЗАВРАЧАНЕ БЛАГО |1926 |Кoцур |- |Г. Кoстeльник |ЄФТАЙОВА ДЗИВКА |1929 |Р. Кeрeстур |- |П. Ризнич |НА СИНОКОСУ |1930 |Кoцур |- |М. Крoпивницки |ДАЙ СЕРЦЮ НА ВОЛЮ ЗАВЕДЕ В НЕВОЛЮ |1933 |Вeрбaс |- |И. Тoбилeвич |БЕЗТАЛАННА |1933 |" |- |Г. К. Oснoвянeнкo |СВАТАННЯ НА ГОНЧАРИВЦИ |1934 |" |- |М. Стaрицки |OЙ, НЕ ХОДИ, ГРИЦЮ |1944 |Р. Кeрeстур |- |Г. К. Oснoвянeнкo |СВАТАННЯ НА ГОНЧАРИВЦИ |1944 |" |- |П. Ризнич |ФРАНТОВНЇЦА |1945 |" |- | |ИСПРАВНИ ПОСИЛНИ |1945 |" |- | |БУВАЛЬЩИНА (Було кедиш) |1946 |" |- |A. Л. Суходoльски |ХМАРА |1946 |" |- |М. В. Ґoгoль |МАЙСКА НОЦ |1946 |" |- |М. Стaрицки |ЯК КОВБАСА ТА ЧАРКА... |1947 |" |- |И. Кoтлярeвски |НАТАЛКА ПОЛТАВКА |1947 |" |- |Й. С. Пoпoвич |КИР ЯНЯ (Скупeндa) |1947 |" |- | |ҐОМБИЧКА |1948 |" |- |Б. Нушич |МУХА |1948 |" |- |Б. Нушич |НАШО ДЗЕЦИ |1948 |" |- | |У ЦАРСТВЕ ПОДЛЯКОХ |1948 |" |- |И. Тoбилeвич |БЕЗТАЛАННА |1949 |" |- |Ф. А. Кoстeнкo |РОБОТНЇЦИ |1949 |" |- | |У ЦАРСТВЕ ЛЄНЇВИХ |1949 |" |- | |ТОВАРИШЕ |1949 |" |- |К. Трифкoвич |ВИБЕРНА |1949 |" |- |А. Н. Oстрoвски |ЛЄС |1950 |" |- | |ХИЖОЧКА У ПОЛЮ |1950 |" |- |A. П. Чeхов |ПИТАЧ |1950 |" |- |A. П. Чeхов |МЕДВЕДЗ |1950 |" |- |Й. С. Пoпoвич |ЖЕНЇДБА И ОДАВАНКА |1951 |" |- | |ДОБРИ ТОВАРИШЕ |1951 |" |- |Б. Нушич |OБИЧНИ ЧЛОВЕК |1951 |" |- |A. П. Чeхов |КАРЧМА НА ГЛАВНЕЙ ДРАГИ |1951 |" |- |Б. Нушич |ШВЕТ |1951 |" |- |И. Кoтлярeвски |НАТАЛКА ПОЛТАВКА |1951 |" |- |К. Вaнчeнкo |ЗАВРАЧАНЕ БЛАГО |1952 |" |- |И. Тoбилeвич |МАРТИН БОРУЛЯ |1952 |" |- |И. Тoбилeвич |СУЄТА |1952 |" |- |М. В. Ґoгoль |МАЙСКА НОЦ |1953 |" |- |М. Крoпивницки |ДАЙ СЕРЦЮ НА ВОЛЮ... |1953 |" |- |E. М. Кoчиш |ВОНА НЄВИНОВАТА |1954 |" |- |Д. Дoбричaнин |ЗАЄДНЇЦКИ КВАРТЕЛЬ |1955 |" |- |Б. Нушич |ОЖАЛОСЦЕНА ФАМИЛИЯ |1957 |" |- | |ШНЇГОЧКА И 7 ПАТУЛЬКИ |1957 |" |- | |ЗЛАТНА РИБКА |1957 |" |- |Д. Дoбричaнин |ЗАЄДНЇЦКИ КВАРТЕЛЬ |1958 |" |- |М. Пoпoвич |НАШО СЕЛЯНЄ |1958 |" |- |С. Кoлaр |НАД СВОЇМ ЦЕЛОМ ПАН |1959 |" |- |A. Л. Суходoльски |ХМАРА |1965 |" |- |М. Крoпивницки |НЕВОЛЬНИК |1965 |" |- |М. Гoрки |НА ДНУ |1966 |" |} == Литература == * Дюра Латяк: ''Театрални живот Руснацох І часц'', Театрални музей Войводини и НВУ Руске слово, 2008, б. 282-290.. * ''Трицец драмски меморияли Петра Ризнича Дядї (1969-1998)'', хронолоґия; видал Дом култури Руски Керестур, 1998, статя Дюри Папгаргаї: „Жил за театер“, б. 5-32. * ''Шветлосц'' ч. 4/1990, б. 515-549. * Дюра Латяк: ''Двацецпейц роки АРТ–РНТ Дядя (1970-1995)'', Нови Сад, 1995, б. 7-34. * Дюра Латяк: ''50 роки Драмского меморияля Петра Ризнича Дядї'', „Петро Ризнич Дядя (1890-1966)“, б. 181-185. * ''Подобова творчосц Руснацох'', моноґрафия, нотатка "Петро Ризнич Дядя, подобови уметнїк, педаґоґ", Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2003, бок 106 * Павло Роберт Маґочій: „Різнич-Дядя Петро“ //''Енциклопедія історії та культури карпатських русинів''. Укладачі Маґочій П. Р., Поп І. — Ужгород: Вид-во В. Падяка, 2010. — 856 c.+ХХХІІ с. ISBN 978-966-387-044-1 укр. Сс. 631–632. * Тамаш, др Юлиян, "Петро Ризнич Дядя (1890-1966)", ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991),'' Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 402. == Вонкашнї вязи == * Петро Ризнич:[https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/07/Ruski-kalendar-1923_compressed.pdf ''На синокосу''], ''Руски календар за южно-славяньских Русинох, 1923'', Руске народне просвитне дружтво, Руски Керестур, б. 142-154. * [https://rntdjadja.com/%d1%85%d1%82%d0%be-%d0%b1%d1%83%d0%bb-%d0%b4%d1%8f%d0%b4%d1%8f/ Хто бул Дядя] - вебсайт Руски народни театер Петро Ризнич Дядя, Руски Керестур * [https://www.youtube.com/watch?v=LClIkL8x79Q Петро Ризнич Дядя (1890 – 1966)], ТВ Войводина, авторка Олґа Карлаварис, 2010. * [https://www.youtube.com/watch?v=h1n2LCng21A&t=708s ''Хто бул Петро Ризнич Дядя?''], ТВ Войводина, автор Славко Винаї, май 2018. *[https://www.ruskeslovo.com/по-кореньох-ю-мож-познац/ ''По кореньох ю мож познац''] (памятки Зинаиди Будински, Ризничовей унуки). ''Руске слово'', 27. марец, 2019. *[https://nar.org.rs/rue/petro-riznic-dяdя/ Петро Ризнич Дядя], Новинарска Асоцияция Руснацох, децембер 28, 2017. *[http://www.rtv.rs/rsn/войводина/пред-48-роками-умар-петро-ризнич-дядя_461273.html Пред 48 роками умар Петро Ризнич Дядя], РТ Войводина, жридло Рутенпрес. 12. фебруар 2014. *[https://www.wikiwand.com/rue/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE_%D0%A0%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87_%D0%94%D1%8F%D0%B4%D1%8F Петро Ризнич Дядя] *[https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87,_%D0%9F%D1%91%D1%82%D1%80_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Ризнич, Пётр Иванович], Википедия на русийским язику, 23 июля 2021 *[https://www.facebook.com/Petar.Ivanovic.Riznic.Djadja/ Petar Ivanovič Riznič Đađa Пйотр Иванович Ризнич Дядя], бок на Фейсбуку пошвецени памятки на Петра Ризнича Дядю == Ґалерия == <gallery> Maturanti 1946 1947.jpg|Матуранти нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре 1946/1947. Петро Ризнич Дядя шедзи штварти з лїва. Pетро Riznic Djadja i Havrijil Nadj.jpg|alt=Ґенерация матурантох 1947. року.|Ґенерация матурантох 1947. року. Петро Ризнич Дядя шедзи, пияти з лїва. Skolska uprava H Nadj P Riznic 1948 ns 1949.jpg|Наставнїцки колектив нїзшей ґимназиї у Руским Керестуре школского 1948/1949. року Стоя: Владимир Колєсар, Йовґен Медєши, Нада (Рамач) Нота, инж. Юлиян Малацко, Микола Гайнал, шедза: Петро Ризнич, Гавриїл Надь и др Мафтей Винай </gallery> mhf3fycbwgkkvwoeqwb78z0nps0cy90 Розберанки 0 397 6510 4398 2024-11-16T10:51:52Z Sveletanka 20 ушорйованє 6510 wikitext text/x-wiki [[Файл:Vozenje ladi na rozberankoh.jpg|thumb|Воженє лади на розберанкох (Руски Керестур, 2024. рок)|right|300px]] '''Розберанки''' (серб. ''девојачко вече'', рсй. ''девичник'', укр. ''дівич-вечір'', поль. ''wieczór panieński'', чес. ''děvičnik''; скорей ше гуторело: ''розберанка'') - то розберанє млодийовей [[Покрейтка|покрейтки]] у млодей [[дзень]] пред винчаньом. Слово розберанка походзи од часох док млодийове ище под час зарукох ношели за калапом вельку покрейтку. На розберанкох ше потим тоту покрейтку розберало и з тих ружичкох ше правело три мали, хтори себе дружбове припли за калап, а млодийови на дзень свадзби припли на реклу. Леґинь покрейтку ношел док нє пришагнул зоз дзивку, аж остатнї дзень пред пришагу вечар пошол зоз дружбами до млодей и там була «розберанка». Слово ''розберанка'' ше затримало аж по нєшка, гоч ше сам обичай розбераня покрейтки уж давно страцел. Кед дзивчата виплєтли венчики, ґу нїм приходзел млоди з дружбами. Теди вон пред нїма розобрал покрейтку на калапе, символ хтори по теди ношел, и даровал дзецом. Млода млодийови прикапчала нову покрейтку з барвенковим венчиком, а тиж так даровала покрейтки и дружбом. Млоди и дружбове мушели наградзиц дзивчата за їх труд. Тота награда була найчастейше у пенєжу. Млода под час розберанки була при пайташкох у другей хижи. Єй пайташки того вечара були задлужени виплєсц желєни венчик млодей до винчаня. Тот желєни венчик ше млодей привязовало зоз вулом на други венчик хтори ношела на глави до винчаня. Тиж так дзивчата рихтали покрейтку и желєни венчик за млодия. Вон их доставал на дзень свадзби кед пришол питац млоду. Познєйше, того вечара ше розберало покрейтку хтору млоди ношел за калапом як знак же є заручени. Кажде з присутних мал право вжац фалаток з млодийовей покрайтки. Тото указує же слово ''розберанка'' настало як пошлїдок розбераня покрейтки. Нєшка ше частейше хаснує слово ''розберанки'', гоч ше покрейтку вецей нє розбера. Розберанки ше претворели до веселого друженя и воженя лади з обисца млодей до млодийового обисца. ==Литература == * Любомир Медєши, ''Руска традиция,'' Нови Сад 2007, б. 197-209 * Павле Малацко, ''Руска свадзба у Руским Керестуре од конца 19. вику по початок 21. вику,'' ''Studia Ruthenica 9,'' Нови Сад 2004, б. 107-115 * ''Словнїк руского народного язика II, О – Я,'' Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 406 ==Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5 Девојачко вече,] Википедија на српском језику, sr.wikipedia.org h4a92kiebs7i2yjr0ccbpk6gvhgsq5n Смик 0 425 6509 6445 2024-11-16T10:50:01Z Sveletanka 20 6509 wikitext text/x-wiki [[Файл:Bow_Cello.jpg|40px|alt=Смик.|thumb]] '''Смик''' то древена палїчка зоз струнами и ,,жабку″ з помоцу хторей ше грає на смикових [[Подзелєнє музичних инструментох|инструментох]]. То мала справа на хторей нацагнути струни зоз коньскей шерсци лєбо подобного материялу. Зоз смиком ше прецагує по струнох смикових инструментох и так ше достава тон. Постоя смики розличних длужинох и формох''. '' == Файта смикох и часци == Примитивни смики маю форму лука (найчастейше таки смики мали народни инструменти як ([[ґусли]], гусла, ґудок). За гушлї, виоли, виолончела и контрабас палїчка смика проста. Смик ма горню, штредню и долню часц. Горня часц-верх смика ма мале випупченє. Штредня часц-попрейґа ма струну зоз шерсци и долня часц смика на хторей стої мала закрутка такв. жабка зоз хтору ше зацагує смик. За контрабас постоя два типи смикох: французки и нємецки смик. Французки смик исти як и за шицки инструменти смиковей фамелиї. Нємецки смик ше розликує по долнєй часци (жабки) хтора векша та оможлївює лєпше триманє смика. Струну-шерсц на смику ше подмасцує зоз калафониюмом. Калафониюм то файта осушеней смоли хтора зоз чуханьом стваря прах и преноши го на смик и так струна смика достава красши [[звук]]. [[Файл:Contrabasso German002.JPG|right|thumb|Нємецки смик за контрабас]] == Технїка граня без смика == Постої на смикових инструментох артикулацийна технїка граня без смика. Напр. технїка ''пицикато'' (ит. pizzicare скрац. ''pizz''.) и зоз применьованьом того способу граня смик ше нє хаснує, алє ше звук на гушлї достава зоз потаргованьом струнох зоз пальцами. Таки способ граня практиковали и старши [[композитор]]е а тиж и композиторе новших часох 18 вику и надалєй. Перши похасновал технїку пициката италиянски композитор ''Клаудио Монтеверди'' а познате же як виолиниста-виртоуз поготов схопно применьовал гранє пициката ''Николо Паґанини.'' == Вонкашнї вязи == * [https://web.archive.org/web/19970210035934/http://www.johnson-inst.com/horse.htm FROM HORSE TO BOW] *[https://web.archive.org/web/20070927225749/http://www.mattwehling.com/about/articles_fetching.html Fetching the stick] * Saint-George, Henry, [https://www.gutenberg.org/ebooks/29112. The Bow, Its History, Manufacture and Use] * [https://www.corilon.com/us/library/instruments/the-violin-bow-a-brief-depiction-of-its-history The violin bow: a brief depiction of its history] [[Катеґория:Музики]] 0o709roqrkfrwao63x5pc10bymt5gzv Янко Рамач 0 514 6506 5950 2024-11-16T09:25:01Z Эделинский 244 Янко Рамач (2001) 6506 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Янко Рамач</big> |- | colspan="2" |[[Файл:Janko Ramač 1955 2022.jpg|alt=др Янко Рамач|center|thumb|262x262px|Янко Рамач (2001)]] |- |'''Народзени''' |22. марца 1955. |- |'''Умар''' |27. авґуста 2022. (67) |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Язик творох''' |руски, сербски, українски |- |'''Школа''' |Ґимназия у Риме и Руским Керестуре |- |'''Универзитет''' |Филозофски факултет Нови Сад |- |'''Наукови ступень''' |докторат, Державни универзитет Ужгород, Україна |- |'''Обласц науки''' |история |- |'''Период твореня''' |1984—2022. |- |'''Жанри''' |история, прекладательство |- |'''Поховани''' |у Кисачу |- |'''Припознаня''' |Орден Витяза святого папи Силвестра |} Професор доктор '''Янко Рамач''' (*22. марец 1955—†27. авґуст 2022), порядни професор на Филозофским факултету у Новим Садзе, автор шейсц кїжкох и векшого числа фахових и наукових статьох, прекладатель Святого писма – Стари и Нови завит == Биоґрафия == Янко Рамач народзени 22. марца 1955. року у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]]<ref>[https://nar.org.rs/rue/%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%84-%d0%b4%d1%80-%d1%8f%d0%bd%d0%ba%d0%be-%d1%80%d0%b0%d0%bc%d0%b0%d1%87/ ''Проф. др Янко РАМАЧ''], НАР, 6. фебруар 2018.</ref>. Родичи оцец Дюра и мац Леона родз. Медєши. Янко Рамач мал ище трох братох и єдну шестру. Основну школу Янко закончел у родзеним валалє, класичну ґимназию у Риме и Руским Керестуре. Дипломовал историю на Филозофским факултету у Новим Садзе. Ступень маґистра наукох здобул на Филозофским факултету у Беоґрадзе. Докторовал на тему з историї Руснацох на Державним универзитету у Ужгородзе у України. Од 1984. року Янко Рамач робел на Филозофским факултету у Новим Садзе. Преподавал Историю Руснацох, Фолклористику и Културну историю Руснацох, а на последипломних студийох Руске питанє у стреднєй Европи у ХХ вику. На Филолоґийним факултету у Беоґрадзе преподавал предмет Културна история Українцох. Єден час тримал преподаваня и на универзитету у Нїредьгази у Мадярскей. На вецей заводи госцовал на универзитетох у України, Польскей, Словацкей и Горватскей. Участвовал на числених наукових конференцийох у жеми и державох штреднєй и восточней Европи. Проф. Рамач бешедовал вецей шветово язики: українски, италиянски, словацки, анґлийски, нємецки, русийски, а хасновал и класични язики – латински и старогречески. Науково роботи писал на руским, сербским и українским язику, а обявйовал и на анґлийским и словацким. Обявел шейсц кнїжки и понад 100 наукови роботи, пририхтал за обявйованє велї значни историйни жридла. У своїх роботох ошвицел теми з дружтвеного, културного и привредного живота Руснацох у Южней Угорскей, односно у Югославиї. Поволуюци ше на документи, народну творчосц и звичаї, вше наглашовал же Руснаци часц українского народу. По своїх опредзелєньох Янко Рамач цалого животa бул активист українскей ориєнтациї медзи войводянскима Руснацами. До званя урядового професора на Филозфским факултету у Новим Саду Янко Рамач вибрани 2006. року. Вєдно з братом Михалом Рамачом преложел Святе писмо – Стари и Нови завит. За тото подняце папа Франциск одликовал го з Орденом Витяза святого папи Силвестра. Бул оженєти зоз Анку народзену Кокавец. У малженстве мали три дзивки Ксению, Тат’яну и Кристину. Янко Рамач страдал у транспортним нєщесцу 27. авґуста 2022. Поховани є на теметове у Кисачу. == Библиоґрафия == [[Файл:Privredni zivot Rusnacoh.jpg|alt=Привредни живот Руснацох|thumb|262x262px]] * ''Привредни и дружтвени живот Руснацох у Южней Угорскей (1745–1848),'' Нови Сад, 1990, 190. * ''Кратка история Руснацох (1745–1918),'' Нови Сад, 1994, 138. * ''Школа у Руским Керестуре (1753–1918),'' Нови Сад, 1995, 142. * Костельник, Г., ''Liber memorabilium грекокатолїцкей парохиї бачкерестурскей,'' Нови Сад, 1998, 218. * ''Руснаци у Южней Угорскей (1751 – 1918),'' Войводянска академия наукох и уметносцох, Нови Сад, 2007, 521. * ''История Руснацох, Од Києвскей Руси по Горнїцу, Бачку и Срим,'' НВУ Руске слово и Заводу за културу войводянских Руснацох, 2023. == Литература == * P. R. Magocsi and Ivan Pop: „Ramach, Ianko/Ramač Jankoˮ, ''Encyclopedia of Rusyn History and Culture,'' University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3, p. == Вонкашнї вязи == * Рамач, Янко [https://cheloveknauka.com/istoriya-rusinov-v-yuzhnoy-vengrii-1745-1918 ''История русинов в Южной Венгрии (1745-1918)''], Ужгород, 1995. * Янко Рамач [https://independent.academia.edu/JankoRama%C4%8D Реґистер наукових и фахових роботох] * [https://www.ruskeslovo.com/umar-prof-dr-janko-ramac/ ''Умар проф. др Янко Рамач''], ''Рутенпрес'', 28. авґуст 2022. * Доц. др Даниела Марчок [https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=1108706 IN MEMORIAM ''ПРОФ. ДР ЯНКО РАМАЧ (1955–2022)''] == Референци == 5r6u40p5zumtwddasdr6vrgfb7aiv83 Панонски руски язик 0 554 6498 5864 2024-11-15T17:15:50Z Keresturec 18 текст Г. Медєши 6498 wikitext text/x-wiki Статистично-демоґрафски податки о Руснацох У Републики Сербиї, спрам Попису жительства зоз 2022. року, єст 11.483 Руснацох. З того у Войводини жию 11.207 Руснаци (найвецей у Руским Керестуре, Новим Садзе, Коцуре, Вербаше, Дюрдьове, Новим Орахове, Бачкей Тополї, Сримскей Митровици, Шидзе, Бикичу, Бачинцох итд.). У Републики Горватскей, спрам Попису жительства зоз 2021. року, єст 1.343 Руснацох (найвецей у Вуковарско-сримскей и Осецко-бараньскей жупаниї, та Городзе Заґребе). Концепциї о походзеню Руснацох Питанє ґенетскей зродносци и места панонского руского язика у фамелиї славянских язикох ма длугу традицию, о чим єст даскельо теориї. По першей, панонски руски язик стандардизовани заходноукраїнски диялект (В. Гнатюк, М. Мушинка, А. П. Коваль, П. Чучка, Н. Т. Толстой, Ю. Тамаш, Г. Костельник, Я. Рамач). По другей, панонски руски язик стандардизовани восточнословацки диялект (Ф. Пастрнек, О. Соболевский, О. Брох, Й. Шкулети, Й. Штолц, Ф. Тихи, Е. Паулини, В. Чарски). По трецей теориї, панонски руски язик то стандардизована преходна бешеда медзи восточнословацким и заходноукраїнским (С. Цамбел, Ж. Штибер, С. Ґуставсон, М. Пешикан). По штвартей, слово о окремним микроязику у хторим ше преплєтаю примарни восточнославянски и заходнославянски, а часточнє и южнославянски уплїви (А. Дуличенко). Фонетика Сучасну руску фонетику, синхронийно патрене, характеризує класична система пейцох вокалох: у транскрибциї з руским писмом i u и (ї) у (ю) e o е (є) о a а (я) Дифтонґи и обачлївши позицийни варияциї вокалскей фарби нєт, як анї складотворни сонанти. Нєт фонолоґийни розлики медзи длугима и краткима вокалами. Виразну характеристику рускей фонетики представя розвита и дошлїдна система правих консонантох, з подполну симетрию дзвонких и нєдзвонких консонантох, а тиж и розвита система сонантох: ------------------------------------------------------------------------------------------------- p t t' k f s š h b d c č (v) z ž d' g v r j l l' m n n' З руским писмом: п т ть к ф с ш х ц ч б д дь ґ (в) з ж дз дж г в р й л ль м н нь Важни характеристики тей системи таки: - єст дзвонки африкати дз и дж (радзиц, будзиц, дзешка; джобац, маджун, диждж); - єст експлозивни и фрикативни дзвонки велар ґ и г (ґовля, ґунар, ґаґац; глава, глас, голуб); - єст шор палаталних консонантох ть и дь и ль и нь (контя, андя, дєплови; лїпа, лїсце, коритнявка); - змегчане вигварянє шумових консонантох ч и ш; - нєт векши уплїв вокалох на вигварянє предходного консонанту, у синхронийним смислу, анї обратно, алє приходзи до вираженя автономносц консонантох и вокалох. - (За розлику од сербского язика, дзе нєт консонанти дз и г, у руским язику нєт африкати ћ и ђ.) За першу палатализацию руски язик зна: 1. у вокативе меновнїкох хлопского роду (чловек – чловече); 2. у презенту дїєсловох (пекол – печеш). Тота пременка ше окончує и пред другима вокалами при твореню нових словох: а) пред нєпостояним о (друк – дручок, поток – поточок); б) пред полугласнїком хтори бул состойна часц суфиксу як наприклад -ьни, -ька (грих – гришни, рука – ручка). Од другей палатализациї у руским язику остали лєм шлїди, и то у меновнїкох хлопского роду у номинативе множини (Руснак – Руснаци, вояк – вояци). При меновнїкох женского роду палатализация ше нє окончує (рука – руки, нога – ноги); нє окончує ше анї при меновнїкох хлопского роду кед означую нєживе (орех – орехи, пняк – пняки). Понеже друга палатализация нє постала обща пременка, нє окончує ше анї у словох як цо Чех – Чехи, Влах – Влахи, припаднїк – припаднїки, представнїк – представнїки. Преднєподнєбни консонанти (й, ж, ш, дь, ть, ть, ч, дж, дз, ц) у руским язику нє мож далєй змегчовац. Консонанти б, п, в, ф, м ше тиж нє мегчую. Змегчую ше консонанти к, х, ґ,, д, т, з, с, л, н, кед ше за нїма находзи й. Вони вєдно з й даваю одредзени поднєбни (мегки) консонант. У сучасней бешеди ше нє зна дзе було й хторе вименєло тварди консонант, алє тото можеме дознац кед поровнаме нєвименєни консонантски основи, як наприклад душа – дух, плачеш – плакац, кожи – коза, клаше – класка, дзе консонант вименєни под уплївом й. Резултати йотованя, палатализациї и змегчованя консонантох пре други причини дали исти вименєни гласи, та прикладнєйше розпатриц змегчованє консонантох як обще зявенє у руским язику. Тварди консонанти, хтори ше у руским язику нє змегчую тоти: б, п, в, ф, м и р; мегки: й, ль, нь, ть, дь, дз, а дакедишнї мегки: ш, ж, дж, ч, с. Мегки и дакедишнї мегки консонанти ше ше тиж нє змегчую. Остава же ше можу змегчац к, ґ, х, д, т, з, с, л, н. Тоти консонанти ше змегчую кед за нїма приходза гласи е, и, й. Або дакедишнї полугласнїки (ь, ъ), хтори у сучасних словох находзиме у суфиксох як нєпостояне о або нє маю одвитуюци глас (напр. дакедишнї суфикси -ьни, -ька, нєшка маме -ни, -ка). Змегчованє консонантох ше окончує у основи слова, на гранїци основи и законченя у пременки словох и на гранїци основи и суфиксу у виводзеню словох. Змегчованє у основи словох обачуєме теди кед руске слово поровнаме з истима словами з других славянских язикох. Опрез е и и ше змегчую с, з, л, н, д, т: шиви – сив, жима – зима, лєто – лето, небо – нєбо, дзешец – десет, цело – тело. Змегчованє може буц и поштредне, у консонатскей ґрупи после хторей приходзи е, и: шнїг – снег, шлєпи – слепи, шлїна – слина, жвир – звер, шмерц – смрт, шмели – смео, цми – таман, швитац – свитати. Змегчованє пред законченьом ше окончує при меновнїкох хлопского роду у вокативе єднини, и то: к, ґ, х хтори преходза до ч, ж, ш пред законченьом -е: чловече, душе. У руским язику тота пременка нє ма вельку важносц, бо вокатив ма и законченє -у пред хторим ше пременка нє окончує (хлапчику, юнаку, лєнюху, зазраку). У локативе єднини меновнїкох хлопского роду пред законченьом -е змегчую ше с, з, л, н, д, т: Вербас – у Вербаше, валал – у валалє, комин – у коминє, гвозд – по гвоздзе, приклєт – у приклєце. Медзитим, понеже локатив може мац и законченє -у, пред хторим ше пременка нє окончує, велї меновнїки зоз спомнутима консонантами зявюю ше без пременки: на носу, на мразу итд. Дошлїдне змегчованє консонантох у руским язику ше окончує у пременки дїєсловох – у презенту и императиве. Презент ма у законченю вокали е, и, а. Опрез а ше пременка нє окончує, а пред е и и ше консонант основи (к, ґ, х, д, т, з, с, л, н) вше змегчує: пекол – печем, стрегол – стрежем, брехац – бреше, предол – предзем, тресол – трешем, стануц – станєм. Императив за другу особу єднини вше ма мегки консонант; печ, стреж, бреш, предз, плєц, реж, веж, треш, коль. При виводзеню меновнїкох єст найчастейше тоти два пременки: 1. виводзенє основних меновнїкох: дух – душа, пасц – паше, класки – клаше; 2. виводзенє деминутивнох: рука – ручка, рика – ричка, нога – ножка, шнїг – шнїщок. При виводзеню дїєсловох за змегчованє шицки консонанти пред е, и: сухи – сушиц, длуги – длужиц, квиток – кициц, рада – радзиц. При виводзеню прикметнїкох ше змегчую к, ґ, х: рок – рочни, страх – страшни, грих – гришни. У даєдних виведзених словох єст и обратни процес – у поровнаню з основнима словами, консонанти ше нє змегчую, алє ше зявюю як тварди: косц – косточка, часц – часточка. Акцент Акцент у руским язику динамични (удерни) и находзи ше вше на предостатнїм складзе полнозначних словох. Нєполнозначни слова нє маю свой акцент. Вони ше приключую ґу акцентованим словом по одредзених правилох. Наглашени помоцни дїєслова и нєнаглашени заменовнїцки форми (енклитики) приключую ше ґу словом опрез себе (питал ше; вон ше питал), а применовнїки, злучнїки и словка – ґу словом за собу (на польо, пойдзем и я). Од нєполнозначних словох, лєм викричнїки маю свой акцент, алє то уж и прето же вони у виреченю емоционално означени. У бешеди, акцент єдноскладових наглашених словох преходзи на єдноскладову применовнїцку проклитику: нá жем, за хвóст, пóд нос, прéз мост. Медзитим, кед главне слово у пременки дстанє два склади, акцент ше нє преноши: на жéми, за хвóстом, под нóсом. У словох хтори ше закончую на -из(е)м, акцент (у номинативе єднини) на предостатнїм складзе: соцоялиѝз(е)м, колониялѝз(е)м, конфомѝз(е)м. У експресивней бешеди акцент часто на першим складзе, односно на єдноскладовим применовнїку и неґациї нє и кед после нїх вецейскладове слово: тéльо му нáказуєм, а вон лєм нє послуха, лєм ýпрекосци. Азбука По 1932. рок Руснаци нє мали свою азбуку. Хасновали церковнославянске писмо (дзекеди поєдноставене), сербски кирилку и латинку и мадярске писмо. Руснаци у Войводини пишу з українску азбуку хтору предложел перши руски писатель и линґвиста о. др Гавриїл Костельник у своєй Граматики бвачваньско-рускей бешеди (Сримски Карловци 1923). Руске писмо ма 32 знаки, односно 31 букву и додати мегки знак: А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ж ж З з И и Ї ї Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ь ь Понеже Руснаци у Републики Горватскей барз часто пишу по руски з латинску азбуку, вона випатра так: A a B b V v H h G g D d Dj dj Dž dž Dz dz E e Ž ž Z z I i J j K k L l Lj lj M m N n Nj nj O o P p R r S s T t Tj tj U u F f Ch ch C c Č č Š š Наприклад: Ked holubica ljecela, drobni pirečka tracela, Ljecela vona prez hori do svoej milej maceri; Chižočko stara, chudobko naša, ti nam na bilim švece najkrasša Правопис Перши руски правопис бул у составе Граматики бачваньско-рускей бешеди о. др Ґабра Костелника 1923. року под назву Писовня, други Правопис руского язика (школске виданє) написал Микола М. Кочиш 1971. року, а треци Правопис руского язика з правописним словнїком др Михайло Фейса и мр Гелена Медєши 2021. року. Руски правошис фонетско-етимилоґийни: слова ше пише так як ше их вигваря, алє ше, з другого боку, морфеми найчастейше пише нєвименєни, без огляду на тото же ше у вигваряню меняю: 1. виєдначованє по дзвонкосци: хладок – хладку (у вигваряню: хлатку), хижа – дем. хижка (у вигваряню: хишка); 2. слова зоз палатализацию: драга – дражка (у вигваряню: драшка); 3. други меновнїки: приповедац – приповедка (у вигваряню: приповетка); 4. прикметнїки: бридки (у вигваряню: бритки), гладки (у вигваряню: глатки); 5. префикси: а) об-: обстац (у вигваряню: опстац): б) од-: одпутовац (у вигваряню: отпутовац); в) пред-: предпоставка (у вигваряню: претпоставка); г) под-: подплациц (у вигваряню: потплациц); ґ) над-: надприродни (у вигваряню: натприродни) д) роз-: розсипац (у вигваряню: росипац); 6. виєдначованє по месце твореня: розчисциц (у вигваряню: рошчисциц); 7. випадованє консонантох у консонантских ґрупох: стн-, сцн-: посни (постни), радосни (радостни); 8. подвоєни консонанти ше чува у писаню кед єден припада префиксу, а други кореню: оддалїц, беззуби; 9. суфикс -ски при прикметнїкох дзе ше на концу вигваря -цки: а) основи на д, т ше пише зоз суфиксом – ски: беоґрадски, горватски; б) основи на к, ч, ц ше пише зоз -цки: юнак – юнацки, ковач – ковацки; в) при основох на с, х тоти консонанти ше траца пред -ски: Чех – чехски- чески; г) при основох на з суфикс -ски траци с: Француз – французки; ґ) при основох на г, ґ пред -ски приходзи до палатализациї г, ґ, при чим ше ж чува у писаню, гоч ше вигваря ш: Прага – пражски (у вигваряню: прашки). Морфолоґия Меновнїки У руским язику єст седем припадки. Єст два типи меновнїцких пременкох: 1.а) меновнїки хлопского роду на тварди и мегки консонант (стол, карсцель); б) меновнїки хлопского роду на -о: (дїдо); пожички хтори до руского язика вошли прейґ сербского (авто), власни мена (Янко, Владо); в) власни мена на -и: (Дюри, Силви); г) меновнїки хлопского роду на -е: (бифе, пире); ґ) меновнїки штреднього роду на -о, -е/-є: (место, племе, знанє); 2.а) меновнїки женскогороду на -а/-я: (школа, вишня): б) меновнїки женского роду на консонант: (косц, радосц); 3. даєдни меновнїки, презвиска и назвиска хлопского роду маю мишану пременку (ґазда, слуга, судия; Новта, Митя). Перша деклинация У зукосих припадкох нєт розлики у законченьох медзи основами на тварди и мегки консонант: Н. стол столи конь конї Ґ. стола столох коня коньох Д. столу столом коньови коньом А. стол столи коня конї В. столу столи коню конї И. Столом столами коньом коньми Л. столє/-у столох коньови коньох Вельке число меновнїкох хтори знача особи по занїманю, дїялносци, прикмети, походзеню або националносци у номинатове множини маю законченє -е (-є). То углавним меновнїки на консонант. - ар: школяр – школяре, пекар – пекаре; - ач: орач – ораче, слухач – слухаче; - ош: смаркош – смаркоше, нялкош - нялкоше; - тель: писатель – писателє; - ан/-чань: Новосадянь – Новосдянє, Петровчань – Петровчанє; - ор, ер, ир: директор – директоре, шофер – шофере, пастир – пастире. Законченє -ове (-ов випадує у зукосих припадкох) маю меновнїки хтори знача родзинство, титули: оцец – оцове, син – синове, шовґор – шовґрове, цар – царове, княз – князове. Власни мена, презвиска и назвиска, кед ше их хаснує у множини, маю тиж законченє -ове: Янко – Янкове, Сабадош – Сабадошове. Меновнїки штреднього роду хтори знача мали (млади) преширюю основу у зукосих припадкох єднини зоз -ец-, а у множини зоз -ат-: Н. каче качата Ґ. качеца качатох Д. качецу качатом А. каче качата В. каче качата И. качецом качатми Л. качецу качатох Друга деклинация (меновнїки женского роду на -а (-я) и на консонант): Н. школа школи косц косци мац мацери Ґ. школи школох косци косцох мацери мацерох Д. школи школом косци косцом мацери мацером А. школу школи косц косци мацер мацери В. школо школи косц косци мамо мацери И. школу школами косцу косцами мацеру мацерами Л. школи школох косци косцох мацери мацерох Мишана деклинация: меновнїки хлопского роду на -а (-я и -ия) хтори знача особи, у дативе, инструменталу и локативе и у номинативе множини маю законченя першей, а у ґенитиве, акузативе и вокативе єднини законченя другей деклинациї: Н. ґазда в. ґаздо Ґ. ґазди и. ґаздом Д. ґаздови л. ґаздови А. ґазду Прикметнїки Векшина описних прикметнїкох, шицки материялни прикметнїки и присвойни прикметнїки на -и маю законченя: хлопски род на -и (красни), женски род на -а (красна), штреднї род на -е (красне), множина -и (за шицки три роди: красни хлопи, красни жени, красни дзеци). У руским язику нєт розлики медзи одредзеним и нєодредзеним прикметнїцким видом. У деклинациї нєт розлики у законченьох медзи основу на мегки и тварди консонант: х.р. ш.р. х.р. ш.р. ж.р. ж.р. н. желєни желєне ярнї ярнє желєна ярнї ґ. желєного ярнього желєней ярнєй д. желєному ярньому желєней ярнєй а. желєни желєне ярнї ярнє желєну ярню в. желєни желєне ярнї ярнє желєна ярня и. желєним ярнїм желєну ярню л. желєним/-ому ярнїм/-ньому желєней ярнєй множина множина н. желєни ярнї ґ. желєних ярнїх д. желєним ярнїм а. желєни ярнї в. желєни ярнї и. желенима ярнїма л. желєних ярнїх Компаратив ше прави зоз двох суфиксох: -ши и -ейши. Суфикс – ши доставаю основи на єден консонант (били, билши, билша, билше; мн. билши), а суфикс -ейши основи на два консонанти (тварди – твардейши; прости – простейши). Суперлатив ше прави з помоцу суфикса най, хтори ше додава пред основу (били – билши – найбилши). Числовнїки Число єден ма форми за шицки три роди и за множину: (єдна, єдно, мн. єдни), а число два их нє ма (два столи, два кнїжки, два места). При зложених числох пред єдинками мож хасновац злучнїк и: двацец єден або двацец и єден. Меновнїки коло основних числох (од числа два) маю форму номинативу множини: два столи, три столи, штири вароши, пейц автобуси. Основни числа ше меняю по число шейсц. Число єден ше меня як прикметнїки, а други числа як меновнїки у множини, з винїмком инструменталу, хтори при меновнїкох ма законченє -ами, а при числох -ома (двома, трома, штирома новима столами). При збирних числох, за особи хлопского оду ше хаснує збирну форму на -ме, хтору ше виводзи зоз числох 20-40 и, ридко, зоз стоткох: двоме, троме, дзветнацецме, стоцецме. Меновнїки коло тих збирних числох, як и коло основних, стоя у номинативе множини: двоме студенти. Єст и збирни форми на -о, хтори ше хаснує за мишани роди и за младе животиньох. И коло тих числох меновнїки стоя у номинативе множини: двойо качата. Множина збирних числох на -о ше хаснує при меновнїкох плуралия тантум: трої ножнїчки, двої панталони. Шорни числа ше меняю по прикметнїцкей деклинациї. Дїєслова У руским язику єст 10 дїєсловни форми: 1. инфинитив, хтори ма суфикс -ц: жац, пасц, шиц, читац, писац; 2. презент: я лєцим ми лєциме ти лєциш ви лєцице вон лєци вони лєца 3. футур: а) прости футур: я пойдзем ми пойдзем ти пойдзеш ви пойдзеце вон пойдзе вони пойду б) зложени футур: я будзем читац ми будземе читац ти будеш читац ви будзеце читац вон будзе читац вони буду читац 4. перфект: читал сом читали зме читал ши читали сце читал (-ла, -ло) читали (форма читали за шицки три роди) Кед субєкт висловени, перфект без помоцного дїєслова: я читал ми читали ти читал ви читали вон читал вони читали (за шицки три роди) вона читала воно читало 5. Плусквамперфект: я бул читал / бул сом читал ти бул читал / бул ши читал вон бул читал / бул читал ми були читали / були зме читали ви були читаки / були сце читали вони були читали / були читали 6. Императив: а) пиш, беж, пий б) ведз, предз, плєц в) шеднї, утри 7. Потенциял: я би читал / читал бим, читал би сом ти би читал / читал биш, читал би ши вон би читал / читал би Мм би читали / читали бизме ви би читали / читали бисце вони би читали / читали би 8. Потнциял прешли: я би бул читал / бул бим читал, бул би сом читал ти би бул читал / бул биш читал, бул би ши читал вон би бул читал / бул би читал ми би були читали / були бизме читали ви би були читали / були бисце читали вони би були читали / були би читали 9. Дїєприкметнїк пасивни перфекта (пасив перфекта): читани, плєцени, замасцени, злєкнути, зроснути, вигладнєти, спрети, затити 10. Дїєприсловнїк презента читаюци, пишуци, шедзаци, кричаци, робяци, ламуци/ламаюци Здобуванє статуса литературного язика У чаше присельованя на южни папнонски простори през 18. вик, Руснаци зоз Старого краю принєсли свой народни руски язик, хтори зачували по нєшка. У найвекшей часци 18. и 19. вику, образоване пасмо медзи Руснацами у южних угорских обласцох були углавним грекокатолїцки священїки и локални учителє, медзи хторима були и перши творителє литературних дїлох. З поштредованьом грекокатолїцкого священства, хторе свойо образованє найчастейше здобувало у Галичини, медзи Руснацох у южних обласцох Угорскей почали приходзиц литературни твори зоз сиверовосточних (карпатских) обласцох. Єден з найзначнєйших творох у хторим представена тедишня поетска творчосц на руским язику була збирка писньох рижних русинских авторох под насловом Русскій соловей, хтору 1890. року пририхтал Михаил Врабељ. Зоз твореньом Кральовини СГС (1918) наступели лєпши обставини за розвой домашнього руского язика, хтори постал наставни язик у основних школох у руских штредкох. Теди русински просвититель Михайло Поливка 1920. року пририхтал першу читанку на домашнїм руским язику. Такой потим, 1921. року, обявени и народни буквар, а у наступних рокох ушлїдзели и нови виданя руских учебнїкох. Року 1904. о. др Ґабор Костельник обявел кнїжку поезиї Идилски венєц З мойого валала (Жовква), а 1923. Граматику бачваньско-рускей бешеди (Сербска манастирска друкарня, Сримски Карловци). Важни датум у розвою руского язика у бувшей Югославиї бул 21. фебруар 1969. року, кед принєшени Уставни закон зоз хторим руски язик урядово припознати як єден зоз пейцох службених язикох на подручу Войводини, а иста одредба потвердзена и у шицких познєйших найвисших актох Войводини. З приношеньом тих актох и з їх запровадзованьом у пракси створени добри условия за дальши розвой руского язика. Робота на линґвистичней стандардизациї руского язика у бувшей Югославиї постала окреме интензивна концом шейдзешатих и на початку седемдзешатих рокох 20. вику. У Новим Садзе 1970. року основане Дружтво за руски язик и литературу, хторе од 1975. року видавало рочни часопис Творчосц (нєшка Studia Ruthenica) и старало ше о розвою и зачуваню руского язика. У медзичаше, писатель и линґвиста Микола М. Кочиш 1971. року обявел Правопис руского язика, три роки познєйше обявена и його Ґраматика руского язика, а комплетну Ґраматику руского язика написал 2002. року Юлиян Рамач. Потим почала дїлотворна активносц на полю руского язика. Вишол Приручни терминолоґийни словнїк себскогрватско-руско-українски Миколи М. Кочиша (1972), потим Лексика руского язика Юлияна Рамача (1983), Лексика Гавриїла Костельника тиж Юлияна Рамача (1991), Сербско-руски словнїк (перши том А-Њ 1995, други том О-Ш 1997), Jugoslavo Ruthenica I Александра Д. Дуличенка (1995), Словнїк медицинскей терминолоґиї (2006), Jugoslavo Ruthenica II Александра Д. Дуличенка (2009), Руско-сербски словнїк у редакциї Юлияна Рамача (2010), Словнїк руского народного язика Юлияна Рамача (у двох томох 2010), Словнїк защити рошлїнох и животного стредку Радмили Шовлянски (2010), Назви рошлїнох и животиньох у руским язику Оксани Тимко Дїтко (2016), Словнїк компютерскей терминолоґиї Михайла Фейси (2020), Анґлийско-руски словнїк (2022) М. Фейси, М. Шлемендер и С. Чельовски, як вецей кнїжки з обласци нормованя язика. Од 1972. року, на Филозофским факултету у Новим Садзе почала з роботу Катедра за руски язик и литературу хтора мала за циль преучовац руски язик и образовац кадри у обласци русинистики, цо потим приведло и до формованя Одсеку за русинистику. З тим створени предусловия за додатне унапредзованє роботи на преучованю руского язика у тедишнєй Югославиї и нєшкайшей Сербиї. Од 2017. року, при Одсеку порушани наукови часопис з насловом: Русинистични студиï. У складзе з уставнима одредбами и законскима предписанями хтори обезпечую образованє на меншинских язикох, Руснаци у Сербиї маю нагоду основне и штреднє образованє здобувац на своїм мацеринским язику. Коло основних школох у руских штредкох, у Руским Керестуре єст и штредня школа и ґимназия по руски и за тоти школи у Войводини друковани вецей як 270 учебнїцки наслови на руским язику. Язики зоз хторима руски язик бул у контакту Руснаци у Старим краю приходзели до контакту з другима народами и язиками – українским, мадярским и нємецким, та у лексики пред приселєньом на Долню жем єст пожички з тих язикох, алє и латински (хтори прияти прейґ нємецкого, мадярского або директно прейґ администрациї). Векше число латинизмох пришло зоз церковней терминолоґиї, а єст и гречески пожички (тиж з церковней терминолоґиї) и єдно число румунских словох (зоз статкарскей терминолоґиї). Значи, у рускей лексики по приселєню до Панониї, коло старого лексичного пасма, субстрату, наставали и нови пасма – сербске, горватске, мадярске, нємецке, нови слова литературного язика, восточнославянски пожички, а у новшим чаше – анґликанизми. Нємецки суперстрат: велї слова з нємецкого язика (комплетна ремеселнїцка терминолоґия) хаснує ше зошицким нєасимиловано и нєадаптовано: пейґла, шалїтра, нїтна, бренза, фейдер, цолштоки, шрафшток, штекер, шрафциґер, дихтунґ, куплунґ, бендикс, фелдна, шайбна; ринґловка, мушкатла, мишлинґ итд. Мадярски суперстрат: аколь, арвачка, алаши, ашов, варош, ґунар, бочкора, канчов, лаба, мунтатов, катона, парадича, рондя, ровка, форґов, цверна, чапаш, чутка, югас, яраш, шкатула итд. Уплїв восточнославянских язикох: подприємство, памятнїк, соловей, просвита, надїя, одвит, увага, успих, чувствовац, судьба, паломнїцтво, утрата, становиско, граждан, святочни, чекальня, єдальня, безпечни, зраднїцтво, началнїк, нєрухомосц итд. Русийски суперстрат: безчислени, кавички, уровень, воспитанє, количество, нєпреривни, предстояци, предшедуюци, руководитель, пояшнїц, образец; чистка, уровнїловка, верхушка, кадровик итд. Церковнославянски пожички: спаситель, хранїтель, предсидатель, водитель, писатель, думатель, правобранїтель; змагательни, погосцительни, видавательни, будовательни; возрост, возбудзенє, совласнїк, состойок, всестрани итд. Уплїв язичия: вироятно, витирвали, орудиє, отечество, побида, семейство, столїтиє, таїнствени, условиє, чловечество, довириє, собитиє итд. Уплїв сербского язика як доминантного у Сербиї на руски язик: Адаптация руского язика на фонетским уровню: а) длуги вокали ше вигваряю як кратки; б) дифтонґ ау преходзи до ав (авто, кавч, космонавт); в) вокалне р преходзи до ер або ар: (бербляц, церпиц, герчок; зарно, тварди, гарчок); г) сербски африкати ђ, ћ ше заменює з експлозивнима палаталами дь, ть: (мутяк, дутаян, дєрма); ґ) нєпостояне а преходзи до е, о: (трошок, уложок, шлюнок); д) интернационализми з нєпостояним а ше у руским литературним язику хаснує без нєпостояного (випадного) вокала, або зоз випадним е: (рит(е)м, социялиз(е)м, спект(е)р); е) ґ преходзи до г: (гласац, голи, гуска) є) сонант н ше змегчує при меновнїкох на -ник, -ница: (технїка, длужнїк, умивальнїк, наставнїца); ж) г на месце сербского х: (гимна, гидроцентрала, гомоґени). Адаптация руского язика на морфолоґийним уровню: а) З пременєним родом у руским язику сербски меновнїки: (сувач, плаката, пец); б) сербски прикметнїки у руским язику маю форму одредзеного виду: (вешти, ґадни, фини); в) инфинитивни суфикс -ти земенює ше у руским язику зоз -ц: (трошиц, шиц, копац); г) повратне словко се ше заменює у руским язику зоз ше: (умивац ше, радовац ше, тресц ше). Адаптация на уровню твореня словох: Руски слова и їх еквиваленти у сербским язику часто виведзени з истих кореньох, алє з розличнима суфиксами (повериц ше, сплациц, уписац ше). Пожички хтори зоз сербского язика уходза до руского адаптую ше и так же основа остава нєпременєна, з додаваньом одвитуюцих руских префиксох, суфиксох и инфиксох (уртошок, ґлумец, єдинка, пумповац, малтеровац, анализовац; кральовина, розкомоциц ше, видаток, предаванє; литровка, машинка, фодбаловац ше). Анґликанизми: Єст три файти анґликанизмох: 1) очиглядни анґликанизми (слова и афикси превжати з анґлийского язика хтори ше прилагодзели ґу рускому язику: файл, милкшейк; даунлоудовац, чековац; кул, лайв; e- (од eлектроник): e-циґаретла; e-банкарство, e-бициґла; екс- (од eкс): екс-югославянски, екс-министер; 2) скрити анґликанизми (слова, синтаґми або виреченя у руским язику хтори одражую норму и/або шлїдза обичаї анґлийского язика: миша (спрам анґл. Mouse); синтаґми: часова машина (спрам анґл. time machine); виреченя: Приповедай ми о тим! (спрам анґл. Tell me about it!); 3) сирови анґликанизми (слова, синтаґми и виреченя хтори превжати з анґлийского язика директно, без прилагодзованя їх писаня ґу писаню руского язика): слова: prеpaid (припейд), attachment (атачмент); виреченя: No comment! На концу 20. и на початку 21, столїтия пришло до пошвидшаного розвою компютерскй технолоґиї и до звекшаня характеристичней терминолоґиї (абстракт, акцелератор, мултипроцесор, гард доск, имейл, едитор, дилитуй, декодовац, деинсталовац, ресетовац, рестратовац, табулатор, стикер, четовац, атачирац, скроловац, сейвовац, Фейсбук, Инстаґрам, Ют'юб, пребукировани, ґолґетер, мейкап, стайлинґ, бренд, шопинґ, имидж, бенефит, шеровац, даунлодовац, фан, стейдж, флаєр, фаст фуд, лайв, скриншот, френд) итд. хтори характеристични у хаснованю при младшим ґенерацийним пасме руского язика. ISO код и назва язика Инициятиву за реґистрованє руского язика у Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO) порушал новинар и публициста Гавриїл Колєсар зоз Торонта у Канади концом 2017 року. У зложеним процесу реґистрациї активно участвовали проф. др Юлиян Рамач, мр Гелена Медєши и проф. др Михайло Фейса, познати линґвисти-русинисти. Були пополнєти апликациї за приєм руского язика до стандарду ISO 639-3 и штредком 2018. року су послати. На початку 2019. року ше дознало же рускому язику була одбита реґистрация. Од половки 2020. року Гавриїл Колєсар и проф. др Михайло Фейса почали процес виполньованя другей апликациї, обезпечени ширши вибор линґвистичней документациї и шицко послате у априлу 2021. року до Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO). После шейсцмешачней явней розправи о понукнутих материялох, 20. януара 2022. року обявене же руски язик, язик Руснацох з Войводини, и урядово реґистровани у Медзинародним стандарду за реґистрованє язикох ISO 639-3, достал идентификацийни код rsk а пoд меном Rusnak, Ruthenian, як активни, живи и окремни (individual) язик. З доставаньом rsk кодного трознаку була отворена драга за уход руского язика до шветовей интернет енциклопедиї Википедия. Гавриїл Колєсар почал уж у фебруаре 2022. року процес реґистрованя руского язика на Википедиї. Роботи на тим и творенє векшого числа енциклопедийних текстох поробела окремна ґрупа сотруднїкох, так же штредком октобра 2024. року з Язичного комитету Википедиї сцигло потвердзенє же Панонски руски язик реґистровани як 330. язик хтори у хаснованю на шветовей интернет енциклопедиї Википедия. Основни слова и вирази у руским язку (У заградзеньох дата приблїжна транскрибция на сербским язику) Поздрави и здравканя: • Барз добре, а ви? (/barz dobre, a vi?/) – Веома добро, а ви? • Видз вонка/Войдз нука (/Vidz vonka,Vojdz nuka/) – Изађо напоље/Уђи унутра • Винчованка (/Vinčovanka/) – Честитка • Винчуєм (/Vinčujem/) – Честитам • Винчуєм! (/Vinčujem/) – Честитам! • Витай (/Vitaj/) – Добродошао • Витайце (/Vitajce/) – Добродошли • Витайце у нас (/Vitajce u nas/) – Добродошли код нас • Волам ше... (/volam še/) – Зовем се ... • Гей (/hej/) - Да • Дай Боже щесцa (Одповид: Дай Боже и Вам) (/Daj Bože ščesca (Oговор: Daj Bože i Vam)/) – Дај Боже среће (Одговор: Дај Боже и Вама) • Дзе ве-це? (/Dze wе-cе?/) - Где је ве-це? • Дзекуєм (/dzekujem/) - Хвала • Дзекуєм крашнє! (/Dzekujem krašnje!/) – Хвала лепо! • Добре рано (/dobre rano/) - Добро јутро • Добри вечар (/dobri večar/) - Добро вече • Добри дзень (/dobri dzenj/) - Добар дан • Довидзеня (/dovidzenja/) - До виђења • Жадам/Жичим (/Žadam/Žičim/) – Желим • Идзце/Гибайце, Поце (/Idzce/Hibajce,Poce/) – Идите/Дођите • Кельо то кошта? (/Keljo to košta/) - Koliko to košta? • Любим це! (/Ljubim ce!/) - Волим те! • Модлїм Вас/це (/modljim vas ili ce/) - Молим Вас/те • Наздраве! (/Nazdrave/) – На здравље! • Най ше пачи! (/Naj še pači!/) – Изволи! • Нє (/nje/) - Не • Охабце ме (/Ohabce me/) – Oставите ме! • Пребачце (/prebačce/) – Извините • Пущце ме! –(/Puščce me!/) – Пустите ме! • Слава Исусу Христу (Одповид: Навики слава) (/Slava Isusu Hristu (Oдповид: Naviki slava)/) – Слава Исусу Христу (Одговор: Слава на векове) • Ходзиш ту часто? (/Hodziš tu často?/) - Долазиш овамо често? • Христос раждаєтся (Одповид: Славите єго) (/Hristos raždajetsja (Одговор: Slavite jeho)/) – Христос се роди (Одговор: Ваистину се роди) • Швето (/Šveto/) – Празник • Шицко найлєпше! (/Šicko najljepše!/) – Све најбоље! • Щешлївa драга! (/Ščešljiva draha!/) – Срећан пут! • Щешлїва Велька ноц! (/Ščešljiva Veljka noc /) – Срећан Ускрс! • Щешлїви Крачун! (/Ščešljivi Kračun!/) - Srećan Božić! • Щешлїви Нови рок! (/Ščešljivi Novi rok!/) – Срећна Нова година! • Щешлїви Нови рок/Щещлїви новорочни швета (/Ščešljivi Novi rok/Ščešljivi novoročni šveta/) – Срећна Нова година/Срећни новогодишњи празници • Щешлїви родзени дзень! (/Ščešljivi rodzeni dzenj/) – Срећан рођендан! • Щешлїви швета! (/Ščešljivi šveta/) – Срећни празници! • Як сце? (/jak sce?/) - Како сте? • Як ше волаце? (/jak še volace/) - Како се зовете? Фамелия: • ви (/vi/) – ви • вон (/von/) - он • вона (/vona/) – она • вони (/voni) – они • воно (/vono) - оно • дзеци (/dzeci/) – деца • дзивка (/dzivka/) – девојка • дїдо (/đido/) – деда • жена (/žena/) – супруга • ми (/mi/) - ми • муж (/muž/) - супруг • пан (/рan/) – господин • панї (/рanji/) – госпођа • родзина (/rodzina/) – родбина • родичи (/rodiči/) – родитељи • ти (/ti/) - ти • хлоп/хлапец (/hlоp/hlapec/) – момак • чловeк (/človek/) – човек • шицки (/šicki/) – сви • я (/ja/) - ја Звичайни слова: • барз (/barz/) - баш • буква (/bukva/) – слово • валал (/valal/) – село • валалчанє (/valalčanje/) – становници села, сељани • вєдно (/vjedno/) – заједно • вибор (/vibor/) – избор • вояк (/vojak/) – војник • глєдац (/hljedac/) – тражити • годзина (/hodzina/) – сат, час • гордосц (/hordosc/) – гордост • город (/нorod/) – град • городоначалнїк (/horodonačalnjik/) – градоначелник • грац (/hrac/) – свирати • гушля (/hušlja/) – виолина • дакеди (/dakedi/) – некада (у прошлости) • дахто (/dahto/) – неко • дацо (/daco/) – нешто • дзвери (/dzveri/) – врата • диждж (/diždž/) – киша • доля (/dolja/) – судбина • достац (/dostac/) – добити, освојити • драга (/draha/) – пут • думка/думанє (/dumкa/dumanje/) – мисао/мишљење • Єдeн язик нїґда нє досц (/Jeden jazik njigda nje dosc/) – Један језик никада није довољан • желєзо (/željеzо/) – гвожђе • забувац (/zabuvac/) – заборављати • ище (/išče/) – још • кажди (/každi/) – сваки • кнїжка (/knjižka/) – књига • коляда (/koljada/) – божићна песма • конєц (/konjec/) – крај • коч (/koč/) – кола (коњска) • кукурица (/kukurica/) – кукуруз • кура (/kura/) – кокошка • курче (/kurčе/) – пиле • кухня (/kuсhnja/) – кухиња • лєм (/ljem/) – само • любиц (/ljubic/) – волети, допадати се • мено (/meno/) – име • модлїм вас (/modljim vas/) – молимо вас • на щесце(/na ščesce/) – на срећу • нєправда (/njepravda/) – лаж • нєшка (/nješka/) – данас • пайташ (/pajtaš/) – друг, пријатељ • паметац (/pametac/) – памтити, сећати се • паприґа (/papriga/) – паприка • пенєжи (/penježi/) – новац • перше (/perše/) – прво • поволанка (/povolanka/) – позивница • поволуєме (/povolujeme/) – позивамо • послац (/poslac/) – послати • правда (/pravda/) – истина • приємни (/prijemni/) – пријатан • рада; совит (/rada,sovit/) – веће; савет • рахунки (/rahunki/) – рачуни • рок (/rok/) - година • скруциц (/skrucic/) – скренути (у улицу) • слово (/slovo/) – реч • смияд (/smijad/) – жеђ • староста (/starosta/) – старешина • сушед (/sušed/) – сусед, комшија • схадзка (/shadzka/) – седница • танєц (/tanjec/) – игра, плес • танцовац (/tancovac/) – играти, плесати • тераз (/teraz/) – сада • уж (/už/) – већ • фриштик (/frištik/) – доручак • хвиля (/hvilja/) – време • хижа (/hiža/) – кућа • цукер (/cuker/) – шећер • черешня (/čerešnja/) – трешња • число (/čislo/) – број • чуц (/čuc/) – чути • шор (/šor/) – ред • шпивац (/špivac/) – певати • шумни/о (/šumni/o/) – лепи/о • ядловец (/jadlovec/) – јелка • як (/jak/) – како, као • яр (/jar/) – пролеће Литература • Barić, Eugenija (2007). Rusinski jezik u procjepu prošlosti i sadašnjosti. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje. • Biljnja, Vladimir (1987). Rusini u Vojvodini: Prilog izučavanju istorije Rusina Vojvodine (1918-1945). Novi Sad: Dnevnik. • Brock, Peter (1972). „Ivan Vahylevych (1811-1866) and the Ukrainian National Identity”. Canadian Slavonic Papers. 14 (2): 153—190. • Bunčić, Daniel (2015). „On the dialectal basis of the Ruthenian literary language” (PDF). Die Welt der Slaven. 60 (2): 276—289. • Врабель, Михаилъ А. (1890). Русскій соловей: Народная лира или собраніе народныхъ пѣсней на разныхъ угро-русскихъ нарѣчіахъ. Унгваръ: Келетъ. • Кольесаров, Юлиян Д. (1977). Панонско-руски язик. Монтреал. • Костельник, Габор (1923). Граматика бачваньско-рускей бешеди. Руски Керестур: РНПД. • Кочиш, Микола М. (1971). Правопис руского язика: Школске виданэ. Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох. • Кочиш, Микола М. (1974). Ґраматика руского язика: Фонетика, морфолоґия, лексика (1. изд.). Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох. • Лабош, Федор (1979). История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745-1918. Вуковар: Союз Русинох и Українцох Горватской. • Magocsi, Paul R. (1996). „The Rusyn language question revisited” (PDF). International Journal of the Sociology of Language. 120: 63—84. • Magocsi, Paul R.; Pop, Ivan I., ур. (2005) [2002]. Encyclopedia of Rusyn History and Culture (2. изд.). Toronto: University of Toronto Press. • Magocsi, Paul R. (2011). „The Fourth Rus': A New Reality in a New Europe” (PDF). Journal of Ukrainian Studies. 35-36 (2010-2011): 167—177. • Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. • Медєши, Гелена (2008). Язик наш насущни. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу. • Медєши, Гелена (2016). „Пожичени слова у язику южнопанонских Руснацох” (PDF). Dynamické procesy v súčasnej slavistike. Prešov: Vydavateľstvo Prešovskej univerzity. стр. 145—159. • Медєши, Гелена; Тимко-Дїтко, Оксана; Фейса, Михайло (2010). Руско-сербски словнїк. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за русинистику: Завод за културу войводянских Руснацох. • Медєши, Любомир (2007). Руска традиция. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу. • Plishkova, Anna (2009). Language and National Identity: Rusyns South of Carpathians. Boulder: East European Monographs. • Поливка, Михаил (1920). Читанка за III. класу южно-руских основних школох. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. • Поливка, Михаил; Мудри, Михаил (1921). Буквар за южно-руски основни школи. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. • Рамач, Янко (1993). Кратка история Руснацох (1745-1918). Нови Сад: Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла. • Рамач, Јанко (2013). „Русинско народно просветно друштво и рецепција о Поткарпатској Русији / Карпатској Украјини у његовим издањима 1938–1939. године”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 24: 457—475. • Рамач, Јанко (2017). „Граматика русинског језика Хавријила Костељника и њена рецепција у периоду између два светска рата” (PDF). Славистика. 21: 155—161. • Ramač, Janko (2018). „Osnovni pravci, težnje i dileme u kulturno-prosvetnom i nacionalnom životu Rusina u Jugoslaviji (1945-1970)” (PDF). Київські історичні студії. 6 (1): 63—73. • Рамач, Јулијан; Фејса, Михајло; Међеши, Хелена, ур. (1995). Српско-русински речник (PDF). 1. Нови Сад: Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, Друштво за русински језик и књижевност. • Рамач, Јулијан; Фејса, Михајло; Међеши, Хелена, ур. (1997). Српско-русински речник (PDF). 2. Београд-Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, Друштво за русински језик и књижевност. • Рамач, Юлиян (2002). Ґраматика руского язика (1. изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. • Рамач-Фурман, Анамария (2013). „Ґраматика бачваньско-рускей бешеди Гавриїла Костельника як фундамент руского литературного язика” (PDF). Studia Ruthenica: Зборнїк роботох. 18 (31): 15—25. • Суботић, Момчило (2018). „Русини и Украјинци у Војводини” (PDF). Политичка ревија. 30 (56): 45—70. • Тамаш, Јулијан (2004). „Русинистика између украјинистике и србистике”. Славистика. 8: 306—309. • Тамаш, Юлиян, ур. (2015). Русинистични студиї (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет. • Тамаш, Юлиян (2017). Складанє идентитетох: Вибрани студиï и есеï з русинистики и украïнистики. Нови Сад: Руске слово. • Тир, Михал (2004). „Русинистика са аспекта славистике”. Славистика. 8: 310—314. • Фејса, Михајло (2005). Време и вид у русинском и енглеском језику. Нови Сад: Прометеј. • Фејса, Михајло (2012). „Русински језик у Републици Србији/Војводини”. Филолог: Часопис за језик, књижевност и културу. 5: 217—223. • Фејса, Михајло (2016a). „Русински језик и његове варијанте”. Језици и културе у времену и простору: Тематски зборник. 5. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 613—622. • Фејса, Михајло (2016b). „Основе новог правописа русинског језика” (PDF). Славистика. 20: 167—172. • Фейса, Михайло (2018a). „Меновнїцки деклинациї у бачко-сримскей и прешовскей вариянти русинского язика” (PDF). 20 років высокошкольской русиністікы на Словакії. Пряшів: Інштітут русиньского языка і културы. стр. 188—204. • Fejsa, Mihajlo P. (2018b). „Verb forms/constructions in the Prešov variant and the Bačka-Srem variant of the Rusyn language”. Studia Slavica. 63 (2): 367—378. • Фейса, Михайло (2019). Правопис руского язика (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет. • Фејса, Михајло (2020). „Нови правопис русинског језика” (PDF). Славистика. 24 (2): 255—280. • Himka, John-Paul (1999). Religion and Nationality in Western Ukraine: The Greek Catholic Church and the Ruthenian National Movement in Galicia, 1870-1900. Montreal & Kingston: McGill-Queen's University Press. • Csernicskó, István; Fedinec, Csilla (2016). „Four Language Laws of Ukraine”. International Journal on Minority and Group Rights. 23: 560—582. • Чарский, Вячеслав В. (2011). Русинский язык Сербии и Хорватии в свете языковых контактов: Лингвогенетический аспект: Монография. Щелково: Мархотин. • Шанта, Владимир (2002). Енигма Русини-Руснаци-Рутени: Дожица, роздумованя и прешвеченя о етнїчним идентитету югославаянских Руснацох. Нови Сад: Фељтон. t7b6ausr9zrn413wpvkuqtg5o21ctmy 6499 6498 2024-11-15T17:38:14Z Keresturec 18 Форматированє текста 6499 wikitext text/x-wiki == Статистично-демоґрафски податки о Руснацох == У Републики Сербиї, спрам Попису жительства зоз 2022. року, єст 11.483 Руснацох. З того у Войводини жию 11.207 Руснаци (найвецей у Руским Керестуре, Новим Садзе, Коцуре, Вербаше, Дюрдьове, Новим Орахове, Бачкей Тополї, Сримскей Митровици, Шидзе, Бикичу, Бачинцох итд.). У Републики Горватскей, спрам Попису жительства зоз 2021. року, єст 1.343 Руснацох (найвецей у Вуковарско-сримскей и Осецко-бараньскей жупаниї, та Городзе Заґребе). == Концепциї о походзеню Руснацох == Питанє ґенетскей зродносци и места панонского руского язика у фамелиї славянских язикох ма длугу традицию, о чим єст даскельо теориї. По першей, панонски руски язик стандардизовани заходноукраїнски диялект (В. Гнатюк, М. Мушинка, А. П. Коваль, П. Чучка, Н. Т. Толстой, Ю. Тамаш, Г. Костельник, Я. Рамач). По другей, панонски руски язик стандардизовани восточнословацки диялект (Ф. Пастрнек, О. Соболевский, О. Брох, Й. Шкулети, Й. Штолц, Ф. Тихи, Е. Паулини, В. Чарски). По трецей теориї, панонски руски язик то стандардизована преходна бешеда медзи восточнословацким и заходноукраїнским (С. Цамбел, Ж. Штибер, С. Ґуставсон, М. Пешикан). По штвартей, слово о окремним микроязику у хторим ше преплєтаю примарни восточнославянски и заходнославянски, а часточнє и южнославянски уплїви (А. Дуличенко). == Фонетика == Сучасну руску фонетику, синхронийно патрене, характеризує класична система пейцох вокалох: у транскрибциї з руским писмом i u и (ї) у (ю) e o е (є) о a а (я) Дифтонґи и обачлївши позицийни варияциї вокалскей фарби нєт, як анї складотворни сонанти. Нєт фонолоґийни розлики медзи длугима и краткима вокалами. Виразну характеристику рускей фонетики представя розвита и дошлїдна система правих консонантох, з подполну симетрию дзвонких и нєдзвонких консонантох, а тиж и розвита система сонантох: ------------------------------------------------------------------------------------------------- p t t' k f s š h b d c č (v) z ž d' g v r j l l' m n n' З руским писмом: п т ть к ф с ш х ц ч б д дь ґ (в) з ж дз дж г в р й л ль м н нь Важни характеристики тей системи таки: - єст дзвонки африкати дз и дж (радзиц, будзиц, дзешка; джобац, маджун, диждж); - єст експлозивни и фрикативни дзвонки велар ґ и г (ґовля, ґунар, ґаґац; глава, глас, голуб); - єст шор палаталних консонантох ть и дь и ль и нь (контя, андя, дєплови; лїпа, лїсце, коритнявка); - змегчане вигварянє шумових консонантох ч и ш; - нєт векши уплїв вокалох на вигварянє предходного консонанту, у синхронийним смислу, анї обратно, алє приходзи до вираженя автономносц консонантох и вокалох. - (За розлику од сербского язика, дзе нєт консонанти дз и г, у руским язику нєт африкати ћ и ђ.) За першу палатализацию руски язик зна: 1. у вокативе меновнїкох хлопского роду (чловек – чловече); 2. у презенту дїєсловох (пекол – печеш). Тота пременка ше окончує и пред другима вокалами при твореню нових словох: а) пред нєпостояним о (друк – дручок, поток – поточок); б) пред полугласнїком хтори бул состойна часц суфиксу як наприклад -ьни, -ька (грих – гришни, рука – ручка). Од другей палатализациї у руским язику остали лєм шлїди, и то у меновнїкох хлопского роду у номинативе множини (Руснак – Руснаци, вояк – вояци). При меновнїкох женского роду палатализация ше нє окончує (рука – руки, нога – ноги); нє окончує ше анї при меновнїкох хлопского роду кед означую нєживе (орех – орехи, пняк – пняки). Понеже друга палатализация нє постала обща пременка, нє окончує ше анї у словох як цо Чех – Чехи, Влах – Влахи, припаднїк – припаднїки, представнїк – представнїки. Преднєподнєбни консонанти (й, ж, ш, дь, ть, ть, ч, дж, дз, ц) у руским язику нє мож далєй змегчовац. Консонанти б, п, в, ф, м ше тиж нє мегчую. Змегчую ше консонанти к, х, ґ,, д, т, з, с, л, н, кед ше за нїма находзи й. Вони вєдно з й даваю одредзени поднєбни (мегки) консонант. У сучасней бешеди ше нє зна дзе було й хторе вименєло тварди консонант, алє тото можеме дознац кед поровнаме нєвименєни консонантски основи, як наприклад душа – дух, плачеш – плакац, кожи – коза, клаше – класка, дзе консонант вименєни под уплївом й. Резултати йотованя, палатализациї и змегчованя консонантох пре други причини дали исти вименєни гласи, та прикладнєйше розпатриц змегчованє консонантох як обще зявенє у руским язику. Тварди консонанти, хтори ше у руским язику нє змегчую тоти: б, п, в, ф, м и р; мегки: й, ль, нь, ть, дь, дз, а дакедишнї мегки: ш, ж, дж, ч, с. Мегки и дакедишнї мегки консонанти ше ше тиж нє змегчую. Остава же ше можу змегчац к, ґ, х, д, т, з, с, л, н. Тоти консонанти ше змегчую кед за нїма приходза гласи е, и, й. Або дакедишнї полугласнїки (ь, ъ), хтори у сучасних словох находзиме у суфиксох як нєпостояне о або нє маю одвитуюци глас (напр. дакедишнї суфикси -ьни, -ька, нєшка маме -ни, -ка). Змегчованє консонантох ше окончує у основи слова, на гранїци основи и законченя у пременки словох и на гранїци основи и суфиксу у виводзеню словох. Змегчованє у основи словох обачуєме теди кед руске слово поровнаме з истима словами з других славянских язикох. Опрез е и и ше змегчую с, з, л, н, д, т: шиви – сив, жима – зима, лєто – лето, небо – нєбо, дзешец – десет, цело – тело. Змегчованє може буц и поштредне, у консонатскей ґрупи после хторей приходзи е, и: шнїг – снег, шлєпи – слепи, шлїна – слина, жвир – звер, шмерц – смрт, шмели – смео, цми – таман, швитац – свитати. Змегчованє пред законченьом ше окончує при меновнїкох хлопского роду у вокативе єднини, и то: к, ґ, х хтори преходза до ч, ж, ш пред законченьом -е: чловече, душе. У руским язику тота пременка нє ма вельку важносц, бо вокатив ма и законченє -у пред хторим ше пременка нє окончує (хлапчику, юнаку, лєнюху, зазраку). У локативе єднини меновнїкох хлопского роду пред законченьом -е змегчую ше с, з, л, н, д, т: Вербас – у Вербаше, валал – у валалє, комин – у коминє, гвозд – по гвоздзе, приклєт – у приклєце. Медзитим, понеже локатив може мац и законченє -у, пред хторим ше пременка нє окончує, велї меновнїки зоз спомнутима консонантами зявюю ше без пременки: на носу, на мразу итд. Дошлїдне змегчованє консонантох у руским язику ше окончує у пременки дїєсловох – у презенту и императиве. Презент ма у законченю вокали е, и, а. Опрез а ше пременка нє окончує, а пред е и и ше консонант основи (к, ґ, х, д, т, з, с, л, н) вше змегчує: пекол – печем, стрегол – стрежем, брехац – бреше, предол – предзем, тресол – трешем, стануц – станєм. Императив за другу особу єднини вше ма мегки консонант; печ, стреж, бреш, предз, плєц, реж, веж, треш, коль. При виводзеню меновнїкох єст найчастейше тоти два пременки: 1. виводзенє основних меновнїкох: дух – душа, пасц – паше, класки – клаше; 2. виводзенє деминутивнох: рука – ручка, рика – ричка, нога – ножка, шнїг – шнїщок. При виводзеню дїєсловох за змегчованє шицки консонанти пред е, и: сухи – сушиц, длуги – длужиц, квиток – кициц, рада – радзиц. При виводзеню прикметнїкох ше змегчую к, ґ, х: рок – рочни, страх – страшни, грих – гришни. У даєдних виведзених словох єст и обратни процес – у поровнаню з основнима словами, консонанти ше нє змегчую, алє ше зявюю як тварди: косц – косточка, часц – часточка. == Акцент == Акцент у руским язику динамични (удерни) и находзи ше вше на предостатнїм складзе полнозначних словох. Нєполнозначни слова нє маю свой акцент. Вони ше приключую ґу акцентованим словом по одредзених правилох. Наглашени помоцни дїєслова и нєнаглашени заменовнїцки форми (енклитики) приключую ше ґу словом опрез себе (питал ше; вон ше питал), а применовнїки, злучнїки и словка – ґу словом за собу (на польо, пойдзем и я). Од нєполнозначних словох, лєм викричнїки маю свой акцент, алє то уж и прето же вони у виреченю емоционално означени. У бешеди, акцент єдноскладових наглашених словох преходзи на єдноскладову применовнїцку проклитику: нá жем, за хвóст, пóд нос, прéз мост. Медзитим, кед главне слово у пременки дстанє два склади, акцент ше нє преноши: на жéми, за хвóстом, под нóсом. У словох хтори ше закончую на -из(е)м, акцент (у номинативе єднини) на предостатнїм складзе: соцоялиѝз(е)м, колониялѝз(е)м, конфомѝз(е)м. У експресивней бешеди акцент часто на першим складзе, односно на єдноскладовим применовнїку и неґациї нє и кед после нїх вецейскладове слово: тéльо му нáказуєм, а вон лєм нє послуха, лєм ýпрекосци. == Азбука == По 1932. рок Руснаци нє мали свою азбуку. Хасновали церковнославянске писмо (дзекеди поєдноставене), сербски кирилку и латинку и мадярске писмо. Руснаци у Войводини пишу з українску азбуку хтору предложел перши руски писатель и линґвиста о. др Гавриїл Костельник у своєй Граматики бвачваньско-рускей бешеди (Сримски Карловци 1923). Руске писмо ма 32 знаки, односно 31 букву и додати мегки знак: А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ж ж З з И и Ї ї Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ь ь Понеже Руснаци у Републики Горватскей барз часто пишу по руски з латинску азбуку, вона випатра так: A a B b V v H h G g D d Dj dj Dž dž Dz dz E e Ž ž Z z I i J j K k L l Lj lj M m N n Nj nj O o P p R r S s T t Tj tj U u F f Ch ch C c Č č Š š Наприклад: Ked holubica ljecela, drobni pirečka tracela, Ljecela vona prez hori do svoej milej maceri; Chižočko stara, chudobko naša, ti nam na bilim švece najkrasša == Правопис == Перши руски правопис бул у составе Граматики бачваньско-рускей бешеди о. др Ґабра Костелника 1923. року под назву Писовня, други Правопис руского язика (школске виданє) написал Микола М. Кочиш 1971. року, а треци Правопис руского язика з правописним словнїком др Михайло Фейса и мр Гелена Медєши 2021. року. Руски правошис фонетско-етимилоґийни: слова ше пише так як ше их вигваря, алє ше, з другого боку, морфеми найчастейше пише нєвименєни, без огляду на тото же ше у вигваряню меняю: 1. виєдначованє по дзвонкосци: хладок – хладку (у вигваряню: хлатку), хижа – дем. хижка (у вигваряню: хишка); 2. слова зоз палатализацию: драга – дражка (у вигваряню: драшка); 3. други меновнїки: приповедац – приповедка (у вигваряню: приповетка); 4. прикметнїки: бридки (у вигваряню: бритки), гладки (у вигваряню: глатки); 5. префикси: а) об-: обстац (у вигваряню: опстац): б) од-: одпутовац (у вигваряню: отпутовац); в) пред-: предпоставка (у вигваряню: претпоставка); г) под-: подплациц (у вигваряню: потплациц); ґ) над-: надприродни (у вигваряню: натприродни) д) роз-: розсипац (у вигваряню: росипац); 6. виєдначованє по месце твореня: розчисциц (у вигваряню: рошчисциц); 7. випадованє консонантох у консонантских ґрупох: стн-, сцн-: посни (постни), радосни (радостни); 8. подвоєни консонанти ше чува у писаню кед єден припада префиксу, а други кореню: оддалїц, беззуби; 9. суфикс -ски при прикметнїкох дзе ше на концу вигваря -цки: а) основи на д, т ше пише зоз суфиксом – ски: беоґрадски, горватски; б) основи на к, ч, ц ше пише зоз -цки: юнак – юнацки, ковач – ковацки; в) при основох на с, х тоти консонанти ше траца пред -ски: Чех – чехски- чески; г) при основох на з суфикс -ски траци с: Француз – французки; ґ) при основох на г, ґ пред -ски приходзи до палатализациї г, ґ, при чим ше ж чува у писаню, гоч ше вигваря ш: Прага – пражски (у вигваряню: прашки). == Морфолоґия == === Меновнїки === У руским язику єст седем припадки. Єст два типи меновнїцких пременкох: 1.а) меновнїки хлопского роду на тварди и мегки консонант (стол, карсцель); б) меновнїки хлопского роду на -о: (дїдо); пожички хтори до руского язика вошли прейґ сербского (авто), власни мена (Янко, Владо); в) власни мена на -и: (Дюри, Силви); г) меновнїки хлопского роду на -е: (бифе, пире); ґ) меновнїки штреднього роду на -о, -е/-є: (место, племе, знанє); 2.а) меновнїки женскогороду на -а/-я: (школа, вишня): б) меновнїки женского роду на консонант: (косц, радосц); 3. даєдни меновнїки, презвиска и назвиска хлопского роду маю мишану пременку (ґазда, слуга, судия; Новта, Митя). ==== Перша деклинация ==== У зукосих припадкох нєт розлики у законченьох медзи основами на тварди и мегки консонант: Н. стол столи конь конї Ґ. стола столох коня коньох Д. столу столом коньови коньом А. стол столи коня конї В. столу столи коню конї И. Столом столами коньом коньми Л. столє/-у столох коньови коньох Вельке число меновнїкох хтори знача особи по занїманю, дїялносци, прикмети, походзеню або националносци у номинатове множини маю законченє -е (-є). То углавним меновнїки на консонант. - ар: школяр – школяре, пекар – пекаре; - ач: орач – ораче, слухач – слухаче; - ош: смаркош – смаркоше, нялкош - нялкоше; - тель: писатель – писателє; - ан/-чань: Новосадянь – Новосдянє, Петровчань – Петровчанє; - ор, ер, ир: директор – директоре, шофер – шофере, пастир – пастире. Законченє -ове (-ов випадує у зукосих припадкох) маю меновнїки хтори знача родзинство, титули: оцец – оцове, син – синове, шовґор – шовґрове, цар – царове, княз – князове. Власни мена, презвиска и назвиска, кед ше их хаснує у множини, маю тиж законченє -ове: Янко – Янкове, Сабадош – Сабадошове. Меновнїки штреднього роду хтори знача мали (млади) преширюю основу у зукосих припадкох єднини зоз -ец-, а у множини зоз -ат-: Н. каче качата Ґ. качеца качатох Д. качецу качатом А. каче качата В. каче качата И. качецом качатми Л. качецу качатох ==== Друга деклинация ==== (меновнїки женского роду на -а (-я) и на консонант): Н. школа школи косц косци мац мацери Ґ. школи школох косци косцох мацери мацерох Д. школи школом косци косцом мацери мацером А. школу школи косц косци мацер мацери В. школо школи косц косци мамо мацери И. школу школами косцу косцами мацеру мацерами Л. школи школох косци косцох мацери мацерох ==== Мишана деклинация ==== меновнїки хлопского роду на -а (-я и -ия) хтори знача особи, у дативе, инструменталу и локативе и у номинативе множини маю законченя першей, а у ґенитиве, акузативе и вокативе єднини законченя другей деклинациї: Н. ґазда в. ґаздо Ґ. ґазди и. ґаздом Д. ґаздови л. ґаздови А. ґазду === Прикметнїки === Векшина описних прикметнїкох, шицки материялни прикметнїки и присвойни прикметнїки на -и маю законченя: хлопски род на -и (красни), женски род на -а (красна), штреднї род на -е (красне), множина -и (за шицки три роди: красни хлопи, красни жени, красни дзеци). У руским язику нєт розлики медзи одредзеним и нєодредзеним прикметнїцким видом. У деклинациї нєт розлики у законченьох медзи основу на мегки и тварди консонант: х.р. ш.р. х.р. ш.р. ж.р. ж.р. н. желєни желєне ярнї ярнє желєна ярнї ґ. желєного ярнього желєней ярнєй д. желєному ярньому желєней ярнєй а. желєни желєне ярнї ярнє желєну ярню в. желєни желєне ярнї ярнє желєна ярня и. желєним ярнїм желєну ярню л. желєним/-ому ярнїм/-ньому желєней ярнєй множина множина н. желєни ярнї ґ. желєних ярнїх д. желєним ярнїм а. желєни ярнї в. желєни ярнї и. желенима ярнїма л. желєних ярнїх Компаратив ше прави зоз двох суфиксох: -ши и -ейши. Суфикс – ши доставаю основи на єден консонант (били, билши, билша, билше; мн. билши), а суфикс -ейши основи на два консонанти (тварди – твардейши; прости – простейши). Суперлатив ше прави з помоцу суфикса най, хтори ше додава пред основу (били – билши – найбилши). === Числовнїки === Число єден ма форми за шицки три роди и за множину: (єдна, єдно, мн. єдни), а число два их нє ма (два столи, два кнїжки, два места). При зложених числох пред єдинками мож хасновац злучнїк и: двацец єден або двацец и єден. Меновнїки коло основних числох (од числа два) маю форму номинативу множини: два столи, три столи, штири вароши, пейц автобуси. Основни числа ше меняю по число шейсц. Число єден ше меня як прикметнїки, а други числа як меновнїки у множини, з винїмком инструменталу, хтори при меновнїкох ма законченє -ами, а при числох -ома (двома, трома, штирома новима столами). При збирних числох, за особи хлопского оду ше хаснує збирну форму на -ме, хтору ше виводзи зоз числох 20-40 и, ридко, зоз стоткох: двоме, троме, дзветнацецме, стоцецме. Меновнїки коло тих збирних числох, як и коло основних, стоя у номинативе множини: двоме студенти. Єст и збирни форми на -о, хтори ше хаснує за мишани роди и за младе животиньох. И коло тих числох меновнїки стоя у номинативе множини: двойо качата. Множина збирних числох на -о ше хаснує при меновнїкох плуралия тантум: трої ножнїчки, двої панталони. Шорни числа ше меняю по прикметнїцкей деклинациї. === Дїєслова === У руским язику єст 10 дїєсловни форми: 1. инфинитив, хтори ма суфикс -ц: жац, пасц, шиц, читац, писац; 2. презент: я лєцим ми лєциме ти лєциш ви лєцице вон лєци вони лєца 3. футур: а) прости футур: я пойдзем ми пойдзем ти пойдзеш ви пойдзеце вон пойдзе вони пойду б) зложени футур: я будзем читац ми будземе читац ти будеш читац ви будзеце читац вон будзе читац вони буду читац 4. перфект: читал сом читали зме читал ши читали сце читал (-ла, -ло) читали (форма читали за шицки три роди) Кед субєкт висловени, перфект без помоцного дїєслова: я читал ми читали ти читал ви читали вон читал вони читали (за шицки три роди) вона читала воно читало 5. Плусквамперфект: я бул читал / бул сом читал ти бул читал / бул ши читал вон бул читал / бул читал ми були читали / були зме читали ви були читаки / були сце читали вони були читали / були читали 6. Императив: а) пиш, беж, пий б) ведз, предз, плєц в) шеднї, утри 7. Потенциял: я би читал / читал бим, читал би сом ти би читал / читал биш, читал би ши вон би читал / читал би Мм би читали / читали бизме ви би читали / читали бисце вони би читали / читали би 8. Потнциял прешли: я би бул читал / бул бим читал, бул би сом читал ти би бул читал / бул биш читал, бул би ши читал вон би бул читал / бул би читал ми би були читали / були бизме читали ви би були читали / були бисце читали вони би були читали / були би читали 9. Дїєприкметнїк пасивни перфекта (пасив перфекта): читани, плєцени, замасцени, злєкнути, зроснути, вигладнєти, спрети, затити 10. Дїєприсловнїк презента читаюци, пишуци, шедзаци, кричаци, робяци, ламуци/ламаюци == Здобуванє статуса литературного язика == У чаше присельованя на южни папнонски простори през 18. вик, Руснаци зоз Старого краю принєсли свой народни руски язик, хтори зачували по нєшка. У найвекшей часци 18. и 19. вику, образоване пасмо медзи Руснацами у южних угорских обласцох були углавним грекокатолїцки священїки и локални учителє, медзи хторима були и перши творителє литературних дїлох. З поштредованьом грекокатолїцкого священства, хторе свойо образованє найчастейше здобувало у Галичини, медзи Руснацох у южних обласцох Угорскей почали приходзиц литературни твори зоз сиверовосточних (карпатских) обласцох. Єден з найзначнєйших творох у хторим представена тедишня поетска творчосц на руским язику була збирка писньох рижних русинских авторох под насловом Русскій соловей, хтору 1890. року пририхтал Михаил Врабељ. Зоз твореньом Кральовини СГС (1918) наступели лєпши обставини за розвой домашнього руского язика, хтори постал наставни язик у основних школох у руских штредкох. Теди русински просвититель Михайло Поливка 1920. року пририхтал першу читанку на домашнїм руским язику. Такой потим, 1921. року, обявени и народни буквар, а у наступних рокох ушлїдзели и нови виданя руских учебнїкох. Року 1904. о. др Ґабор Костельник обявел кнїжку поезиї Идилски венєц З мойого валала (Жовква), а 1923. Граматику бачваньско-рускей бешеди (Сербска манастирска друкарня, Сримски Карловци). Важни датум у розвою руского язика у бувшей Югославиї бул 21. фебруар 1969. року, кед принєшени Уставни закон зоз хторим руски язик урядово припознати як єден зоз пейцох службених язикох на подручу Войводини, а иста одредба потвердзена и у шицких познєйших найвисших актох Войводини. З приношеньом тих актох и з їх запровадзованьом у пракси створени добри условия за дальши розвой руского язика. Робота на линґвистичней стандардизациї руского язика у бувшей Югославиї постала окреме интензивна концом шейдзешатих и на початку седемдзешатих рокох 20. вику. У Новим Садзе 1970. року основане Дружтво за руски язик и литературу, хторе од 1975. року видавало рочни часопис Творчосц (нєшка Studia Ruthenica) и старало ше о розвою и зачуваню руского язика. У медзичаше, писатель и линґвиста Микола М. Кочиш 1971. року обявел Правопис руского язика, три роки познєйше обявена и його Ґраматика руского язика, а комплетну Ґраматику руского язика написал 2002. року Юлиян Рамач. Потим почала дїлотворна активносц на полю руского язика. Вишол Приручни терминолоґийни словнїк себскогрватско-руско-українски Миколи М. Кочиша (1972), потим Лексика руского язика Юлияна Рамача (1983), Лексика Гавриїла Костельника тиж Юлияна Рамача (1991), Сербско-руски словнїк (перши том А-Њ 1995, други том О-Ш 1997), Jugoslavo Ruthenica I Александра Д. Дуличенка (1995), Словнїк медицинскей терминолоґиї (2006), Jugoslavo Ruthenica II Александра Д. Дуличенка (2009), Руско-сербски словнїк у редакциї Юлияна Рамача (2010), Словнїк руского народного язика Юлияна Рамача (у двох томох 2010), Словнїк защити рошлїнох и животного стредку Радмили Шовлянски (2010), Назви рошлїнох и животиньох у руским язику Оксани Тимко Дїтко (2016), Словнїк компютерскей терминолоґиї Михайла Фейси (2020), Анґлийско-руски словнїк (2022) М. Фейси, М. Шлемендер и С. Чельовски, як вецей кнїжки з обласци нормованя язика. Од 1972. року, на Филозофским факултету у Новим Садзе почала з роботу Катедра за руски язик и литературу хтора мала за циль преучовац руски язик и образовац кадри у обласци русинистики, цо потим приведло и до формованя Одсеку за русинистику. З тим створени предусловия за додатне унапредзованє роботи на преучованю руского язика у тедишнєй Югославиї и нєшкайшей Сербиї. Од 2017. року, при Одсеку порушани наукови часопис з насловом: Русинистични студиï. У складзе з уставнима одредбами и законскима предписанями хтори обезпечую образованє на меншинских язикох, Руснаци у Сербиї маю нагоду основне и штреднє образованє здобувац на своїм мацеринским язику. Коло основних школох у руских штредкох, у Руским Керестуре єст и штредня школа и ґимназия по руски и за тоти школи у Войводини друковани вецей як 270 учебнїцки наслови на руским язику. == Язики зоз хторима руски язик бул у контакту == Руснаци у Старим краю приходзели до контакту з другима народами и язиками – українским, мадярским и нємецким, та у лексики пред приселєньом на Долню жем єст пожички з тих язикох, алє и латински (хтори прияти прейґ нємецкого, мадярского або директно прейґ администрациї). Векше число латинизмох пришло зоз церковней терминолоґиї, а єст и гречески пожички (тиж з церковней терминолоґиї) и єдно число румунских словох (зоз статкарскей терминолоґиї). Значи, у рускей лексики по приселєню до Панониї, коло старого лексичного пасма, субстрату, наставали и нови пасма – сербске, горватске, мадярске, нємецке, нови слова литературного язика, восточнославянски пожички, а у новшим чаше – анґликанизми. Нємецки суперстрат: велї слова з нємецкого язика (комплетна ремеселнїцка терминолоґия) хаснує ше зошицким нєасимиловано и нєадаптовано: пейґла, шалїтра, нїтна, бренза, фейдер, цолштоки, шрафшток, штекер, шрафциґер, дихтунґ, куплунґ, бендикс, фелдна, шайбна; ринґловка, мушкатла, мишлинґ итд. Мадярски суперстрат: аколь, арвачка, алаши, ашов, варош, ґунар, бочкора, канчов, лаба, мунтатов, катона, парадича, рондя, ровка, форґов, цверна, чапаш, чутка, югас, яраш, шкатула итд. Уплїв восточнославянских язикох: подприємство, памятнїк, соловей, просвита, надїя, одвит, увага, успих, чувствовац, судьба, паломнїцтво, утрата, становиско, граждан, святочни, чекальня, єдальня, безпечни, зраднїцтво, началнїк, нєрухомосц итд. Русийски суперстрат: безчислени, кавички, уровень, воспитанє, количество, нєпреривни, предстояци, предшедуюци, руководитель, пояшнїц, образец; чистка, уровнїловка, верхушка, кадровик итд. Церковнославянски пожички: спаситель, хранїтель, предсидатель, водитель, писатель, думатель, правобранїтель; змагательни, погосцительни, видавательни, будовательни; возрост, возбудзенє, совласнїк, состойок, всестрани итд. Уплїв язичия: вироятно, витирвали, орудиє, отечество, побида, семейство, столїтиє, таїнствени, условиє, чловечество, довириє, собитиє итд. Уплїв сербского язика як доминантного у Сербиї на руски язик: Адаптация руского язика на фонетским уровню: а) длуги вокали ше вигваряю як кратки; б) дифтонґ ау преходзи до ав (авто, кавч, космонавт); в) вокалне р преходзи до ер або ар: (бербляц, церпиц, герчок; зарно, тварди, гарчок); г) сербски африкати ђ, ћ ше заменює з експлозивнима палаталами дь, ть: (мутяк, дутаян, дєрма); ґ) нєпостояне а преходзи до е, о: (трошок, уложок, шлюнок); д) интернационализми з нєпостояним а ше у руским литературним язику хаснує без нєпостояного (випадного) вокала, або зоз випадним е: (рит(е)м, социялиз(е)м, спект(е)р); е) ґ преходзи до г: (гласац, голи, гуска) є) сонант н ше змегчує при меновнїкох на -ник, -ница: (технїка, длужнїк, умивальнїк, наставнїца); ж) г на месце сербского х: (гимна, гидроцентрала, гомоґени). Адаптация руского язика на морфолоґийним уровню: а) З пременєним родом у руским язику сербски меновнїки: (сувач, плаката, пец); б) сербски прикметнїки у руским язику маю форму одредзеного виду: (вешти, ґадни, фини); в) инфинитивни суфикс -ти земенює ше у руским язику зоз -ц: (трошиц, шиц, копац); г) повратне словко се ше заменює у руским язику зоз ше: (умивац ше, радовац ше, тресц ше). Адаптация на уровню твореня словох: Руски слова и їх еквиваленти у сербским язику часто виведзени з истих кореньох, алє з розличнима суфиксами (повериц ше, сплациц, уписац ше). Пожички хтори зоз сербского язика уходза до руского адаптую ше и так же основа остава нєпременєна, з додаваньом одвитуюцих руских префиксох, суфиксох и инфиксох (уртошок, ґлумец, єдинка, пумповац, малтеровац, анализовац; кральовина, розкомоциц ше, видаток, предаванє; литровка, машинка, фодбаловац ше). Анґликанизми: Єст три файти анґликанизмох: 1) очиглядни анґликанизми (слова и афикси превжати з анґлийского язика хтори ше прилагодзели ґу рускому язику: файл, милкшейк; даунлоудовац, чековац; кул, лайв; e- (од eлектроник): e-циґаретла; e-банкарство, e-бициґла; екс- (од eкс): екс-югославянски, екс-министер; 2) скрити анґликанизми (слова, синтаґми або виреченя у руским язику хтори одражую норму и/або шлїдза обичаї анґлийского язика: миша (спрам анґл. Mouse); синтаґми: часова машина (спрам анґл. time machine); виреченя: Приповедай ми о тим! (спрам анґл. Tell me about it!); 3) сирови анґликанизми (слова, синтаґми и виреченя хтори превжати з анґлийского язика директно, без прилагодзованя їх писаня ґу писаню руского язика): слова: prеpaid (припейд), attachment (атачмент); виреченя: No comment! На концу 20. и на початку 21, столїтия пришло до пошвидшаного розвою компютерскй технолоґиї и до звекшаня характеристичней терминолоґиї (абстракт, акцелератор, мултипроцесор, гард доск, имейл, едитор, дилитуй, декодовац, деинсталовац, ресетовац, рестратовац, табулатор, стикер, четовац, атачирац, скроловац, сейвовац, Фейсбук, Инстаґрам, Ют'юб, пребукировани, ґолґетер, мейкап, стайлинґ, бренд, шопинґ, имидж, бенефит, шеровац, даунлодовац, фан, стейдж, флаєр, фаст фуд, лайв, скриншот, френд) итд. хтори характеристични у хаснованю при младшим ґенерацийним пасме руского язика. ISO код и назва язика Инициятиву за реґистрованє руского язика у Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO) порушал новинар и публициста Гавриїл Колєсар зоз Торонта у Канади концом 2017 року. У зложеним процесу реґистрациї активно участвовали проф. др Юлиян Рамач, мр Гелена Медєши и проф. др Михайло Фейса, познати линґвисти-русинисти. Були пополнєти апликациї за приєм руского язика до стандарду ISO 639-3 и штредком 2018. року су послати. На початку 2019. року ше дознало же рускому язику була одбита реґистрация. Од половки 2020. року Гавриїл Колєсар и проф. др Михайло Фейса почали процес виполньованя другей апликациї, обезпечени ширши вибор линґвистичней документациї и шицко послате у априлу 2021. року до Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO). После шейсцмешачней явней розправи о понукнутих материялох, 20. януара 2022. року обявене же руски язик, язик Руснацох з Войводини, и урядово реґистровани у Медзинародним стандарду за реґистрованє язикох ISO 639-3, достал идентификацийни код rsk а пoд меном Rusnak, Ruthenian, як активни, живи и окремни (individual) язик. З доставаньом rsk кодного трознаку була отворена драга за уход руского язика до шветовей интернет енциклопедиї Википедия. Гавриїл Колєсар почал уж у фебруаре 2022. року процес реґистрованя руского язика на Википедиї. Роботи на тим и творенє векшого числа енциклопедийних текстох поробела окремна ґрупа сотруднїкох, так же штредком октобра 2024. року з Язичного комитету Википедиї сцигло потвердзенє же Панонски руски язик реґистровани як 330. язик хтори у хаснованю на шветовей интернет енциклопедиї Википедия. Основни слова и вирази у руским язку (У заградзеньох дата приблїжна транскрибция на сербским язику) Поздрави и здравканя: • Барз добре, а ви? (/barz dobre, a vi?/) – Веома добро, а ви? • Видз вонка/Войдз нука (/Vidz vonka,Vojdz nuka/) – Изађо напоље/Уђи унутра • Винчованка (/Vinčovanka/) – Честитка • Винчуєм (/Vinčujem/) – Честитам • Винчуєм! (/Vinčujem/) – Честитам! • Витай (/Vitaj/) – Добродошао • Витайце (/Vitajce/) – Добродошли • Витайце у нас (/Vitajce u nas/) – Добродошли код нас • Волам ше... (/volam še/) – Зовем се ... • Гей (/hej/) - Да • Дай Боже щесцa (Одповид: Дай Боже и Вам) (/Daj Bože ščesca (Oговор: Daj Bože i Vam)/) – Дај Боже среће (Одговор: Дај Боже и Вама) • Дзе ве-це? (/Dze wе-cе?/) - Где је ве-це? • Дзекуєм (/dzekujem/) - Хвала • Дзекуєм крашнє! (/Dzekujem krašnje!/) – Хвала лепо! • Добре рано (/dobre rano/) - Добро јутро • Добри вечар (/dobri večar/) - Добро вече • Добри дзень (/dobri dzenj/) - Добар дан • Довидзеня (/dovidzenja/) - До виђења • Жадам/Жичим (/Žadam/Žičim/) – Желим • Идзце/Гибайце, Поце (/Idzce/Hibajce,Poce/) – Идите/Дођите • Кельо то кошта? (/Keljo to košta/) - Koliko to košta? • Любим це! (/Ljubim ce!/) - Волим те! • Модлїм Вас/це (/modljim vas ili ce/) - Молим Вас/те • Наздраве! (/Nazdrave/) – На здравље! • Най ше пачи! (/Naj še pači!/) – Изволи! • Нє (/nje/) - Не • Охабце ме (/Ohabce me/) – Oставите ме! • Пребачце (/prebačce/) – Извините • Пущце ме! –(/Puščce me!/) – Пустите ме! • Слава Исусу Христу (Одповид: Навики слава) (/Slava Isusu Hristu (Oдповид: Naviki slava)/) – Слава Исусу Христу (Одговор: Слава на векове) • Ходзиш ту часто? (/Hodziš tu často?/) - Долазиш овамо често? • Христос раждаєтся (Одповид: Славите єго) (/Hristos raždajetsja (Одговор: Slavite jeho)/) – Христос се роди (Одговор: Ваистину се роди) • Швето (/Šveto/) – Празник • Шицко найлєпше! (/Šicko najljepše!/) – Све најбоље! • Щешлївa драга! (/Ščešljiva draha!/) – Срећан пут! • Щешлїва Велька ноц! (/Ščešljiva Veljka noc /) – Срећан Ускрс! • Щешлїви Крачун! (/Ščešljivi Kračun!/) - Srećan Božić! • Щешлїви Нови рок! (/Ščešljivi Novi rok!/) – Срећна Нова година! • Щешлїви Нови рок/Щещлїви новорочни швета (/Ščešljivi Novi rok/Ščešljivi novoročni šveta/) – Срећна Нова година/Срећни новогодишњи празници • Щешлїви родзени дзень! (/Ščešljivi rodzeni dzenj/) – Срећан рођендан! • Щешлїви швета! (/Ščešljivi šveta/) – Срећни празници! • Як сце? (/jak sce?/) - Како сте? • Як ше волаце? (/jak še volace/) - Како се зовете? Фамелия: • ви (/vi/) – ви • вон (/von/) - он • вона (/vona/) – она • вони (/voni) – они • воно (/vono) - оно • дзеци (/dzeci/) – деца • дзивка (/dzivka/) – девојка • дїдо (/đido/) – деда • жена (/žena/) – супруга • ми (/mi/) - ми • муж (/muž/) - супруг • пан (/рan/) – господин • панї (/рanji/) – госпођа • родзина (/rodzina/) – родбина • родичи (/rodiči/) – родитељи • ти (/ti/) - ти • хлоп/хлапец (/hlоp/hlapec/) – момак • чловeк (/človek/) – човек • шицки (/šicki/) – сви • я (/ja/) - ја Звичайни слова: • барз (/barz/) - баш • буква (/bukva/) – слово • валал (/valal/) – село • валалчанє (/valalčanje/) – становници села, сељани • вєдно (/vjedno/) – заједно • вибор (/vibor/) – избор • вояк (/vojak/) – војник • глєдац (/hljedac/) – тражити • годзина (/hodzina/) – сат, час • гордосц (/hordosc/) – гордост • город (/нorod/) – град • городоначалнїк (/horodonačalnjik/) – градоначелник • грац (/hrac/) – свирати • гушля (/hušlja/) – виолина • дакеди (/dakedi/) – некада (у прошлости) • дахто (/dahto/) – неко • дацо (/daco/) – нешто • дзвери (/dzveri/) – врата • диждж (/diždž/) – киша • доля (/dolja/) – судбина • достац (/dostac/) – добити, освојити • драга (/draha/) – пут • думка/думанє (/dumкa/dumanje/) – мисао/мишљење • Єдeн язик нїґда нє досц (/Jeden jazik njigda nje dosc/) – Један језик никада није довољан • желєзо (/željеzо/) – гвожђе • забувац (/zabuvac/) – заборављати • ище (/išče/) – још • кажди (/každi/) – сваки • кнїжка (/knjižka/) – књига • коляда (/koljada/) – божићна песма • конєц (/konjec/) – крај • коч (/koč/) – кола (коњска) • кукурица (/kukurica/) – кукуруз • кура (/kura/) – кокошка • курче (/kurčе/) – пиле • кухня (/kuсhnja/) – кухиња • лєм (/ljem/) – само • любиц (/ljubic/) – волети, допадати се • мено (/meno/) – име • модлїм вас (/modljim vas/) – молимо вас • на щесце(/na ščesce/) – на срећу • нєправда (/njepravda/) – лаж • нєшка (/nješka/) – данас • пайташ (/pajtaš/) – друг, пријатељ • паметац (/pametac/) – памтити, сећати се • паприґа (/papriga/) – паприка • пенєжи (/penježi/) – новац • перше (/perše/) – прво • поволанка (/povolanka/) – позивница • поволуєме (/povolujeme/) – позивамо • послац (/poslac/) – послати • правда (/pravda/) – истина • приємни (/prijemni/) – пријатан • рада; совит (/rada,sovit/) – веће; савет • рахунки (/rahunki/) – рачуни • рок (/rok/) - година • скруциц (/skrucic/) – скренути (у улицу) • слово (/slovo/) – реч • смияд (/smijad/) – жеђ • староста (/starosta/) – старешина • сушед (/sušed/) – сусед, комшија • схадзка (/shadzka/) – седница • танєц (/tanjec/) – игра, плес • танцовац (/tancovac/) – играти, плесати • тераз (/teraz/) – сада • уж (/už/) – већ • фриштик (/frištik/) – доручак • хвиля (/hvilja/) – време • хижа (/hiža/) – кућа • цукер (/cuker/) – шећер • черешня (/čerešnja/) – трешња • число (/čislo/) – број • чуц (/čuc/) – чути • шор (/šor/) – ред • шпивац (/špivac/) – певати • шумни/о (/šumni/o/) – лепи/о • ядловец (/jadlovec/) – јелка • як (/jak/) – како, као • яр (/jar/) – пролеће Литература • Barić, Eugenija (2007). Rusinski jezik u procjepu prošlosti i sadašnjosti. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje. • Biljnja, Vladimir (1987). Rusini u Vojvodini: Prilog izučavanju istorije Rusina Vojvodine (1918-1945). Novi Sad: Dnevnik. • Brock, Peter (1972). „Ivan Vahylevych (1811-1866) and the Ukrainian National Identity”. Canadian Slavonic Papers. 14 (2): 153—190. • Bunčić, Daniel (2015). „On the dialectal basis of the Ruthenian literary language” (PDF). Die Welt der Slaven. 60 (2): 276—289. • Врабель, Михаилъ А. (1890). Русскій соловей: Народная лира или собраніе народныхъ пѣсней на разныхъ угро-русскихъ нарѣчіахъ. Унгваръ: Келетъ. • Кольесаров, Юлиян Д. (1977). Панонско-руски язик. Монтреал. • Костельник, Габор (1923). Граматика бачваньско-рускей бешеди. Руски Керестур: РНПД. • Кочиш, Микола М. (1971). Правопис руского язика: Школске виданэ. Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох. • Кочиш, Микола М. (1974). Ґраматика руского язика: Фонетика, морфолоґия, лексика (1. изд.). Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох. • Лабош, Федор (1979). История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745-1918. Вуковар: Союз Русинох и Українцох Горватской. • Magocsi, Paul R. (1996). „The Rusyn language question revisited” (PDF). International Journal of the Sociology of Language. 120: 63—84. • Magocsi, Paul R.; Pop, Ivan I., ур. (2005) [2002]. Encyclopedia of Rusyn History and Culture (2. изд.). Toronto: University of Toronto Press. • Magocsi, Paul R. (2011). „The Fourth Rus': A New Reality in a New Europe” (PDF). Journal of Ukrainian Studies. 35-36 (2010-2011): 167—177. • Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. • Медєши, Гелена (2008). Язик наш насущни. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу. • Медєши, Гелена (2016). „Пожичени слова у язику южнопанонских Руснацох” (PDF). Dynamické procesy v súčasnej slavistike. Prešov: Vydavateľstvo Prešovskej univerzity. стр. 145—159. • Медєши, Гелена; Тимко-Дїтко, Оксана; Фейса, Михайло (2010). Руско-сербски словнїк. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за русинистику: Завод за културу войводянских Руснацох. • Медєши, Любомир (2007). Руска традиция. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу. • Plishkova, Anna (2009). Language and National Identity: Rusyns South of Carpathians. Boulder: East European Monographs. • Поливка, Михаил (1920). Читанка за III. класу южно-руских основних школох. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. • Поливка, Михаил; Мудри, Михаил (1921). Буквар за южно-руски основни школи. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. • Рамач, Янко (1993). Кратка история Руснацох (1745-1918). Нови Сад: Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла. • Рамач, Јанко (2013). „Русинско народно просветно друштво и рецепција о Поткарпатској Русији / Карпатској Украјини у његовим издањима 1938–1939. године”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 24: 457—475. • Рамач, Јанко (2017). „Граматика русинског језика Хавријила Костељника и њена рецепција у периоду између два светска рата” (PDF). Славистика. 21: 155—161. • Ramač, Janko (2018). „Osnovni pravci, težnje i dileme u kulturno-prosvetnom i nacionalnom životu Rusina u Jugoslaviji (1945-1970)” (PDF). Київські історичні студії. 6 (1): 63—73. • Рамач, Јулијан; Фејса, Михајло; Међеши, Хелена, ур. (1995). Српско-русински речник (PDF). 1. Нови Сад: Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, Друштво за русински језик и књижевност. • Рамач, Јулијан; Фејса, Михајло; Међеши, Хелена, ур. (1997). Српско-русински речник (PDF). 2. Београд-Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, Друштво за русински језик и књижевност. • Рамач, Юлиян (2002). Ґраматика руского язика (1. изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. • Рамач-Фурман, Анамария (2013). „Ґраматика бачваньско-рускей бешеди Гавриїла Костельника як фундамент руского литературного язика” (PDF). Studia Ruthenica: Зборнїк роботох. 18 (31): 15—25. • Суботић, Момчило (2018). „Русини и Украјинци у Војводини” (PDF). Политичка ревија. 30 (56): 45—70. • Тамаш, Јулијан (2004). „Русинистика између украјинистике и србистике”. Славистика. 8: 306—309. • Тамаш, Юлиян, ур. (2015). Русинистични студиї (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет. • Тамаш, Юлиян (2017). Складанє идентитетох: Вибрани студиï и есеï з русинистики и украïнистики. Нови Сад: Руске слово. • Тир, Михал (2004). „Русинистика са аспекта славистике”. Славистика. 8: 310—314. • Фејса, Михајло (2005). Време и вид у русинском и енглеском језику. Нови Сад: Прометеј. • Фејса, Михајло (2012). „Русински језик у Републици Србији/Војводини”. Филолог: Часопис за језик, књижевност и културу. 5: 217—223. • Фејса, Михајло (2016a). „Русински језик и његове варијанте”. Језици и културе у времену и простору: Тематски зборник. 5. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 613—622. • Фејса, Михајло (2016b). „Основе новог правописа русинског језика” (PDF). Славистика. 20: 167—172. • Фейса, Михайло (2018a). „Меновнїцки деклинациї у бачко-сримскей и прешовскей вариянти русинского язика” (PDF). 20 років высокошкольской русиністікы на Словакії. Пряшів: Інштітут русиньского языка і културы. стр. 188—204. • Fejsa, Mihajlo P. (2018b). „Verb forms/constructions in the Prešov variant and the Bačka-Srem variant of the Rusyn language”. Studia Slavica. 63 (2): 367—378. • Фейса, Михайло (2019). Правопис руского язика (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет. • Фејса, Михајло (2020). „Нови правопис русинског језика” (PDF). Славистика. 24 (2): 255—280. • Himka, John-Paul (1999). Religion and Nationality in Western Ukraine: The Greek Catholic Church and the Ruthenian National Movement in Galicia, 1870-1900. Montreal & Kingston: McGill-Queen's University Press. • Csernicskó, István; Fedinec, Csilla (2016). „Four Language Laws of Ukraine”. International Journal on Minority and Group Rights. 23: 560—582. • Чарский, Вячеслав В. (2011). Русинский язык Сербии и Хорватии в свете языковых контактов: Лингвогенетический аспект: Монография. Щелково: Мархотин. • Шанта, Владимир (2002). Енигма Русини-Руснаци-Рутени: Дожица, роздумованя и прешвеченя о етнїчним идентитету югославаянских Руснацох. Нови Сад: Фељтон. 249wv4q4w8iykx12dlwclz4b7qmgli4 6503 6499 2024-11-16T03:27:48Z Keresturec 18 Ушоренє тексту 6503 wikitext text/x-wiki == Статистично-демоґрафски податки о Руснацох == У Републики Сербиї, спрам Попису жительства зоз 2022. року, єст 11.483 Руснацох. З того у Войводини жию 11.207 Руснаци (найвецей у Руским Керестуре, Новим Садзе, Коцуре, Вербаше, Дюрдьове, Новим Орахове, Бачкей Тополї, Сримскей Митровици, Шидзе, Бикичу, Бачинцох итд.). У Републики Горватскей, спрам Попису жительства зоз 2021. року, єст 1.343 Руснацох (найвецей у Вуковарско-сримскей и Осецко-бараньскей жупаниї, та Городзе Заґребе). == Концепциї о походзеню Руснацох == Питанє ґенетскей зродносци и места панонского руского язика у фамелиї славянских язикох ма длугу традицию, о чим єст даскельо теориї. По першей, панонски руски язик стандардизовани заходноукраїнски диялект (В. Гнатюк, М. Мушинка, А. П. Коваль, П. Чучка, Н. Т. Толстой, Ю. Тамаш, Г. Костельник, Я. Рамач). По другей, панонски руски язик стандардизовани восточнословацки диялект (Ф. Пастрнек, О. Соболевский, О. Брох, Й. Шкулети, Й. Штолц, Ф. Тихи, Е. Паулини, В. Чарски). По трецей теориї, панонски руски язик то стандардизована преходна бешеда медзи восточнословацким и заходноукраїнским (С. Цамбел, Ж. Штибер, С. Ґуставсон, М. Пешикан). По штвартей, слово о окремним микроязику у хторим ше преплєтаю примарни восточнославянски и заходнославянски, а часточнє и южнославянски уплїви (А. Дуличенко). == Фонетика == Сучасну руску фонетику, синхронийно патрене, характеризує класична система пейцох вокалох: у транскрибциї з руским писмом i u и (ї) у (ю) e o е (є) о a а (я) Дифтонґи и обачлївши позицийни варияциї вокалскей фарби нєт, як анї складотворни сонанти. Нєт фонолоґийни розлики медзи длугима и краткима вокалами. Виразну характеристику рускей фонетики представя розвита и дошлїдна система правих консонантох, з подполну симетрию дзвонких и нєдзвонких консонантох, а тиж и розвита система сонантох: ------------------------------------------------------------------------------------------------- p t t' k f s š h b d c č (v) z ž d' g v r j l l' m n n' З руским писмом: п т ть к ф с ш х ц ч б д дь ґ (в) з ж дз дж г в р й л ль м н нь Важни характеристики тей системи таки: - єст дзвонки африкати дз и дж (радзиц, будзиц, дзешка; джобац, маджун, диждж); - єст експлозивни и фрикативни дзвонки велар ґ и г (ґовля, ґунар, ґаґац; глава, глас, голуб); - єст шор палаталних консонантох ть и дь и ль и нь (контя, андя, дєплови; лїпа, лїсце, коритнявка); - змегчане вигварянє шумових консонантох ч и ш; - нєт векши уплїв вокалох на вигварянє предходного консонанту, у синхронийним смислу, анї обратно, алє приходзи до вираженя автономносц консонантох и вокалох. - (За розлику од сербского язика, дзе нєт консонанти дз и г, у руским язику нєт африкати ћ и ђ.) За першу палатализацию руски язик зна: 1.у вокативе меновнїкох хлопского роду (чловек – чловече); 2. у презенту дїєсловох (пекол – печеш). Тота пременка ше окончує и пред другима вокалами при твореню нових словох: а) пред нєпостояним о (друк – дручок, поток – поточок); б) пред полугласнїком хтори бул состойна часц суфиксу як наприклад -ьни, -ька (грих – гришни, рука – ручка). Од другей палатализациї у руским язику остали лєм шлїди, и то у меновнїкох хлопского роду у номинативе множини (Руснак – Руснаци, вояк – вояци). При меновнїкох женского роду палатализация ше нє окончує (рука – руки, нога – ноги); нє окончує ше анї при меновнїкох хлопского роду кед означую нєживе (орех – орехи, пняк – пняки). Понеже друга палатализация нє постала обща пременка, нє окончує ше анї у словох як цо Чех – Чехи, Влах – Влахи, припаднїк – припаднїки, представнїк – представнїки. Преднєподнєбни консонанти (й, ж, ш, дь, ть, ть, ч, дж, дз, ц) у руским язику нє мож далєй змегчовац. Консонанти б, п, в, ф, м ше тиж нє мегчую. Змегчую ше консонанти к, х, ґ,, д, т, з, с, л, н, кед ше за нїма находзи й. Вони вєдно з й даваю одредзени поднєбни (мегки) консонант. У сучасней бешеди ше нє зна дзе було й хторе вименєло тварди консонант, алє тото можеме дознац кед поровнаме нєвименєни консонантски основи, як наприклад душа – дух, плачеш – плакац, кожи – коза, клаше – класка, дзе консонант вименєни под уплївом й. Резултати йотованя, палатализациї и змегчованя консонантох пре други причини дали исти вименєни гласи, та прикладнєйше розпатриц змегчованє консонантох як обще зявенє у руским язику. Тварди консонанти, хтори ше у руским язику нє змегчую тоти: б, п, в, ф, м и р; мегки: й, ль, нь, ть, дь, дз, а дакедишнї мегки: ш, ж, дж, ч, с. Мегки и дакедишнї мегки консонанти ше ше тиж нє змегчую. Остава же ше можу змегчац к, ґ, х, д, т, з, с, л, н. Тоти консонанти ше змегчую кед за нїма приходза гласи е, и, й. Або дакедишнї полугласнїки (ь, ъ), хтори у сучасних словох находзиме у суфиксох як нєпостояне о або нє маю одвитуюци глас (напр. дакедишнї суфикси -ьни, -ька, нєшка маме -ни, -ка). Змегчованє консонантох ше окончує у основи слова, на гранїци основи и законченя у пременки словох и на гранїци основи и суфиксу у виводзеню словох. Змегчованє у основи словох обачуєме теди кед руске слово поровнаме з истима словами з других славянских язикох. Опрез е и и ше змегчую с, з, л, н, д, т: шиви – сив, жима – зима, лєто – лето, небо – нєбо, дзешец – десет, цело – тело. Змегчованє може буц и поштредне, у консонатскей ґрупи после хторей приходзи е, и: шнїг – снег, шлєпи – слепи, шлїна – слина, жвир – звер, шмерц – смрт, шмели – смео, цми – таман, швитац – свитати. Змегчованє пред законченьом ше окончує при меновнїкох хлопского роду у вокативе єднини, и то: к, ґ, х хтори преходза до ч, ж, ш пред законченьом -е: чловече, душе. У руским язику тота пременка нє ма вельку важносц, бо вокатив ма и законченє -у пред хторим ше пременка нє окончує (''хлапчику, юнаку, лєнюху, зазраку''). У локативе єднини меновнїкох хлопского роду пред законченьом -е змегчую ше с, з, л, н, д, т: Вербас – у Вербаше, валал – у валалє, комин – у коминє, гвозд – по гвоздзе, приклєт – у приклєце. Медзитим, понеже локатив може мац и законченє -у, пред хторим ше пременка нє окончує, велї меновнїки зоз спомнутима консонантами зявюю ше без пременки: ''на носу, на мразу'' итд. Дошлїдне змегчованє консонантох у руским язику ше окончує у пременки дїєсловох – у презенту и императиве. Презент ма у законченю вокали е, и, а. Опрез а ше пременка нє окончує, а пред е и и ше консонант основи (к, ґ, х, д, т, з, с, л, н) вше змегчує: пекол – печем, стрегол – стрежем, брехац – бреше, предол – предзем, тресол – трешем, стануц – станєм. Императив за другу особу єднини вше ма мегки консонант; печ, стреж, бреш, предз, плєц, реж, веж, треш, коль. При виводзеню меновнїкох єст найчастейше тоти два пременки: # виводзенє основних меновнїкох: дух – душа, пасц – паше, класки – клаше; # виводзенє деминутивнох: рука – ручка, рика – ричка, нога – ножка, шнїг – шнїщок. # При виводзеню дїєсловох за змегчованє шицки консонанти пред е, и: сухи – сушиц, длуги – длужиц, квиток – кициц, рада – радзиц. # При виводзеню прикметнїкох ше змегчую к, ґ, х: рок – рочни, страх – страшни, грих – гришни. У даєдних виведзених словох єст и обратни процес – у поровнаню з основнима словами, консонанти ше нє змегчую, алє ше зявюю як тварди: косц – косточка, часц – часточка. == Акцент == Акцент у руским язику динамични (удерни) и находзи ше вше на предостатнїм складзе полнозначних словох. Нєполнозначни слова нє маю свой акцент. Вони ше приключую ґу акцентованим словом по одредзених правилох. Наглашени помоцни дїєслова и нєнаглашени заменовнїцки форми (енклитики) приключую ше ґу словом опрез себе (питал ше; вон ше питал), а применовнїки, злучнїки и словка – ґу словом за собу (на польо, пойдзем и я). Од нєполнозначних словох, лєм викричнїки маю свой акцент, алє то уж и прето же вони у виреченю емоционално означени. У бешеди, акцент єдноскладових наглашених словох преходзи на єдноскладову применовнїцку проклитику: нá жем, за хвóст, пóд нос, прéз мост. Медзитим, кед главне слово у пременки дстанє два склади, акцент ше нє преноши: на жéми, за хвóстом, под нóсом. У словох хтори ше закончую на -из(е)м, акцент (у номинативе єднини) на предостатнїм складзе: соцоялиѝз(е)м, колониялѝз(е)м, конфомѝз(е)м. У експресивней бешеди акцент часто на першим складзе, односно на єдноскладовим применовнїку и неґациї нє и кед после нїх вецейскладове слово: тéльо му нáказуєм, а вон лєм нє послуха, лєм ýпрекосци. == Азбука == По 1932. рок Руснаци нє мали свою азбуку. Хасновали церковнославянске писмо (дзекеди поєдноставене), сербски кирилку и латинку и мадярске писмо. Руснаци у Войводини пишу з українску азбуку хтору предложел перши руски писатель и линґвиста о. др Гавриїл Костельник у своєй Граматики бвачваньско-рускей бешеди (Сримски Карловци 1923). Руске писмо ма 32 знаки, односно 31 букву и додати мегки знак: А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ж ж З з И и Ї ї Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ь ь Понеже Руснаци у Републики Горватскей барз часто пишу по руски з латинску азбуку, вона випатра так: A a B b V v H h G g D d Dj dj Dž dž Dz dz E e Ž ž Z z I i J j K k L l Lj lj M m N n Nj nj O o P p R r S s T t Tj tj U u F f Ch ch C c Č č Š š Наприклад: Ked holubica ljecela, drobni pirečka tracela, Ljecela vona prez hori do svoej milej maceri; Chižočko stara, chudobko naša, ti nam na bilim švece najkrasša == Правопис == Перши руски правопис бул у составе Граматики бачваньско-рускей бешеди о. др Ґабра Костелника 1923. року под назву Писовня, други Правопис руского язика (школске виданє) написал Микола М. Кочиш 1971. року, а треци Правопис руского язика з правописним словнїком др Михайло Фейса и мр Гелена Медєши 2021. року. Руски правопис фонетско-етимилоґийни: слова ше пише так як ше их вигваря, алє ше, з другого боку, морфеми найчастейше пише нєвименєни, без огляду на тото же ше у вигваряню меняю: 1. виєдначованє по дзвонкосци: хладок – хладку (у вигваряню: хлатку), хижа – дем. хижка (у вигваряню: хишка); 2. слова зоз палатализацию: драга – дражка (у вигваряню: драшка); 3. други меновнїки: приповедац – приповедка (у вигваряню: приповетка); 4. прикметнїки: бридки (у вигваряню: бритки), гладки (у вигваряню: глатки); 5. префикси: а) об-: обстац (у вигваряню: опстац): б) од-: одпутовац (у вигваряню: отпутовац); в) пред-: предпоставка (у вигваряню: претпоставка); г) под-: подплациц (у вигваряню: потплациц); ґ) над-: надприродни (у вигваряню: натприродни) д) роз-: розсипац (у вигваряню: росипац); 6. виєдначованє по месце твореня: розчисциц (у вигваряню: рошчисциц); 7. випадованє консонантох у консонантских ґрупох: стн-, сцн-: посни (постни), радосни (радостни); 8. подвоєни консонанти ше чува у писаню кед єден припада префиксу, а други кореню: оддалїц, беззуби; 9. суфикс -ски при прикметнїкох дзе ше на концу вигваря -цки: а) основи на д, т ше пише зоз суфиксом – ски: беоґрадски, горватски; б) основи на к, ч, ц ше пише зоз -цки: юнак – юнацки, ковач – ковацки; в) при основох на с, х тоти консонанти ше траца пред -ски: Чех – чехски- чески; г) при основох на з суфикс -ски траци с: Француз – французки; ґ) при основох на г, ґ пред -ски приходзи до палатализациї г, ґ, при чим ше ж чува у писаню, гоч ше вигваря ш: Прага – пражски (у вигваряню: прашки). == Морфолоґия == === Меновнїки === У руским язику єст седем припадки. Єст два типи меновнїцких пременкох: 1.а) меновнїки хлопского роду на тварди и мегки консонант (стол, карсцель); б) меновнїки хлопского роду на -о: (дїдо); пожички хтори до руского язика вошли прейґ сербского (авто), власни мена (Янко, Владо); в) власни мена на -и: (Дюри, Силви); г) меновнїки хлопского роду на -е: (бифе, пире); ґ) меновнїки штреднього роду на -о, -е/-є: (место, племе, знанє); 2.а) меновнїки женскогороду на -а/-я: (школа, вишня): б) меновнїки женского роду на консонант: (косц, радосц); 3. даєдни меновнїки, презвиска и назвиска хлопского роду маю мишану пременку (ґазда, слуга, судия; Новта, Митя). ==== Перша деклинация ==== У зукосих припадкох нєт розлики у законченьох медзи основами на тварди и мегки консонант: Н. стол столи конь конї Ґ. стола столох коня коньох Д. столу столом коньови коньом А. стол столи коня конї В. столу столи коню конї И. Столом столами коньом коньми Л. столє/-у столох коньови коньох Вельке число меновнїкох хтори знача особи по занїманю, дїялносци, прикмети, походзеню або националносци у номинатове множини маю законченє -е (-є). То углавним меновнїки на консонант. - ар: школяр – школяре, пекар – пекаре; - ач: орач – ораче, слухач – слухаче; - ош: смаркош – смаркоше, нялкош - нялкоше; - тель: писатель – писателє; - ан/-чань: Новосадянь – Новосдянє, Петровчань – Петровчанє; - ор, ер, ир: директор – директоре, шофер – шофере, пастир – пастире. Законченє -ове (-ов випадує у зукосих припадкох) маю меновнїки хтори знача родзинство, титули: оцец – оцове, син – синове, шовґор – шовґрове, цар – царове, княз – князове. Власни мена, презвиска и назвиска, кед ше их хаснує у множини, маю тиж законченє -ове: Янко – Янкове, Сабадош – Сабадошове. Меновнїки штреднього роду хтори знача мали (млади) преширюю основу у зукосих припадкох єднини зоз -ец-, а у множини зоз -ат-: Н. каче качата Ґ. качеца качатох Д. качецу качатом А. каче качата В. каче качата И. качецом качатми Л. качецу качатох ==== Друга деклинация ==== (меновнїки женского роду на -а (-я) и на консонант): Н. школа школи косц косци мац мацери Ґ. школи школох косци косцох мацери мацерох Д. школи школом косци косцом мацери мацером А. школу школи косц косци мацер мацери В. школо школи косц косци мамо мацери И. школу школами косцу косцами мацеру мацерами Л. школи школох косци косцох мацери мацерох ==== Мишана деклинация ==== меновнїки хлопского роду на -а (-я и -ия) хтори знача особи, у дативе, инструменталу и локативе и у номинативе множини маю законченя першей, а у ґенитиве, акузативе и вокативе єднини законченя другей деклинациї: Н. ґазда в. ґаздо Ґ. ґазди и. ґаздом Д. ґаздови л. ґаздови А. ґазду === Прикметнїки === Векшина описних прикметнїкох, шицки материялни прикметнїки и присвойни прикметнїки на -и маю законченя: хлопски род на -и (красни), женски род на -а (красна), штреднї род на -е (красне), множина -и (за шицки три роди: красни хлопи, красни жени, красни дзеци). У руским язику нєт розлики медзи одредзеним и нєодредзеним прикметнїцким видом. У деклинациї нєт розлики у законченьох медзи основу на мегки и тварди консонант: х.р. ш.р. х.р. ш.р. ж.р. ж.р. н. желєни желєне ярнї ярнє желєна ярнї ґ. желєного ярнього желєней ярнєй д. желєному ярньому желєней ярнєй а. желєни желєне ярнї ярнє желєну ярню в. желєни желєне ярнї ярнє желєна ярня и. желєним ярнїм желєну ярню л. желєним/-ому ярнїм/-ньому желєней ярнєй множина множина н. желєни ярнї ґ. желєних ярнїх д. желєним ярнїм а. желєни ярнї в. желєни ярнї и. желенима ярнїма л. желєних ярнїх Компаратив ше прави зоз двох суфиксох: -ши и -ейши. Суфикс – ши доставаю основи на єден консонант (били, билши, билша, билше; мн. билши), а суфикс -ейши основи на два консонанти (тварди – твардейши; прости – простейши). Суперлатив ше прави з помоцу суфикса най, хтори ше додава пред основу (били – билши – найбилши). === Числовнїки === Число єден ма форми за шицки три роди и за множину: (єдна, єдно, мн. єдни), а число два их нє ма (два столи, два кнїжки, два места). При зложених числох пред єдинками мож хасновац злучнїк и: двацец єден або двацец и єден. Меновнїки коло основних числох (од числа два) маю форму номинативу множини: два столи, три столи, штири вароши, пейц автобуси.Основни числа ше меняю по число шейсц. Число єден ше меня як прикметнїки, а други числа як меновнїки у множини, з винїмком инструменталу, хтори при меновнїкох ма законченє -ами, а при числох -ома (двома, трома, штирома новима столами). При збирних числох, за особи хлопского оду ше хаснує збирну форму на -ме, хтору ше виводзи зоз числох 20-40 и, ридко, зоз стоткох: двоме, троме, дзветнацецме, стоцецме. Меновнїки коло тих збирних числох, як и коло основних, стоя у номинативе множини: двоме студенти. Єст и збирни форми на -о, хтори ше хаснує за мишани роди и за младе животиньох. И коло тих числох меновнїки стоя у номинативе множини: двойо качата. Множина збирних числох на -о ше хаснує при меновнїкох плуралия тантум: трої ножнїчки, двої панталони. Шорни числа ше меняю по прикметнїцкей деклинациї. === Дїєслова === У руским язику єст 10 дїєсловни форми: 1. инфинитив, хтори ма суфикс -ц: жац, пасц, шиц, читац, писац; 2. презент: я лєцим ми лєциме ти лєциш ви лєцице вон лєци вони лєца 3. футур: а) прости футур: я пойдзем ми пойдзем ти пойдзеш ви пойдзеце вон пойдзе вони пойду б) зложени футур: я будзем читац ми будземе читац ти будеш читац ви будзеце читац вон будзе читац вони буду читац 4. перфект: читал сом читали зме читал ши читали сце читал (-ла, -ло) читали (форма читали за шицки три роди) Кед субєкт висловени, перфект без помоцного дїєслова: я читал ми читали ти читал ви читали вон читал вони читали (за шицки три роди) вона читала воно читало 5. Плусквамперфект: я бул читал / бул сом читал ти бул читал / бул ши читал вон бул читал / бул читал ми були читали / були зме читали ви були читаки / були сце читали вони були читали / були читали 6. Императив: а) пиш, беж, пий б) ведз, предз, плєц в) шеднї, утри 7. Потенциял: я би читал / читал бим, читал би сом ти би читал / читал биш, читал би ши вон би читал / читал би Мм би читали / читали бизме ви би читали / читали бисце вони би читали / читали би 8. Потнциял прешли: я би бул читал / бул бим читал, бул би сом читал ти би бул читал / бул биш читал, бул би ши читал вон би бул читал / бул би читал ми би були читали / були бизме читали ви би були читали / були бисце читали вони би були читали / були би читали 9. Дїєприкметнїк пасивни перфекта (пасив перфекта): читани, плєцени, замасцени, злєкнути, зроснути, вигладнєти, спрети, затити 10. Дїєприсловнїк презента читаюци, пишуци, шедзаци, кричаци, робяци, ламуци/ламаюци == Здобуванє статуса литературного язика == У чаше присельованя на южни папнонски простори през 18. вик, Руснаци зоз Старого краю принєсли свой народни руски язик, хтори зачували по нєшка. У найвекшей часци 18. и 19. вику, образоване пасмо медзи Руснацами у южних угорских обласцох були углавним грекокатолїцки священїки и локални учителє, медзи хторима були и перши творителє литературних дїлох. З поштредованьом грекокатолїцкого священства, хторе свойо образованє найчастейше здобувало у Галичини, медзи Руснацох у южних обласцох Угорскей почали приходзиц литературни твори зоз сиверовосточних (карпатских) обласцох. Єден з найзначнєйших творох у хторим представена тедишня поетска творчосц на руским язику була збирка писньох рижних русинских авторох под насловом Русскій соловей, хтору 1890. року пририхтал Михаил Врабељ. Зоз твореньом Кральовини СГС (1918) наступели лєпши обставини за розвой домашнього руского язика, хтори постал наставни язик у основних школох у руских штредкох. Теди русински просвититель Михайло Поливка 1920. року пририхтал першу читанку на домашнїм руским язику. Такой потим, 1921. року, обявени и народни буквар, а у наступних рокох ушлїдзели и нови виданя руских учебнїкох. Року 1904. о. др Ґабор Костельник обявел кнїжку поезиї Идилски венєц З мойого валала (Жовква), а 1923. Граматику бачваньско-рускей бешеди (Сербска манастирска друкарня, Сримски Карловци). Важни датум у розвою руского язика у бувшей Югославиї бул 21. фебруар 1969. року, кед принєшени Уставни закон зоз хторим руски язик урядово припознати як єден зоз пейцох службених язикох на подручу Войводини, а иста одредба потвердзена и у шицких познєйших найвисших актох Войводини. З приношеньом тих актох и з їх запровадзованьом у пракси створени добри условия за дальши розвой руского язика. Робота на линґвистичней стандардизациї руского язика у бувшей Югославиї постала окреме интензивна концом шейдзешатих и на початку седемдзешатих рокох 20. вику. У Новим Садзе 1970. року основане Дружтво за руски язик и литературу, хторе од 1975. року видавало рочни часопис Творчосц (нєшка Studia Ruthenica) и старало ше о розвою и зачуваню руского язика. У медзичаше, писатель и линґвиста Микола М. Кочиш 1971. року обявел Правопис руского язика, три роки познєйше обявена и його Ґраматика руского язика, а комплетну Ґраматику руского язика написал 2002. року Юлиян Рамач. Потим почала дїлотворна активносц на полю руского язика. Вишол Приручни терминолоґийни словнїк себскогрватско-руско-українски Миколи М. Кочиша (1972), потим Лексика руского язика Юлияна Рамача (1983), Лексика Гавриїла Костельника тиж Юлияна Рамача (1991), Сербско-руски словнїк (перши том А-Њ 1995, други том О-Ш 1997), Jugoslavo Ruthenica I Александра Д. Дуличенка (1995), Словнїк медицинскей терминолоґиї (2006), Jugoslavo Ruthenica II Александра Д. Дуличенка (2009), Руско-сербски словнїк у редакциї Юлияна Рамача (2010), Словнїк руского народного язика Юлияна Рамача (у двох томох 2010), Словнїк защити рошлїнох и животного стредку Радмили Шовлянски (2010), Назви рошлїнох и животиньох у руским язику Оксани Тимко Дїтко (2016), Словнїк компютерскей терминолоґиї Михайла Фейси (2020), Анґлийско-руски словнїк (2022) М. Фейси, М. Шлемендер и С. Чельовски, як вецей кнїжки з обласци нормованя язика. Од 1972. року, на Филозофским факултету у Новим Садзе почала з роботу Катедра за руски язик и литературу хтора мала за циль преучовац руски язик и образовац кадри у обласци русинистики, цо потим приведло и до формованя Одсеку за русинистику. З тим створени предусловия за додатне унапредзованє роботи на преучованю руского язика у тедишнєй Югославиї и нєшкайшей Сербиї. Од 2017. року, при Одсеку порушани наукови часопис з насловом: Русинистични студиï. У складзе з уставнима одредбами и законскима предписанями хтори обезпечую образованє на меншинских язикох, Руснаци у Сербиї маю нагоду основне и штреднє образованє здобувац на своїм мацеринским язику. Коло основних школох у руских штредкох, у Руским Керестуре єст и штредня школа и ґимназия по руски и за тоти школи у Войводини друковани вецей як 270 учебнїцки наслови на руским язику. == Язики зоз хторима руски язик бул у контакту == Руснаци у Старим краю приходзели до контакту з другима народами и язиками – українским, мадярским и нємецким, та у лексики пред приселєньом на Долню жем єст пожички з тих язикох, алє и латински (хтори прияти прейґ нємецкого, мадярского або директно прейґ администрациї). Векше число латинизмох пришло зоз церковней терминолоґиї, а єст и гречески пожички (тиж з церковней терминолоґиї) и єдно число румунских словох (зоз статкарскей терминолоґиї). Значи, у рускей лексики по приселєню до Панониї, коло старого лексичного пасма, субстрату, наставали и нови пасма – сербске, горватске, мадярске, нємецке, нови слова литературного язика, восточнославянски пожички, а у новшим чаше – анґликанизми. Нємецки суперстрат: велї слова з нємецкого язика (комплетна ремеселнїцка терминолоґия) хаснує ше зошицким нєасимиловано и нєадаптовано: пейґла, шалїтра, нїтна, бренза, фейдер, цолштоки, шрафшток, штекер, шрафциґер, дихтунґ, куплунґ, бендикс, фелдна, шайбна; ринґловка, мушкатла, мишлинґ итд. Мадярски суперстрат: аколь, арвачка, алаши, ашов, варош, ґунар, бочкора, канчов, лаба, мунтатов, катона, парадича, рондя, ровка, форґов, цверна, чапаш, чутка, югас, яраш, шкатула итд. Уплїв восточнославянских язикох: подприємство, памятнїк, соловей, просвита, надїя, одвит, увага, успих, чувствовац, судьба, паломнїцтво, утрата, становиско, граждан, святочни, чекальня, єдальня, безпечни, зраднїцтво, началнїк, нєрухомосц итд. Русийски суперстрат: безчислени, кавички, уровень, воспитанє, количество, нєпреривни, предстояци, предшедуюци, руководитель, пояшнїц, образец; чистка, уровнїловка, верхушка, кадровик итд. Церковнославянски пожички: спаситель, хранїтель, предсидатель, водитель, писатель, думатель, правобранїтель; змагательни, погосцительни, видавательни, будовательни; возрост, возбудзенє, совласнїк, состойок, всестрани итд. Уплїв язичия: вироятно, витирвали, орудиє, отечество, побида, семейство, столїтиє, таїнствени, условиє, чловечество, довириє, собитиє итд. Уплїв сербского язика як доминантного у Сербиї на руски язик: Адаптация руского язика на фонетским уровню: а) длуги вокали ше вигваряю як кратки; б) дифтонґ ау преходзи до ав (авто, кавч, космонавт); в) вокалне р преходзи до ер або ар: (бербляц, церпиц, герчок; зарно, тварди, гарчок); г) сербски африкати ђ, ћ ше заменює з експлозивнима палаталами дь, ть: (мутяк, дутаян, дєрма); ґ) нєпостояне а преходзи до е, о: (трошок, уложок, шлюнок); д) интернационализми з нєпостояним а ше у руским литературним язику хаснує без нєпостояного (випадного) вокала, або зоз випадним е: (рит(е)м, социялиз(е)м, спект(е)р); е) ґ преходзи до г: (гласац, голи, гуска) є) сонант н ше змегчує при меновнїкох на -ник, -ница: (технїка, длужнїк, умивальнїк, наставнїца); ж) г на месце сербского х: (гимна, гидроцентрала, гомоґени). Адаптация руского язика на морфолоґийним уровню: а) З пременєним родом у руским язику сербски меновнїки: (сувач, плаката, пец); б) сербски прикметнїки у руским язику маю форму одредзеного виду: (вешти, ґадни, фини); в) инфинитивни суфикс -ти земенює ше у руским язику зоз -ц: (трошиц, шиц, копац); г) повратне словко се ше заменює у руским язику зоз ше: (умивац ше, радовац ше, тресц ше). Адаптация на уровню твореня словох: Руски слова и їх еквиваленти у сербским язику часто виведзени з истих кореньох, алє з розличнима суфиксами (повериц ше, сплациц, уписац ше). Пожички хтори зоз сербского язика уходза до руского адаптую ше и так же основа остава нєпременєна, з додаваньом одвитуюцих руских префиксох, суфиксох и инфиксох (уртошок, ґлумец, єдинка, пумповац, малтеровац, анализовац; кральовина, розкомоциц ше, видаток, предаванє; литровка, машинка, фодбаловац ше). Анґликанизми: Єст три файти анґликанизмох: 1) очиглядни анґликанизми (слова и афикси превжати з анґлийского язика хтори ше прилагодзели ґу рускому язику: файл, милкшейк; даунлоудовац, чековац; кул, лайв; e- (од eлектроник): e-циґаретла; e-банкарство, e-бициґла; екс- (од eкс): екс-югославянски, екс-министер; 2) скрити анґликанизми (слова, синтаґми або виреченя у руским язику хтори одражую норму и/або шлїдза обичаї анґлийского язика: миша (спрам анґл. Mouse); синтаґми: часова машина (спрам анґл. time machine); виреченя: Приповедай ми о тим! (спрам анґл. Tell me about it!); 3) сирови анґликанизми (слова, синтаґми и виреченя хтори превжати з анґлийского язика директно, без прилагодзованя їх писаня ґу писаню руского язика): слова: prеpaid (припейд), attachment (атачмент); виреченя: No comment! На концу 20. и на початку 21, столїтия пришло до пошвидшаного розвою компютерскй технолоґиї и до звекшаня характеристичней терминолоґиї (абстракт, акцелератор, мултипроцесор, гард доск, имейл, едитор, дилитуй, декодовац, деинсталовац, ресетовац, рестратовац, табулатор, стикер, четовац, атачирац, скроловац, сейвовац, Фейсбук, Инстаґрам, Ют'юб, пребукировани, ґолґетер, мейкап, стайлинґ, бренд, шопинґ, имидж, бенефит, шеровац, даунлодовац, фан, стейдж, флаєр, фаст фуд, лайв, скриншот, френд) итд. хтори характеристични у хаснованю при младшим ґенерацийним пасме руского язика. ISO код и назва язика Инициятиву за реґистрованє руского язика у Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO) порушал новинар и публициста Гавриїл Колєсар зоз Торонта у Канади концом 2017 року. У зложеним процесу реґистрациї активно участвовали проф. др Юлиян Рамач, мр Гелена Медєши и проф. др Михайло Фейса, познати линґвисти-русинисти. Були пополнєти апликациї за приєм руского язика до стандарду ISO 639-3 и штредком 2018. року су послати. На початку 2019. року ше дознало же рускому язику була одбита реґистрация. Од половки 2020. року Гавриїл Колєсар и проф. др Михайло Фейса почали процес виполньованя другей апликациї, обезпечени ширши вибор линґвистичней документациї и шицко послате у априлу 2021. року до Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO). После шейсцмешачней явней розправи о понукнутих материялох, 20. януара 2022. року обявене же руски язик, язик Руснацох з Войводини, и урядово реґистровани у Медзинародним стандарду за реґистрованє язикох ISO 639-3, достал идентификацийни код rsk а пoд меном Rusnak, Ruthenian, як активни, живи и окремни (individual) язик. З доставаньом rsk кодного трознаку була отворена драга за уход руского язика до шветовей интернет енциклопедиї Википедия. Гавриїл Колєсар почал уж у фебруаре 2022. року процес реґистрованя руского язика на Википедиї. Роботи на тим и творенє векшого числа енциклопедийних текстох поробела окремна ґрупа сотруднїкох, так же штредком октобра 2024. року з Язичного комитету Википедиї сцигло потвердзенє же Панонски руски язик реґистровани як 330. язик хтори у хаснованю на шветовей интернет енциклопедиї Википедия. Основни слова и вирази у руским язку (У заградзеньох дата приблїжна транскрибция на сербским язику) Поздрави и здравканя: • Барз добре, а ви? (/barz dobre, a vi?/) – Веома добро, а ви? • Видз вонка/Войдз нука (/Vidz vonka,Vojdz nuka/) – Изађо напоље/Уђи унутра • Винчованка (/Vinčovanka/) – Честитка • Винчуєм (/Vinčujem/) – Честитам • Винчуєм! (/Vinčujem/) – Честитам! • Витай (/Vitaj/) – Добродошао • Витайце (/Vitajce/) – Добродошли • Витайце у нас (/Vitajce u nas/) – Добродошли код нас • Волам ше... (/volam še/) – Зовем се ... • Гей (/hej/) - Да • Дай Боже щесцa (Одповид: Дай Боже и Вам) (/Daj Bože ščesca (Oговор: Daj Bože i Vam)/) – Дај Боже среће (Одговор: Дај Боже и Вама) • Дзе ве-це? (/Dze wе-cе?/) - Где је ве-це? • Дзекуєм (/dzekujem/) - Хвала • Дзекуєм крашнє! (/Dzekujem krašnje!/) – Хвала лепо! • Добре рано (/dobre rano/) - Добро јутро • Добри вечар (/dobri večar/) - Добро вече • Добри дзень (/dobri dzenj/) - Добар дан • Довидзеня (/dovidzenja/) - До виђења • Жадам/Жичим (/Žadam/Žičim/) – Желим • Идзце/Гибайце, Поце (/Idzce/Hibajce,Poce/) – Идите/Дођите • Кельо то кошта? (/Keljo to košta/) - Koliko to košta? • Любим це! (/Ljubim ce!/) - Волим те! • Модлїм Вас/це (/modljim vas ili ce/) - Молим Вас/те • Наздраве! (/Nazdrave/) – На здравље! • Най ше пачи! (/Naj še pači!/) – Изволи! • Нє (/nje/) - Не • Охабце ме (/Ohabce me/) – Oставите ме! • Пребачце (/prebačce/) – Извините • Пущце ме! –(/Puščce me!/) – Пустите ме! • Слава Исусу Христу (Одповид: Навики слава) (/Slava Isusu Hristu (Oдповид: Naviki slava)/) – Слава Исусу Христу (Одговор: Слава на векове) • Ходзиш ту часто? (/Hodziš tu často?/) - Долазиш овамо често? • Христос раждаєтся (Одповид: Славите єго) (/Hristos raždajetsja (Одговор: Slavite jeho)/) – Христос се роди (Одговор: Ваистину се роди) • Швето (/Šveto/) – Празник • Шицко найлєпше! (/Šicko najljepše!/) – Све најбоље! • Щешлївa драга! (/Ščešljiva draha!/) – Срећан пут! • Щешлїва Велька ноц! (/Ščešljiva Veljka noc /) – Срећан Ускрс! • Щешлїви Крачун! (/Ščešljivi Kračun!/) - Srećan Božić! • Щешлїви Нови рок! (/Ščešljivi Novi rok!/) – Срећна Нова година! • Щешлїви Нови рок/Щещлїви новорочни швета (/Ščešljivi Novi rok/Ščešljivi novoročni šveta/) – Срећна Нова година/Срећни новогодишњи празници • Щешлїви родзени дзень! (/Ščešljivi rodzeni dzenj/) – Срећан рођендан! • Щешлїви швета! (/Ščešljivi šveta/) – Срећни празници! • Як сце? (/jak sce?/) - Како сте? • Як ше волаце? (/jak še volace/) - Како се зовете? Фамелия: • ви (/vi/) – ви • вон (/von/) - он • вона (/vona/) – она • вони (/voni) – они • воно (/vono) - оно • дзеци (/dzeci/) – деца • дзивка (/dzivka/) – девојка • дїдо (/đido/) – деда • жена (/žena/) – супруга • ми (/mi/) - ми • муж (/muž/) - супруг • пан (/рan/) – господин • панї (/рanji/) – госпођа • родзина (/rodzina/) – родбина • родичи (/rodiči/) – родитељи • ти (/ti/) - ти • хлоп/хлапец (/hlоp/hlapec/) – момак • чловeк (/človek/) – човек • шицки (/šicki/) – сви • я (/ja/) - ја Звичайни слова: • барз (/barz/) - баш • буква (/bukva/) – слово • валал (/valal/) – село • валалчанє (/valalčanje/) – становници села, сељани • вєдно (/vjedno/) – заједно • вибор (/vibor/) – избор • вояк (/vojak/) – војник • глєдац (/hljedac/) – тражити • годзина (/hodzina/) – сат, час • гордосц (/hordosc/) – гордост • город (/нorod/) – град • городоначалнїк (/horodonačalnjik/) – градоначелник • грац (/hrac/) – свирати • гушля (/hušlja/) – виолина • дакеди (/dakedi/) – некада (у прошлости) • дахто (/dahto/) – неко • дацо (/daco/) – нешто • дзвери (/dzveri/) – врата • диждж (/diždž/) – киша • доля (/dolja/) – судбина • достац (/dostac/) – добити, освојити • драга (/draha/) – пут • думка/думанє (/dumкa/dumanje/) – мисао/мишљење • Єдeн язик нїґда нє досц (/Jeden jazik njigda nje dosc/) – Један језик никада није довољан • желєзо (/željеzо/) – гвожђе • забувац (/zabuvac/) – заборављати • ище (/išče/) – још • кажди (/každi/) – сваки • кнїжка (/knjižka/) – књига • коляда (/koljada/) – божићна песма • конєц (/konjec/) – крај • коч (/koč/) – кола (коњска) • кукурица (/kukurica/) – кукуруз • кура (/kura/) – кокошка • курче (/kurčе/) – пиле • кухня (/kuсhnja/) – кухиња • лєм (/ljem/) – само • любиц (/ljubic/) – волети, допадати се • мено (/meno/) – име • модлїм вас (/modljim vas/) – молимо вас • на щесце(/na ščesce/) – на срећу • нєправда (/njepravda/) – лаж • нєшка (/nješka/) – данас • пайташ (/pajtaš/) – друг, пријатељ • паметац (/pametac/) – памтити, сећати се • паприґа (/papriga/) – паприка • пенєжи (/penježi/) – новац • перше (/perše/) – прво • поволанка (/povolanka/) – позивница • поволуєме (/povolujeme/) – позивамо • послац (/poslac/) – послати • правда (/pravda/) – истина • приємни (/prijemni/) – пријатан • рада; совит (/rada,sovit/) – веће; савет • рахунки (/rahunki/) – рачуни • рок (/rok/) - година • скруциц (/skrucic/) – скренути (у улицу) • слово (/slovo/) – реч • смияд (/smijad/) – жеђ • староста (/starosta/) – старешина • сушед (/sušed/) – сусед, комшија • схадзка (/shadzka/) – седница • танєц (/tanjec/) – игра, плес • танцовац (/tancovac/) – играти, плесати • тераз (/teraz/) – сада • уж (/už/) – већ • фриштик (/frištik/) – доручак • хвиля (/hvilja/) – време • хижа (/hiža/) – кућа • цукер (/cuker/) – шећер • черешня (/čerešnja/) – трешња • число (/čislo/) – број • чуц (/čuc/) – чути • шор (/šor/) – ред • шпивац (/špivac/) – певати • шумни/о (/šumni/o/) – лепи/о • ядловец (/jadlovec/) – јелка • як (/jak/) – како, као • яр (/jar/) – пролеће Литература • Barić, Eugenija (2007). Rusinski jezik u procjepu prošlosti i sadašnjosti. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje. • Biljnja, Vladimir (1987). Rusini u Vojvodini: Prilog izučavanju istorije Rusina Vojvodine (1918-1945). Novi Sad: Dnevnik. • Brock, Peter (1972). „Ivan Vahylevych (1811-1866) and the Ukrainian National Identity”. Canadian Slavonic Papers. 14 (2): 153—190. • Bunčić, Daniel (2015). „On the dialectal basis of the Ruthenian literary language” (PDF). Die Welt der Slaven. 60 (2): 276—289. • Врабель, Михаилъ А. (1890). Русскій соловей: Народная лира или собраніе народныхъ пѣсней на разныхъ угро-русскихъ нарѣчіахъ. Унгваръ: Келетъ. • Кольесаров, Юлиян Д. (1977). Панонско-руски язик. Монтреал. • Костельник, Габор (1923). Граматика бачваньско-рускей бешеди. Руски Керестур: РНПД. • Кочиш, Микола М. (1971). Правопис руского язика: Школске виданэ. Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох. • Кочиш, Микола М. (1974). Ґраматика руского язика: Фонетика, морфолоґия, лексика (1. изд.). Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох. • Лабош, Федор (1979). История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745-1918. Вуковар: Союз Русинох и Українцох Горватской. • Magocsi, Paul R. (1996). „The Rusyn language question revisited” (PDF). International Journal of the Sociology of Language. 120: 63—84. • Magocsi, Paul R.; Pop, Ivan I., ур. (2005) [2002]. Encyclopedia of Rusyn History and Culture (2. изд.). Toronto: University of Toronto Press. • Magocsi, Paul R. (2011). „The Fourth Rus': A New Reality in a New Europe” (PDF). Journal of Ukrainian Studies. 35-36 (2010-2011): 167—177. • Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. • Медєши, Гелена (2008). Язик наш насущни. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу. • Медєши, Гелена (2016). „Пожичени слова у язику южнопанонских Руснацох” (PDF). Dynamické procesy v súčasnej slavistike. Prešov: Vydavateľstvo Prešovskej univerzity. стр. 145—159. • Медєши, Гелена; Тимко-Дїтко, Оксана; Фейса, Михайло (2010). Руско-сербски словнїк. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за русинистику: Завод за културу войводянских Руснацох. • Медєши, Любомир (2007). Руска традиция. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу. • Plishkova, Anna (2009). Language and National Identity: Rusyns South of Carpathians. Boulder: East European Monographs. • Поливка, Михаил (1920). Читанка за III. класу южно-руских основних школох. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. • Поливка, Михаил; Мудри, Михаил (1921). Буквар за южно-руски основни школи. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. • Рамач, Янко (1993). Кратка история Руснацох (1745-1918). Нови Сад: Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла. • Рамач, Јанко (2013). „Русинско народно просветно друштво и рецепција о Поткарпатској Русији / Карпатској Украјини у његовим издањима 1938–1939. године”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 24: 457—475. • Рамач, Јанко (2017). „Граматика русинског језика Хавријила Костељника и њена рецепција у периоду између два светска рата” (PDF). Славистика. 21: 155—161. • Ramač, Janko (2018). „Osnovni pravci, težnje i dileme u kulturno-prosvetnom i nacionalnom životu Rusina u Jugoslaviji (1945-1970)” (PDF). Київські історичні студії. 6 (1): 63—73. • Рамач, Јулијан; Фејса, Михајло; Међеши, Хелена, ур. (1995). Српско-русински речник (PDF). 1. Нови Сад: Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, Друштво за русински језик и књижевност. • Рамач, Јулијан; Фејса, Михајло; Међеши, Хелена, ур. (1997). Српско-русински речник (PDF). 2. Београд-Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, Друштво за русински језик и књижевност. • Рамач, Юлиян (2002). Ґраматика руского язика (1. изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. • Рамач-Фурман, Анамария (2013). „Ґраматика бачваньско-рускей бешеди Гавриїла Костельника як фундамент руского литературного язика” (PDF). Studia Ruthenica: Зборнїк роботох. 18 (31): 15—25. • Суботић, Момчило (2018). „Русини и Украјинци у Војводини” (PDF). Политичка ревија. 30 (56): 45—70. • Тамаш, Јулијан (2004). „Русинистика између украјинистике и србистике”. Славистика. 8: 306—309. • Тамаш, Юлиян, ур. (2015). Русинистични студиї (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет. • Тамаш, Юлиян (2017). Складанє идентитетох: Вибрани студиï и есеï з русинистики и украïнистики. Нови Сад: Руске слово. • Тир, Михал (2004). „Русинистика са аспекта славистике”. Славистика. 8: 310—314. • Фејса, Михајло (2005). Време и вид у русинском и енглеском језику. Нови Сад: Прометеј. • Фејса, Михајло (2012). „Русински језик у Републици Србији/Војводини”. Филолог: Часопис за језик, књижевност и културу. 5: 217—223. • Фејса, Михајло (2016a). „Русински језик и његове варијанте”. Језици и културе у времену и простору: Тематски зборник. 5. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 613—622. • Фејса, Михајло (2016b). „Основе новог правописа русинског језика” (PDF). Славистика. 20: 167—172. • Фейса, Михайло (2018a). „Меновнїцки деклинациї у бачко-сримскей и прешовскей вариянти русинского язика” (PDF). 20 років высокошкольской русиністікы на Словакії. Пряшів: Інштітут русиньского языка і културы. стр. 188—204. • Fejsa, Mihajlo P. (2018b). „Verb forms/constructions in the Prešov variant and the Bačka-Srem variant of the Rusyn language”. Studia Slavica. 63 (2): 367—378. • Фейса, Михайло (2019). Правопис руского язика (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет. • Фејса, Михајло (2020). „Нови правопис русинског језика” (PDF). Славистика. 24 (2): 255—280. • Himka, John-Paul (1999). Religion and Nationality in Western Ukraine: The Greek Catholic Church and the Ruthenian National Movement in Galicia, 1870-1900. Montreal & Kingston: McGill-Queen's University Press. • Csernicskó, István; Fedinec, Csilla (2016). „Four Language Laws of Ukraine”. International Journal on Minority and Group Rights. 23: 560—582. • Чарский, Вячеслав В. (2011). Русинский язык Сербии и Хорватии в свете языковых контактов: Лингвогенетический аспект: Монография. Щелково: Мархотин. • Шанта, Владимир (2002). Енигма Русини-Руснаци-Рутени: Дожица, роздумованя и прешвеченя о етнїчним идентитету югославаянских Руснацох. Нови Сад: Фељтон. 8fjamp3742gco24yui9exwh038qq276 Константин Петриґала 0 625 6500 2024-11-16T00:46:26Z Keresturec 18 Нова страница: Константин Петриґала 1888. року 1955. року (67) австроугроске, югославянске руски, карпато-руски Учительска школа 1911-1941 просвита, подобова уметносц у Руским Керестуре '''Константин Петриґала''' (*1888†1955.), учитель, управитель школи у Руским Керестуре, маляр-ама… 6500 wikitext text/x-wiki Константин Петриґала 1888. року 1955. року (67) австроугроске, югославянске руски, карпато-руски Учительска школа 1911-1941 просвита, подобова уметносц у Руским Керестуре '''Константин Петриґала''' (*1888†1955.), учитель, управитель школи у Руским Керестуре, маляр-аматер Биоґрафия Константин Петриґала (Petrigalla) народзени 1888. року у валалє Варадка на Горнїци. Оцец Янош и мац Сузана родз. Тарасар, по походзеню Лемкиня. У фамелиї були седмеро дзеци, синове Янош, Мирон, Петро и Константин и дзивки Маришка, Гелена и Анушка. У своїм доме бешедовали по карпато-руски и були виховани у руским духу. Константин ше вишколовал за учителя. До Руского Керестура Константин Петриґала ше преселєл зоз Горнїци 1909. року. Пришол до валалу дзе уж жила його шестра Гелена од. Поливка. За стаємного учителя Константин Петриґала бул поставени аж 22. фебруара 1911. року. 1 У Першей шветовей войни Константин Петриґала бул на Сиверним фронту. Константин Петриґала бул у малженстве зоз учительку Веруну родз. Гарди2. Мали штверо дзеци: Андрий-Банди (1914-1990), умар у Кливленду, Огайо, Єлена (1916-2010), умарла у Варену, Огайо, Дюра (1918-1986), умар у Новим Садзе и Олґа (1919-1987), умарла у Новим Садзе. Його супруга Веруна умарла 1920. року и вон остал ґдовец зоз штверима малима дзецми. Константин Петриґала бул учитель (єден час и управитель школи) у Руским Керестуре. Бул правдиви народни учитель барз широких попатрункох и розличних интересованьох, участвовал у електрификациї валала, руководзел зоз першим кином у валалє, бул вожач єдного з перши путнїцких автомобилох у валалє, направел макету залївней систему на керестурских польох, та, медзи иншим, и мальовал. У церкви у Руским Керестуре ше находзи його малюнок „Цеховска застава”. Константин Петриґала умар 1955. року у Руским Керестуре. Поховани бул у крипти на теметове ґу його мацери Сузани Петриґала родз. Тарасар. Литература Янко Рамач, Школа у Руским Керестуре (1753-1918), Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1995. б. 120 Тамаш, др Юлиян, „Учителє у школи у Руским Керестуре 1753-1941 ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 413 . Ґрупа авторох, „наслов часциˮ, Подобова творчосц Руснацох, - Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2003, б. Вонкашнї вязи https://petrokuzmjak.com/primer-strane/ История школи, Основна и штредня школа зоз домом школярох Петро Кузмяк Руски Керестур, вебсайт школи, наслов ''Державна школа 1899-1918'' (список учительох). Референци 1 2 Янко Рамач, „Державна школа (1899-1919)ˮ, Школа у Руским Керестуре (1753-1918), Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1995. б. 120. ppevpkiyvbmzj9d834fkmbzr6pg7sza 6502 6500 2024-11-16T01:38:03Z Keresturec 18 Правописни корекциї, унєшена табела 6502 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Мено и презвиско</big> |- | colspan="2" |(портрет) |- |'''Народзени''' | |- |'''Умар''' | |- |'''Державянство''' | |- |'''Язик творох''' | |- |'''Школа''' | |- |'''Период твореня''' | |- |'''Жанри''' | |- |'''Поховани''' | |- |'''Припознаня''' | |} Константин Петриґала 1888. року 1955. року (67) австроугроске, югославянске руски, карпато-руски Учительска школа 1911-1941 просвита, подобова уметносц у Руским Керестуре '''Константин Петриґала''' (*1888†1955.), учитель, управитель школи у Руским Керестуре, маляр-аматер Биоґрафия Константин Петриґала (Petrigalla) народзени 1888. року у валалє Варадка на Горнїци. Оцец Янош и мац Сузана родз. Тарасар, по походзеню Лемкиня. У фамелиї були седмеро дзеци, синове Янош, Мирон, Петро и Константин и дзивки Маришка, Гелена и Анушка. У своїм доме бешедовали по карпато-руски и були виховани у руским духу. Константин ше вишколовал за учителя. До Руского Керестура Константин Петриґала ше преселєл зоз Горнїци 1909. року. Пришол до валалу дзе уж жила його шестра Гелена од. Поливка. За стаємного учителя Константин Петриґала бул поставени аж 22. фебруара 1911. року. 1 У Першей шветовей войни Константин Петриґала бул на Сиверним фронту. Константин Петриґала бул у малженстве зоз  учительку Веруну родз. Гарди2. Мали штверо дзеци: Андрий-Банди (1914-1990), умар у Кливленду, Огайо, Єлена (1916-2010), умарла у Новим Садзе, Дюра (1918-1986), умар у Варену, Огайо и Олґа (1919-1987) умарла у Новим Садзе. Його супруга Веруна  умарла  1920. року и вон остал ґдовец зоз штверима малима дзецми хтори допатрала його мац Сузана. Константин Петриґала бул учитель (єден час и управитель школи) у Руским Керестуре. Бул правдиви народни учитель барз широких попатрункох и розличних интересованьох, участвовал у електрификациї валала, руководзел зоз першим кином у валалє, бул вожач єдного з перши путнїцких автомобилох у валалє,3 направел макету залївней систему на керестурских польох, та, медзи иншим, и мальовал. У церкви у Руским Керестуре ше находзи його малюнок „Цеховска застава”. Константин Петриґала умар 1955. року у Руским Керестуре. Поховани бул у крипти на теметове ґу його мацери Сузани Петриґала родз. Тарасар. Литература Янко Рамач, ''Школа у Руским Керестуре (1753-1918),'' Грекокатолїцка  парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1995. б. 120 Тамаш, др Юлиян, „Учителє у школи у Руским Керестуре 1753-1941 ˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 413 . Ґрупа авторох, „наслов часциˮ, ''Подобова творчосц Руснацох,'' - Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2003, б. Тамаш, др Юлиян, „1920. рокуˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 178. Тамаш, др Юлиян, „1930. рокуˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 205. Вонкашнї вязи https://petrokuzmjak.com/primer-strane/ История школи, Основна и штредня школа зоз домом школярох Петро Кузмяк Руски Керестур, вебсайт школи, наслов Державна школа 1899-1918. (список учительох). Референци 1 2 Янко Рамач, „Державна школа (1899-1919)ˮ, ''Школа у Руским Керестуре (1753-1918),'' Грекокатолїцка  парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 1995. б. 120. 3  Тамаш, др Юлиян, „1932. рокуˮ, ''Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991)'', Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 210. 4l4v8zkx5ald6vqrteqsr2f8pyf58bo