Википедия rskwiki https://rsk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D0%BA MediaWiki 1.44.0-wmf.5 first-letter Медий Окреме Розгварка Хаснователь Розгварка зоз хасновательом Википедия Розгварка о Википедиї Файл Розгварка о файлу МедияВики Розгварка о МедияВикию Шаблон Розгварка о шаблону Помоц Розгварка о помоци Катеґория Розгварка о катеґориї TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Главни бок 0 1 6706 6555 2024-11-27T15:45:48Z Amire80 9 link Special:AllPages 6706 wikitext text/x-wiki <!-- ----------Glava---------- --><div style="border:1px solid #cccccc; background: #FFFFF; overflow:hidden; padding:1.0em; -moz-border-radius:0.8em; -webkit-border-radius:0.8em; border-radius:0.8em;"> {|style="width:100%;margin-top:-.7em;" |style="width:46%;"| <div style="float:left; width:0em; height:0em; margin:2.5em 0em 0em -3.5em;">[[Файл:Wikipedia-logo-transparent-cropped.png|275px|link=]]</div> <p style="font-size:150%; font-family:Verdana; color:MediumBlue; margin:0 0 0 2em;">Витайце на Википедиї, <br> шлєбодней енциклопедиї хтору кажде може ушорйовац !</p><p style="font-size:100%; font-family:Verdana; margin:0 0 0 3.5em;"></p><p style="font-size:100%; font-family:Verdana; margin:0 0 0 3.5em;">То Википедия на [[Панонски руски язик|Панонским руским язику]].</p> <div id="articlecount" style="width:100%; text-align:center; font-size:105%;">У тей хвильки єст [[Special:AllPages|<big>'''{{NUMBEROFARTICLES}}'''</big>]] статї написани на руским язику. <br /> <!-- ----------Portali---------- --> |- | colspan="2" style="font-size: 95%; background-color: #FFFFFF; text-align: center; border-top: 1px solid #FFFFFF; margin: 0; padding: 0;" | |- | colspan="2" style="font-size: 95%; background-color: #FFFFFF; text-align: center; border-top: 1px solid #FFFFFF; margin: 0; padding: 0;" |<p>[[Файл:P linguistics.svg|25px|frameless]] [[:Category:Линґвистика|Линґвистика]] [[Файл:P author.svg|25px|frameless]] [[:Category:Литература|Литература]] [[Файл:P religion world.svg|25px|frameless]] [[:Category:Наука|Наука]] [[Файл:P culture.svg|25px|frameless]] [[:Category:Култура|Култура]] [[Файл:P globe.svg|25px|frameless]] [[:Category:Жеми|Жеми]] [[Файл:P sociology.svg|25px|frameless]] [[:Category:Руски/Русински|Руски/Русински]] [[Файл:P biology.svg|25px|frameless]] [[:Category:Биолоґия|Биолоґия]] [[Файл:P history.svg|25px|frameless]] [[:Category:История|История]] [[Файл:P wolf.svg|25px|frameless]] [[:Category:Уметносц|Уметносц]] [[Файл:P bridge.svg|25px|frameless]] [[:Category:Инжинєринґ|Инжинєринґ]] [[Файл:P medicine.svg|25px|frameless]] [[:Category:Спорт|Спорт]]</p> |}<noinclude></noinclude> {|style="border-spacing:2px;margin:0px -2px" |class="MainPageBG" style="width:50%;border:1.5px solid #cedff2;background-color:#FFFFFF;vertical-align:top; -moz-border-radius:10px"|<div style="margin: 0px 0px 0px 0px; text-align: left;"> {| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="5" style="vertical-align:top; background-color:#FFFFFF; -moz-border-radius:10px" <div style="margin-bottom:10px;"> <div style="background-color:#FCFCFC; border:1px solid #FCFCFC; font-weight:bold; text-align:center;"> [[Файл:Emoji u2b50.svg|left|29px]] Визначена статя </div> |- | style="font-family: sans-serif; font-size: 90%; -moz-border-radius:10px" | {{Визначена статя}}<span style="float:right; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 90%; padding:0 .5em 0 2em;"> |} |class="MainPageBG" style="width:50%;border:1.5px solid #cedff2;background-color:#FFFFFF;vertical-align:top;color:#000; -moz-border-radius:10px"|<div style="margin: 1px 0px 0px 0px; text-align: left; -moz-border-radius:10px"> {| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="3" style="vertical-align: top; background-color:#FFFFFF; -moz-border-radius:10px;" |- <div style="margin-bottom:10px;"> <div style="background-color:#FCFCFC; border:1px solid #FCFCFC; font-weight:bold; text-align:center;"> [[Файл:Emoji u1f524.svg|left|29px]] О Википедиї </div> |- |{{О Википедиї}} |} |- |style="font-size:0.6em;line-height:0.6em"|&nbsp; |- | valign="top"| <!-------> |- <!-------> {|style="border-spacing:2px;margin:0px -2px" |class="MainPageBG" style="width:50%;border:1.5px solid #CEDFF2;background-color:#FFFFFF;vertical-align:top; -moz-border-radius:10px"|<div style="margin: 0px 0px 0px 0px; text-align: left;"> {| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="5" style="vertical-align:top; background-color:#FFFFFF; -moz-border-radius:10px" <div style="margin-bottom:10px;"> <div style="background-color:#FCFCFC; border:1px solid #FCFCFC; font-weight:bold; text-align:center;"> [[Файл:Emoji u1f4f7.svg|left|29px]] Слика дня </div> |- | style="font-family: sans-serif; font-size: 90%; -moz-border-radius:10px" | {{Слика дня}}<span style="float:right; font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 90%; padding:0 .5em 0 2em;"> |} |class="MainPageBG" style="width:50%;border:1.5px solid #CEDFF2;background-color:#FFFFFF;vertical-align:top;color:#000; -moz-border-radius:10px"|<div style="margin: 1px 0px 0px 0px; text-align: left; -moz-border-radius:10px"> {| width="100%" cellpadding="2" cellspacing="3" style="vertical-align: top; background-color:#FFFFFF; -moz-border-radius:10px;" |- <div style="margin-bottom:10px;"> <div style="background-color:#FCFCFC; border:1px solid #FCFCFC; font-weight:bold; text-align:center;"> [[Файл:Emoji u23f0.svg|left|30px]] Чи сце знали же? </div> |- |{{Чи сце знали же}} |} |- |style="font-size:0.6em;line-height:0.6em"|&nbsp; |- | valign="top"| </div> |} <!-- other Wikimedia projects --> <div style="width:100%; margin: 0 auto 0 auto"> <div style="background-color:#FCFCFC; border:1px solid #CEDFF2; font-weight:bold; text-align:center;"> [[Файл:Emoji u1f30d.svg|left|29px]] <div class="plainlinks" style="text-align: center">[https://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wikipedias Опатри комплетни список википедийох]</div> ja6cafhavf5c40b0qoteuha6gq9ul3s Штимованє инструментох 0 481 6724 6328 2024-11-28T11:17:43Z Olirk55 19 6724 wikitext text/x-wiki [[Файл:Tuning fork on resonator.jpg|right|thumb|280x280px|''[[Звучна видлїчка]] на резонатору]] [[Файл:Tuning-fork-440Hz.ogg|right|thumb|Камерни тон а1]] '''Штимованє''' (ит. ''accordatura'', франц. ''accordage'', анґл. ''musical tuning'', нєм. ''Stimmung'', рус. ''sтрoй'')<ref>[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B Властимир Перичић]Višejezični rečnik muzičkih termina</ref> то усоглашованє тонскей висини музичних инструментох спрам основного лєбо камерного тона ,,а1”. == Подзелєнє инструментох спрам штимованя == Штимованє музичних инструментох може буц: 1. ''Фиксиране'' – инструмент виводзачови уж наштимовани и нєт потреби же би го штимовал. То ше одноши на клавир, металофон, дзвони, гармонику. 2. ''Шлєбодне'' – виводзач муши наштимовац инструмент. Таки случай зоз дуйнима, смиковима и даєднима удернима инструментами. == Штимованє музичних инструментох == На ''дуйних инструментох'' штимованє ше окончує зоз вицагованьом и уцагованьом, за таке предвидзена часц инструмента (цива, язичок, гордовик/сордина,) :♦ На ''смикових инструментох'' штимованє ше окончує зоз закруцаньом закруткох-клїнкох, тє. зоз зацагованьом и одпущованьом струнох. :♦ Штимованє даєдних ''удерних инструментох'' окончує ше зоз закруцаньом металних закруткох - ,,мотильчкох” хтори зацагую и одпущую скору а зоз тим подзвигую, лєбо спущую тонску висину инструмента. :♦ ''Клавир'' тиж мож штимовац без огляду же його штим стаємни. То ше найчастейше роби кед му ,,попущи штим”. Клавири штимую особи-майстрове хтори ше волаю ''клавир-штимере''. Струни на клавиру притвердзени за метални [[Файл:David Klavins stimmt sein Una Corda Klavier.webm|right|thumb|300x300px|Клавир-штимер. Поступок штимованя клавира]]клїнки и зоз їх зацагованьом (зоз окремним ключом за таки поступок) и попущованьом окончує ше штимованє клавира. :''♦ Оркестерске штимованє'' дакус иншаке. При менших ансамблох, найчастейше ше други инструменти штимую спрам перших. Кед то смикови оркестер перша гушля (виолина) одграє тон ,,а1”,[[File:A1 music note.gif|thumb|122x122px|Toн ,,a1"]] спрам хторого ше други инструменти звуковно ускладзую наспрам истоменного тона на своїм инструменту. У симфонийским оркестру звичайно обоа одграє тон а1, по хторим ше цали оркестер штимує.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Radivoj Lazić] [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Škola za klarinet:][https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Učim klarinet IV]</ref> :У ансамблох у хторих ше находза инструменти зоз фиксираним штимом (гармоника, клавир, синтисайзер) шицки инструменти ше спрам нїх штимую. == Медзинародни документ о штимованю инструментох == По медзинародней догварки хтора подписана 1939. року догварене же би ''камерни тон'', камертон лєбо нормалне а1, мало фреквенцию ''а1=440 Hz'' и треба же би ,,а1,, служел цо точнєйшому одредзованю одношеня тонох по висини, тє. же би була урядова стандардна висина за штимованє музичних инструментох и за даванє интонациї хорскому шпиваню. == Справи за штимовнє инструментох == [[Файл:Chromatic-tuner.jpg|thumb|Сучасни хроматски штимер, зоз игловим индикатором висини тона на монитору.]] * Кед звучна видлїчка у стану вибрациї, вона емитує основни лєбо камерни тон '''а1''', спрам хторого ше штимую музични инструменти. * Постоя розлични файти штимерох (мали справи за штимованє) у форми трубкох (за ґитару, виолину...) на хторих ше тон достава кед ше задує до отвору хтори у себе ма писк. Кажда трубка дава други тон. * Нєшка постоя розлични файти диґиталних штимерох (за ґитару, бас итд.) хтори оможлївюю найточнєйше штимованє инструментох. Велї диґитални штимери маю – уградзени микрофон и уход за ґитаров шнур и опцию за знїжованє штима за пол тона, преглядни екран итд. == Рефренци == <includeonly></includeonly> [[Катеґория:Музики]] 1vo849md0d7o12h5111btlczwtulpuh Панонски руски язик 0 554 6717 6693 2024-11-27T22:10:57Z Zatvojrodzenidzenj 182 6717 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Панонски руски язик</big> |- ! colspan="2" |Народна назва: ''руски язик'', (''руснацки язик'', ''русински язик'') |- |'''Бешедує ше на нїм у''' |[[Файл:Flag_of_Serbia.svg|22п|border]] Сербия<br />[[Файл:Flag_of_Croatia.svg|22п|border]] [[Горватска]] |- |'''Число бешеднїкох у швеце''' |приблїжно 20.000 |- |'''Язична фамелия''' |<small>индоевропски * балтославянски ** славянски *** заходно- восточнославянски **** Панонски руски/русински язика</small> |- |'''Писмо''' |панонскоруска кирилка (вариянта русинскей кирилки) |- ! colspan="2" |Урядови статус |- |'''Официйни язик у''' |Сербия: [[Войводина]] |- |'''Тото реґулує''' |Статут Войводини |- ! colspan="2" |Язични коди   |- |'''ISO 639-3''' |rsk |- | colspan="2" |Панонски руски язик класификовани як дефинитивно загрожени язик спрам УНЕСКО-вого Атласа шветових язикох у опасносци (2010) [[Файл:Lang_Status_60-DE.svg|290п|center]] |} == Статистично-демоґрафски податки о Руснацох == У Републики Сербиї, спрам Попису жительства зоз 2022. року, єст 11.483 Руснацох. З того у Войводини жию 11.207 Руснаци (найвецей у Руским Керестуре, Новим Садзе, Коцуре, Вербаше, Дюрдьове, Новим Орахове, Бачкей Тополї, Сримскей Митровици, Шидзе, Бикичу, Бачинцох итд.). У Републики Горватскей, спрам Попису жительства зоз 2021. року, єст 1.343 Руснацох (найвецей у Вуковарско-сримскей и Осецко-бараньскей жупаниї, та Городзе Заґребе). == Концепциї о походзеню панонского руского язика == Питанє ґенетскей зродносци и места панонского руского язика у фамелиї славянских язикох ма длугу традицию, о чим єст даскельо теориї. По першей, панонски руски язик стандардизовани заходноукраїнски диялект (В. Гнатюк, М. Мушинка, А. П. Коваль, П. Чучка, Н. Т. Толстой, Ю. Тамаш, Г. Костельник, Я. Рамач). По другей, панонски руски язик стандардизовани восточнословацки диялект (Ф. Пастрнек, О. Соболевский, О. Брох, Й. Шкулети, Й. Штолц, Ф. Тихи, Е. Паулини, В. Чарски). По трецей теориї, панонски руски язик то стандардизована преходна бешеда медзи восточнословацким и заходноукраїнским (С. Цамбел, Ж. Штибер, С. Ґуставсон, М. Пешикан). По штвартей, слово о окремним микроязику у хторим ше преплєтаю примарни восточнославянски и заходнославянски, а часточнє и южнославянски уплїви (А. Дуличенко). == Фонетика == Сучасну руску фонетику, синхронийно патрене, характеризує класична система пейцох вокалох: {| style="text-align:center;" |+ ! colspan="3" |у транскрибциї ! colspan="2" | ! colspan="3" |з руским писмом |- |<big>i</big> | |<big>u</big> | rowspan="3" | | rowspan="3" | |<big>и (ї)</big> | |<big>у (ю)</big> |- |<big>e</big> | |<big>o</big> |<big>е (є)</big> | |<big>о</big> |- | |<big>a</big> | | |<big>а (я)</big> | |} Дифтонґи и обачлївши позицийни варияциї вокалскей фарби нєт, як анї складотворни сонанти. Нєт фонолоґийни розлики медзи длугима и краткима вокалами. Виразну характеристику рускей фонетики представя розвита и дошлїдна система правих консонантох, з подполну симетрию дзвонких и нєдзвонких консонантох, а тиж и розвита система сонантох: [[Файл:Po mesce tvorenja.jpg|центар|мини|824x824п]] Важни характеристики тей системи таки: - єст дзвонки африкати <u>дз</u> и д<u>ж</u> (''радзиц, будзиц, дзешка; джобац, маджун, диждж''); - єст експлозивни и фрикативни дзвонки велар <u>ґ</u> и <u>г</u> (''ґовля, ґунар, ґаґац; глава, глас, голуб''); - єст шор палаталних консонантох <u>ть</u> и <u>дь</u> и <u>ль</u> и <u>нь</u> (''контя, андя, дєплови; лїпа, лїсце, коритнявка''); - змегчане вигварянє шумових консонантох <u>ч</u> и <u>ш</u>; - нєт векши уплїв вокалох на вигварянє предходного консонанту, у синхронийним смислу, анї обратно, алє приходзи до вираженя автономносц консонантох и вокалох. - (За розлику од сербского язика, дзе нєт консонанти <u>дз</u> и <u>г</u>, у руским язику нєт африкати <u>ћ</u> и <u>ђ</u>.) За першу палатализацию руски язик зна: 1.у вокативе меновнїкох хлопского роду (''чловек – чловече''); 2. у презенту дїєсловох (''пекол – печеш''). Тота пременка ше окончує и пред другима вокалами при твореню нових словох: а) пред нєпостояним <u>о</u> (''друк – дручок, поток – поточок''); б) пред полугласнїком хтори бул состойна часц суфиксу як наприклад <u>-ьни</u>, <u>-ька</u> (''грих – гришни, рука – ручка''). Од другей палатализациї у руским язику остали лєм шлїди, и то у меновнїкох хлопского роду у номинативе множини (''Руснак – Руснаци, вояк – вояци''). При меновнїкох женского роду палатализация ше нє окончує (''рука – руки, нога – ноги''); нє окончує ше анї при меновнїкох хлопского роду кед означую нєживе (''орех – орехи, пняк – пняки''). Понеже друга палатализация нє постала обща пременка, нє окончує ше анї у словох як цо ''Чех – Чехи, Влах – Влахи, припаднїк – припаднїки, представнїк – представнїки''. Преднєподнєбни консонанти (й, ж, ш, дь, ть, ть, ч, дж, дз, ц) у руским язику нє мож далєй змегчовац. Консонанти б, п, в, ф, м ше тиж нє мегчую. Змегчую ше консонанти к, х, ґ, д, т, з, с, л, н, кед ше за нїма находзи <u>й</u>. Вони вєдно з <u>й</u> даваю одредзени поднєбни (мегки) консонант. У сучасней бешеди ше нє зна дзе було <u>й</u> хторе вименєло тварди консонант, алє тото можеме дознац кед поровнаме нєвименєни консонантски основи, як наприклад ''душа – дух, плачеш – плакац, кожи – коза, клаше – класка'', дзе консонант вименєни под уплївом <u>й</u>. Резултати йотованя, палатализациї и змегчованя консонантох пре други причини дали исти вименєни гласи, та прикладнєйше розпатриц змегчованє консонантох як обще зявенє у руским язику. Тварди консонанти, хтори ше у руским язику нє змегчую тоти: б, п, в, ф, м и р; мегки: й, ль, нь, ть, дь, дз, а дакедишнї мегки: ш, ж, дж, ч, с. Мегки и дакедишнї мегки консонанти ше тиж нє змегчую. Остава же ше можу змегчац к, ґ, х, д, т, з, с, л, н. Тоти консонанти ше змегчую кед за нїма приходза гласи е, и, и й. Або дакедишнї полугласнїки (ь, ъ), хтори у сучасних словох находзиме у суфиксох як нєпостояне <u>о</u> або нє маю одвитуюци глас (напр. дакедишнї суфикси <u>-ьни</u>, <u>-ька</u>, нєшка маме ''-ни'', <u>-ка</u>). Змегчованє консонантох ше окончує у основи слова, на гранїци основи и законченя у пременки словох и на гранїци основи и суфиксу у виводзеню словох. Змегчованє у основи словох обачуєме теди кед руске слово поровнаме з истима словами з других славянских язикох. Опрез <u>е</u> и <u>и</u> ше змегчую с, з, л, н, д, т: ''шиви – сив, жима – зима, лєто – лето, небо – нєбо, дзешец – десет, цело – тело''. Змегчованє може буц и поштредне, у консонатскей ґрупи после хторей приходзи <u>е</u>, <u>и</u>: ''шнїг – снег, шлєпи – слепи, шлїна – слина, жвир – звер, шмерц – смрт, шмели – смео, цми – таман, швитац – свитати''. Змегчованє пред законченьом ше окончує при меновнїкох хлопского роду у вокативе єднини, и то: к, ґ, х хтори преходза до ч, ж, ш пред законченьом -е: чловече, душе. У руским язику тота пременка нє ма вельку важносц, бо вокатив ма и законченє -у пред хторим ше пременка нє окончує (''хлапчику, юнаку, лєнюху, зазраку''). У локативе єднини меновнїкох хлопского роду пред законченьом -<u>е</u> змегчую ше <u>с, з, л, н, д, т</u>: ''Вербас – у Вербаше, валал – у валалє, комин – у коминє, гвозд – по гвоздзе, приклєт – у приклєце''. Медзитим, понеже локатив може мац и законченє -у, пред хторим ше пременка нє окончує, велї меновнїки зоз спомнутима консонантами зявюю ше без пременки: ''на носу, на мразу'' итд. Дошлїдне змегчованє консонантох у руским язику ше окончує у пременки дїєсловох – у презенту и императиве. Презент ма у законченю вокали <u>е, и, а</u>. Опрез <u>а</u> ше пременка нє окончує, а пред <u>е</u> и <u>и</u> ше консонант основи (к, ґ, х, д, т, з, с, л, н) вше змегчує: ''пекол – печем, стрегол – стрежем, брехац – бреше, предол – предзем, тресол – трешем, стануц – станєм''. Императив за другу особу єднини вше ма мегки консонант; ''печ, стреж, бреш, предз, плєц, реж, веж, треш, коль''. При виводзеню меновнїкох єст найчастейше тоти два пременки: # виводзенє основних меновнїкох: ''дух – душа, пасц – паше, класки – клаше''; # виводзенє деминутивнох: ''рука – ручка, рика – ричка, нога – ножка, шнїг – шнїщок''. При виводзеню дїєсловох за змегчованє шицки консонанти пред <u>е, и</u>: ''сухи – сушиц, длуги – длужиц, квиток – квициц, рада – радзиц''. При виводзеню прикметнїкох ше змегчую <u>к, ґ, х</u>: ''рок – рочни, страх – страшни, грих – гришни''. У даєдних виведзених словох єст и обратни процес – у поровнаню з основнима словами, консонанти ше нє змегчую, алє ше зявюю як тварди: ''косц – косточка, часц – часточка''. == Акцент == Акцент у руским язику динамични (удерни) и находзи ше вше на предостатнїм складзе полнозначних словох. Нєполнозначни слова нє маю свой акцент. Вони ше приключую ґу акцентованим словом по одредзених правилох. Наглашени помоцни дїєслова и нєнаглашени заменовнїцки форми (енклитики) приключую ше ґу словом опрез себе (''питал ше; вон ше питал''), а применовнїки, злучнїки и словка – ґу словом за собу (''на польо, пойдзем и я''). Од нєполнозначних словох, лєм викричнїки маю свой акцент, алє то уж и прето же вони у виреченю емоционално означени. У бешеди, акцент єдноскладових наглашених словох преходзи на єдноскладову применовнїцку проклитику: ''нá жем, зá хвост, пóд нос, прéз мост''. Медзитим, кед главне слово у пременки дoстанє два склади, акцент ше нє преноши: ''на жéми, за хвóстом, под нóсом''. У словох хтори ше закончую на <u>-из(е)м</u>, акцент (у номинативе єднини) на предостатнїм складзе: социялѝз(е)м, колониялѝз(е)м, конформѝз(е)м. У експресивней бешеди акцент часто на першим складзе, односно на єдноскладовим применовнїку и неґациї нє и кед после нїх вецейскладове слово: тéльо му нáказуєм, а вон лєм нє послуха, лєм ýпрекосци. == Азбука == По 1932. рок Руснаци нє мали свою азбуку. Хасновали церковнославянске писмо (дзекеди поєдноставене), сербски кирилку и латинку и мадярске писмо. Руснаци у Войводини пишу з українску азбуку хтору предложел перши руски писатель и линґвиста о. др Гавриїл Костельник у своєй Граматики бачваньско-рускей бешеди (Сримски Карловци 1923). Руске писмо ма 32 знаки, односно 31 букву и додати мегки знак: {| class="wikitable" |А а |Б б |В в |Г г |Ґ ґ |Д д |Е е |- |Є є |Ж ж |З з |И и |Ї ї |Й й |К к |- |Л л |М м |Н н |О о |П п |Р р |С с |- |Т т |У у |Ф ф |Х х |Ц ц |Ч ч |Ш ш |- |Щ щ |Ю ю |Я я |Ь ь | | | |} Понеже Руснаци у Републики Горватскей барз часто пишу по руски з латинску азбуку, вона випатра так: {| class="wikitable" |A a |B b |V v |H h |G g |D d |Dj dj |- |Dž dž |Dz dz |E e |Ž ž |Z z |I i |J j |- |K k |L l |Lj lj |M m |N n |Nj nj |O o |- |P p |R r |S s |T t |Tj tj |U u |F f |- |Ch ch |C c |Č č |Š š | | | |} Наприклад: <big>Ked '''h'''olubica ljecela, drobni pirečka tracela, Ljecela vona prez '''h'''ori do svojej milej maceri;'''Ch'''ižočko stara, '''ch'''udobko naša, ti nam na bilim švece najkrasša</big> == Правопис == Перши руски правопис бул у составе ''Граматики бачваньско-рускей бешеди'' о. др Ґабра Костелника 1923. року под назву ''Писовня'', други Правопис руского язика (школске виданє) написал Микола М. Кочиш 1971. року, а треци Правопис руского язика з правописним словнїком др Михайло Фейса и мр Гелена Медєши 2021. року. Руски правопис фонетско-етимилоґийни: слова ше пише так як ше их вигваря, алє ше, з другого боку, морфеми найчастейше пише нєвименєни, без огляду на тото же ше у вигваряню меняю: 1. виєдначованє по дзвонкосци: ''хладок – хладку'' (у вигваряню: ''хлатку''), ''хижа – дем. хижка'' (у вигваряню: ''хишка''); 2. слова зоз палатализацию: ''драга – дражка'' (у вигваряню: ''драшка''); 3. други меновнїки: ''приповедац – приповедка'' (у вигваряню: ''приповетка''); 4. прикметнїки: ''бридки'' (у вигваряню: ''бритки''), ''гладки'' (у вигваряню: ''глатки''); 5. префикси: а) <u>об-</u>: ''обстац'' (у вигваряню: ''опстац''): б) <u>од-</u>: ''одпутовац'' (у вигваряню: ''отпутовац''); в) <u>пред-</u>: ''предпоставка'' (у вигваряню: ''претпоставка''); г) <u>под-</u>: ''подплациц'' (у вигваряню: ''потплациц''); ґ) <u>над-</u>: ''надприродни'' (у вигваряню: ''натприродни'') д) <u>роз-</u>: ''розсипац'' (у вигваряню: ''росипац''); 6. виєдначованє по месце твореня: ''розчисциц'' (у вигваряню: ''рошчисциц''); 7. випадованє консонантох у консонантских ґрупох: <u>стн-</u>, <u>сцн-</u>: ''посни'' (постни), ''радосни'' (радостни); 8. подвоєни консонанти ше чува у писаню кед єден припада префиксу, а други кореню: ''оддалїц, беззуби''; 9. суфикс <u>-ски</u> при прикметнїкох дзе ше на концу вигваря <u>-цки</u>: а) основи на <u>д</u>, <u>т</u> ше пише зоз суфиксом <u>– ски</u>: ''беоґрадски, горватски''; б) основи на <u>к</u>, <u>ч</u>, <u>ц</u> ше пише зоз <u>-цки</u>: ''юнак – юнацки, ковач – ковацки''; в) при основох на <u>с</u>, <u>х</u> тоти консонанти ше траца пред <u>-ски</u>: Ч''ех – чехски- чески''; г) при основох на <u>з</u> суфикс <u>-ски</u> траци <u>с</u>: ''Француз – французки''; ґ) при основох на <u>г</u>, <u>ґ</u> пред <u>-ски</u> приходзи до палатализациї <u>г</u>, <u>ґ</u>, при чим ше <u>ж</u> чува у писаню, гоч ше вигваря ш: ''Прага – пражски'' (у вигваряню: ''прашки''). == Морфолоґия == === Меновнїки === У руским язику єст седем припадки. Єст два типи меновнїцких пременкох: 1.а) меновнїки хлопского роду на тварди и мегки консонант (''стол, карсцель''); б) меновнїки хлопского роду на <u>-о</u>: (''дїдо''); пожички хтори до руского язика вошли прейґ сербского (''авто''), власни мена (''Янко, Владо''); в) власни мена на <u>-и</u>: (''Дюри, Силви''); г) меновнїки хлопского роду на <u>-е</u>: (''бифе, пире''); ґ) меновнїки штреднього роду на <u>-о</u>, <u>-е/-є</u>: (''место, племе, знанє''); 2.а) меновнїки женскогороду на <u>-а</u>/<u>-я</u>: (''школа, вишня''): б) меновнїки женского роду на консонант: (''косц, радосц''); 3. даєдни меновнїки, презвиска и назвиска хлопского роду маю мишану пременку (''ґазда, слуга, судия; Новта, Митя''). ==== Перша деклинация ==== У зукосих припадкох нєт розлики у законченьох медзи основами на тварди и мегки консонант: {| class="wikitable" |+ |Н. |стол |столи |конь |конї |- |Ґ. |стола |столох |коня |коньох |- |Д. |столу |столом |коньови |коньом |- |А. |стол |столи |коня |конї |- |В. |столу |столи |коню |конї |- |И. |столом |столами |коньом |коньми |- |Л. |столє/-у |столох |коньови |коньох |} Вельке число меновнїкох хтори знача особи по занїманю, дїялносци, прикмети, походзеню або националносци у номинатове множини маю законченє -<u>е</u> (-<u>є</u>). То углавним меновнїки на консонант. - <u>ар</u>: ''школяр'' – ''школяре, пекар – пекаре''; - <u>ач</u>: ''орач –'' ''ораче, слухач – слухаче''; - <u>ош</u>: ''смаркош – смаркоше, нялкош - нялкоше''; - <u>тель</u>: ''писатель – писателє''; - <u>ан</u>/-<u>чань</u>: ''Новосадянь – Новосдянє, Петровчань – Петровчанє''; - <u>ор</u>, <u>ер</u>, <u>ир</u>: ''директор – директоре, шофер – шофере, пастир – пастире''. Законченє <u>-ове</u> (-<u>ов</u> випадує у зукосих припадкох) маю меновнїки хтори знача родзинство, титули: ''оцец – оцове, син – синове, шовґор – шовґрове, цар – царове, княз – князове''. Власни мена, презвиска и назвиска, кед ше их хаснує у множини, маю тиж законченє -<u>ове</u>: ''Янко – Янкове, Сабадош – Сабадошове''. Меновнїки штреднього роду хтори знача мали (млади) преширюю основу у зукосих припадкох єднини зоз -<u>ец</u>-, а у множини зоз -<u>ат</u>-: {| class="wikitable" !Н. !каче !качата |- |Ґ. |качеца |качатох |- |Д. |качецу |качатом |- |А. |каче |качата |- |В. |каче |качата |- |И. |качецом |качатми |- |Л. |качецу |качатох |} ==== Друга деклинация ==== (меновнїки женского роду на -<u>а</u> (-<u>я</u>) и на консонант): {| class="wikitable" !Н. !школа !школи !косц !косци !мац !мацери |- |Ґ. |школи |школох |косци |косцох |мацери |мацерох |- |Д. |школи |школом |косци |косцом |мацери |мацером |- |А. |школу |школи |косц |косци |мацер |мацери |- |В. |школо |школи |косц |косци |мамо |мацери |- |И. |школу |школами |косцу |косцами |мацеру |мацерами |- |Л. |школи |школох |косци |косцох |мацери |мацерох |} ==== Мишана деклинация ==== меновнїки хлопского роду на -а (-я и -ия) хтори знача особи, у дативе, инструменталу и локативе и у номинативе множини маю законченя першей, а у ґенитиве, акузативе и вокативе єднини законченя другей деклинациї: {| class="wikitable" !Н. !ґазда ! !В. !ґаздо |- |Ґ. |ґазди | |И. |ґаздом |- |Д. |ґаздови | |Л. |ґаздови |- |А. |ґазду | | | |} === Прикметнїки === Векшина описних прикметнїкох, шицки материялни прикметнїки и присвойни прикметнїки на -<u>и</u> маю законченя: хлопски род на -<u>и</u> (красни), женски род на -<u>а</u> (красна), штреднї род на -<u>е</u> (красне), множина -<u>и</u> (за шицки три роди: красни хлопи, красни жени, красни дзеци). У руским язику нєт розлики медзи одредзеним и нєодредзеним прикметнїцким видом. У деклинациї нєт розлики у законченьох медзи основу на мегки и тварди консонант: {| class="wikitable" ! !х. р. !ш. р. !х. р. !ш. р. !ж. р. !ж. р. |- |Н. |желєни |желєне |ярнї |ярнє |желєна |ярня |- |Ґ. |желєного | |ярнього | |желєней |ярнєй |- |Д. |желєному | |ярньому | |желєней |ярнєй |- |А. |желєни |желєне |ярнї |ярнє |желєну |ярню |- |В. |желєни |желєне |ярнї |ярнє |желєна |ярня |- |И. |желєним | |ярнїм | |желєну |ярню |- |Л. |желєним /-ому | |ярнїм/-ньому | |желєней |ярнєй |} {| class="wikitable" ! !множина !множина |- |Н. |желєни |ярнї |- |Ґ. |желєних |ярнїх |- |Д. |желєним |ярнїм |- |А. |желєни |ярнї |- |В. |желєни |ярнї |- |И. |желєнима |ярнїма |- |Л. |желєних |ярнїх |} '''Компаратив''' ше прави зоз двох суфиксох: -<u>ши</u> и -<u>ейши</u>. Суфикс –<u>ши</u> доставаю основи на єден консонант (''били, билши, билша, билше''; мн. ''билши''), а суфикс -<u>ейши</u> основи на два консонанти (''тварди – твардейши; прости – простейши''). '''Суперлатив''' ше прави з помоцу суфикса <u>най</u>, хтори ше додава пред основу (''били – билши – найбилши''). === Числовнїки === Число <u>єден</u> ма форми за шицки три роди и за множину: (''єдна, єдно'', мн. ''єдни''), а число ''два'' их нє ма ''(два столи, два кнїжки, два места''). При зложених числох пред єдинками мож хасновац злучнїк <u>и</u>: ''двацец єден'' або ''двацец и єден''. Меновнїки коло основних числох (од числа <u>два</u>) маю форму номинативу множини: ''два столи, три столи, штири вароши, пейц автобуси''. Основни числа ше меняю по число <u>шейсц</u>. Число <u>єден</u> ше меня як прикметнїки, а други числа як меновнїки у множини, з винїмком инструменталу, хтори при меновнїкох ма законченє -<u>ами</u>, а при числох -<u>ома</u> (''двома, трома, штирома'' новима столами). При збирних числох, за особи хлопского оду ше хаснує збирну форму на -<u>ме</u>, хтору ше виводзи зоз числох 20-40 и, ридко, зоз стоткох: ''двоме, троме, дзветнацецме, стоцецме''. Меновнїки коло тих збирних числох, як и коло основних, стоя у номинативе множини: ''двоме студенти''. Єст и збирни форми на -<u>о</u>, хтори ше хаснує за мишани роди и за младе животиньох. И коло тих числох меновнїки стоя у номинативе множини: ''двойо качата''. Множина збирних числох на -<u>о</u> ше хаснує при меновнїкох плуралия тантум: ''трої ножнїчки, двої панталони''. Шорни числа ше меняю по прикметнїцкей деклинациї. === Дїєслова === У руским язику єст 10 дїєсловни форми: 1. '''инфинитив''', хтори ма суфикс -ц: жац, пасц, шиц, читац, писац; 2. '''презент''': я лєцим / ми лєциме ти лєциш / ви лєцице вон лєци / вони лєца 3. '''футур''': а) '''прости футур''': я пойдзем / ми пойдзем ти пойдзеш / ви пойдзеце вон пойдзе / вони пойду б) '''зложени футур''': я будзем читац / ми будземе читац ти будзеш читац / ви будзеце читац вон будзе читац / вони буду читац 4. '''перфект''': читал сом / читали зме читал ши / читали сце читал (-ла, -ло) / читали (форма читали за шицки три роди) Кед субєкт висловени, перфект без помоцного дїєслова: я читал / ми читали ти читал / ви читали вон читал / вони читали (за шицки три роди) вона читала воно читало 5. '''плусквамперфект''': я бул читал / бул сом читал ти бул читал / бул ши читал вон бул читал / бул читал ми були читали / були зме читали ви були читали / були сце читали вони були читали / були читали 6. '''императив''': а) пиш, беж, пий б) ведз, предз, плєц в) шеднї, утри 7. '''потенциял''': я би читал / читал бим, читал би сом ти би читал / читал биш, читал би ши вон би читал / читал би Ми би читали / читали бизме ви би читали / читали бисце вони би читали / читали би 8. '''потенциял прешли''': я би бул читал / бул бим читал, бул би сом читал ти би бул читал / бул биш читал, бул би ши читал вон би бул читал / бул би читал ми би були читали / були бизме читали ви би були читали / були бисце читали вони би були читали / були би читали 9. '''дїєприкметнїк пасивни перфекта''' (пасив перфекта): читани, плєцени, замасцени, злєкнути, зроснути, вигладнєти, спрети, затити 10. '''дїєприсловнїк презента''' читаюци, пишуци, шедзаци, кричаци, робяци, ламуци/ламаюци == Здобуванє статуса литературного язика == У чаше присельованя на южни папнонски простори през 18. вик, Руснаци зоз Старого краю принєсли свой народни руски язик, хтори зачували по нєшка. У найвекшей часци 18. и 19. вику, образоване пасмо медзи Руснацами у южних угорских обласцох були углавним грекокатолїцки священїки и локални учителє, медзи хторима були и перши творителє литературних дїлох. З поштредованьом грекокатолїцкого священства, хторе свойо образованє найчастейше здобувало у Галичини, медзи Руснацох у южних обласцох Угорскей почали приходзиц литературни твори зоз сиверовосточних (карпатских) обласцох. Єден з найзначнєйших творох у хторим представена тедишня поетска творчосц на руским язику була збирка писньох рижних русинских авторох под насловом ''Русскій соловей,'' хтору 1890. року пририхтал Михаил Врабељ. Зоз твореньом Кральовини СГС (1918) наступели лєпши обставини за розвой домашнього руского язика, хтори постал наставни язик у основних школох у руских штредкох. Теди русински просвититель Михайло Поливка 1920. року пририхтал першу читанку на домашнїм руским язику. Такой потим, 1921. року, обявени и народни буквар, а у наступних рокох ушлїдзели и нови виданя руских учебнїкох. Року 1904. о. др Ґабор Костельник обявел кнїжку поезиї Идилски венєц ''З мойого валала'' (Жовква), а 1923. ''Граматику бачваньско-рускей бешеди'' (Сербска манастирска друкарня, Сримски Карловци). Важни датум у розвою руского язика у бувшей Югославиї бул 21. фебруар 1969. року, кед принєшени Уставни закон зоз хторим руски язик урядово припознати як єден зоз пейцох службених язикох на подручу Войводини, а иста одредба потвердзена и у шицких познєйших найвисших актох Войводини. З приношеньом тих актох и з їх запровадзованьом у пракси створени добри условия за дальши розвой руского язика. Робота на линґвистичней стандардизациї руского язика у бувшей Югославиї постала окреме интензивна концом шейдзешатих и на початку седемдзешатих рокох 20. вику. У Новим Садзе 1970. року основане Дружтво за руски язик и литературу, хторе од 1975. року видавало рочни часопис ''Творчосц'' (нєшка ''Studia Ruthenica'') и старало ше о розвою и зачуваню руского язика. У медзичаше, писатель и линґвиста Микола М. Кочиш 1971. року обявел ''Правопис руского язика'', три роки познєйше обявена и його ''Ґраматика руского язика'', а комплетну ''Ґраматику руского язика'' написал 2002. року Юлиян Рамач. Потим почала дїлотворна активносц на полю руского язика. Вишол ''Приручни терминолоґийни словнїк себскогрватско-руско-українски'' Миколи М. Кочиша (1972), потим ''Лексика руского язика'' Юлияна Рамача (1983), ''Лексика Гавриїла Костельника'' тиж Юлияна Рамача (1991), ''Сербско-руски словнїк'' (перши том А-Њ 1995, други том О-Ш 1997), ''Jugoslavo Ruthenica I'' Александра Д. Дуличенка (1995), ''Словнїк медицинскей терминолоґиї'' (2006), ''Jugoslavo Ruthenica II'' Александра Д. Дуличенка (2009), ''Руско-сербски словнїк'' у редакциї Юлияна Рамача (2010), ''Словнїк руского народного язика'' Юлияна Рамача (у двох томох 2010), ''Словнїк защити рошлїнох и животного стредку'' Радмили Шовлянски (2010), ''Назви рошлїнох и животиньох у руским язику'' Оксани Тимко Дїтко (2016), ''Словнїк компютерскей терминолоґиї'' Михайла Фейси (2020), ''Анґлийско-руски словнїк'' (2022) М. Фейси, М. Шлемендер и С. Чельовски, як вецей кнїжки з обласци нормованя язика. Од 1972. року, на Филозофским факултету у Новим Садзе почала з роботу Катедра за руски язик и литературу хтора мала за циль преучовац руски язик и образовац кадри у обласци русинистики, цо потим приведло и до формованя Одсеку за русинистику. З тим створени предусловия за додатне унапредзованє роботи на преучованю руского язика у тедишнєй Югославиї и нєшкайшей Сербиї. Од 2017. року, при Одсеку порушани наукови часопис з насловом: ''Русинистични студиï''. У складзе з уставнима одредбами и законскима предписанями хтори обезпечую образованє на меншинских язикох, Руснаци у Сербиї маю нагоду основне и штреднє образованє здобувац на своїм мацеринским язику. Коло основних школох у руских штредкох, у Руским Керестуре єст и штредня школа и ґимназия по руски и за тоти школи у Войводини друковани вецей як 270 учебнїцки наслови на руским язику. == Язики зоз хторима руски язик бул у контакту == Руснаци у Старим краю приходзели до контакту з другима народами и язиками – українским, мадярским и нємецким, та у лексики пред приселєньом на Долню жем єст пожички з тих язикох, алє и латински (хтори прияти прейґ нємецкого, мадярского або директно прейґ администрациї). Векше число латинизмох пришло зоз церковней терминолоґиї, а єст и гречески пожички (тиж з церковней терминолоґиї) и єдно число румунских словох (зоз статкарскей терминолоґиї). Значи, у рускей лексики по приселєню до Панониї, коло старого лексичного пасма, субстрату, наставали и нови пасма – сербске, горватске, мадярске, нємецке, нови слова литературного язика, восточнославянски пожички, а у новшим чаше – анґликанизми. '''Нємецки суперстрат''': велї слова з нємецкого язика (комплетна ремеселнїцка терминолоґия) хаснує ше зошицким нєасимиловано и нєадаптовано: ''пейґла, шалїтра, нїтна, бренза, фейдер, цолштоки, шрафшток, штекер, шрафциґер, дихтунґ, куплунґ, бендикс, фелдна, шайбна; ринґловка, мушкатла, мишлинґ'' итд. '''Мадярски суперстрат''': ''аколь, арвачка, алаши, ашов, варош, ґунар, бочкора, канчов, лаба, мунтатов, катона, парадича, рондя, ровка, форґов, цверна, чапаш, чутка, югас, яраш, шкатула'' итд. Уплїв '''восточнославянских язикох''': ''подприємство, памятнїк, соловей, просвита, надїя, одвит, увага, успих, чувствовац, судьба, паломнїцтво, утрата, становиско, граждан, святочни, чекальня, єдальня, безпечни, зраднїцтво, началнїк, нєрухомосц'' итд. '''Русийски суперстрат''': ''безчислени, кавички, уровень, воспитанє, количество, нєпреривни, предстояци, предшедуюци, руководитель, пояшнїц, образец; чистка, уровнїловка, верхушка, кадровик'' итд. '''Церковнославянски пожички''': ''спаситель, хранїтель, предсидатель, водитель, писатель, думатель, правобранїтель; змагательни, погосцительни, видавательни, будовательни; возрост, возбудзенє, совласнїк, состойок, всестрани'' итд. Уплїв '''язичия''': ''вироятно, витирвали, орудиє, отечество, побида, семейство, столїтиє, таїнствени, условиє, чловечество, довириє, собитиє'' итд. == Уплїв сербского язика як доминантного у Сербиї на руски язик: == '''Адаптация руского язика на фонетским уровню:''' а) длуги вокали ше вигваряю як кратки; б) дифтонґ <u>ау</u> преходзи до <u>ав</u> (''авто, кавч, космонавт''); в) вокалне <u>р</u> преходзи до <u>ер</u> або <u>ар</u>: (''бербляц, церпиц, герчок; зарно, тварди, гарчок''); г) сербски африкати <u>ђ,</u> <u>ћ</u> ше заменює з експлозивнима палаталами <u>дь</u>, <u>ть</u>: (''мутяк, дутян, дєрма''); ґ) нєпостояне <u>а</u> преходзи до <u>е</u>, <u>о</u>: (''трошок, уложок, шлюнок''); д) интернационализми з нєпостояним <u>а</u> ше у руским литературним язику хаснує без нєпостояного (випадного) вокала, або зоз випадним <u>е</u>: (''рит(е)м, социялиз(е)м, спект(е)р''); е) <u>ґ</u> преходзи до <u>г</u>: (''гласац, голи, гуска'') є) сонант <u>н</u> ше змегчує при меновнїкох на <u>-ник</u>, <u>-ница</u>: (''технїка, длужнїк, умивальнїк, наставнїца''); ж) <u>г</u> на месце сербского <u>х</u>: (''гимна, гидроцентрала, гомоґени''). '''Адаптация руского язика на морфолоґийним уровню:''' а) З пременєним родом у руским язику сербски меновнїки: (''сувач, плаката, пец''); б) сербски прикметнїки у руским язику маю форму одредзеного виду: (''вешти, ґадни, фини''); в) инфинитивни суфикс -<u>ти</u> заменює ше у руским язику зоз -<u>ц</u>: (''трошиц, шиц, копац''); г) повратне словко <u>се</u> ше заменює у руским язику зоз <u>ше</u>: (''умивац ше, радовац ше, тресц ше''). '''Адаптация на уровню твореня словох:''' Руски слова и їх еквиваленти у сербским язику часто виведзени з истих кореньох, алє з розличнима суфиксами (''повериц ше, сплациц, уписац ше''). Пожички хтори зоз сербского язика уходза до руского адаптую ше и так же основа остава нєпременєна, з додаваньом одвитуюцих руских префиксох, суфиксох и инфиксох (''уртошок, ґлумец, єдинка, пумповац, малтеровац, анализовац; кральовина, розкомоциц ше, видаток, предаванє; литровка, машинка, фодбаловац ше''). ==== Анґликанизми: ==== Єст три файти анґликанизмох: 1) очиглядни анґликанизми (слова и афикси превжати з анґлийского язика хтори ше прилагодзели ґу рускому язику: ''файл, милкшейк; даунлоудовац, чековац; кул, лайв;'' <u>e</u>- (од eлектроник): ''e-циґаретла; e-банкарство, e-бициґла;'' <u>екс</u>- (од eкс): ''екс-югославянски, екс-министер;'' 2) скрити анґликанизми (слова, синтаґми або виреченя у руским язику хтори одражую норму и/або шлїдза обичаї анґлийского язика: ''миша'' (спрам анґл. Mouse); синтаґми: ''часова машина'' (спрам анґл. time machine); виреченя: ''Приповедай ми о тим!'' (спрам анґл. Tell me about it!); 3) сирови анґликанизми (слова, синтаґми и виреченя хтори превжати з анґлийского язика директно, без прилагодзованя їх писаня ґу писаню руского язика): слова: prеpaid (''припейд''), attachment (''атачмент''); виреченя: ''No comment!'' На концу 20. и на початку 21, столїтия пришло до пошвидшаного розвою компютерскй технолоґиї и до звекшаня характеристичней терминолоґиї (''абстракт, акцелератор, мултипроцесор, гард диск, имейл, едитор, дилитуй, декодовац, деинсталовац, ресетовац, рестратовац, табулатор, стикер, четовац, атачирац, скроловац, сейвовац, Фейсбук, Инстаґрам, Ют'юб, пребукировани, ґолґетер, мейкап, стайлинґ, бренд, шопинґ, имидж, бенефит, шеровац, даунлодовац, фан, стейдж, флаєр, фаст фуд, лайв, скриншот, френд'') итд. хтори характеристични у хаснованю при младшим ґенерацийним пасме руского язика. == ISO код и назва язика == Инициятиву за реґистрованє руского язика у Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO) порушал новинар и публициста Гавриїл Колєсар зоз Торонта у Канади концом 2017. року. У зложеним процесу реґистрациї активно участвовали проф. др Юлиян Рамач, мр Гелена Медєши и проф. др Михайло Фейса, познати линґвисти-русинисти. Були пополнєти апликациї за приєм руского язика до стандарду ISO 639-3 и штредком 2018. року су послати. На початку 2019. року ше дознало же рускому язику була одбита реґистрация. Од половки 2020. року Гавриїл Колєсар и проф. др Михайло Фейса почали процес виполньованя другей апликациї, обезпечени ширши вибор линґвистичней документациї и шицко послате у априлу 2021. року до Медзинародней орґанизациї за стандардизацию (ISO). После шейсцмешачней явней розправи о понукнутих материялох, 20. януара 2022. року обявене же руски язик, язик Руснацох з Войводини, и урядово реґистровани у Медзинародним стандарду за реґистрованє язикох ISO 639-3, достал идентификацийни код rsk а пoд меном Rusnak, Ruthenian, як активни, живи и окремни (individual) язик. З доставаньом rsk кодного трознаку була отворена драга за уход руского язика до шветовей интернет енциклопедиї Википедия. Гавриїл Колєсар почал уж у фебруаре 2022. року процес реґистрованя руского язика на Википедиї. Роботи на тим и творенє векшого числа енциклопедийних текстох поробела окремна ґрупа сотруднїкох, так же штредком октобра 2024. року з Язичного комитету Википедиї сцигло потвердзенє же Панонски руски язик реґистровани як 330. язик хтори у хаснованю на шветовей интернет енциклопедиї Википедия. == Основни слова и вирази у руским язку == (У заградзеньох дата приблїжна транскрибция на сербским язику) '''Поздрави и здравканя''': * Барз добре, а ви? (/barz dobre, a vi?/) – Веома добро, а ви? * Видз вонка/Войдз нука (/Vidz vonka,Vojdz nuka/) – Изађи напоље/Уђи унутра * Винчованка (/Vinčovanka/) – Честитка * Винчуєм (/Vinčujem/) – Честитам * Витай (/Vitaj/) – Добродошао * Витайце (/Vitajce/) – Добродошли * Витайце у нас (/Vitajce u nas/) – Добродошли код нас * Волам ше... (/volam še/) – Зовем се... * Гей (/hej/) — Да * Дай Боже щесцa (Одповид: Дай Боже и Вам) (/Daj Bože ščesca (Одговор: Daj Bože i Vam)/) – Дај Боже среће (Одговор: Дај Боже и Вама) * Дзе ве-це? (/Dze wе-cе?/) — Где је ве-це? * Дзекуєм (/dzekujem/) — Хвала * Дзекуєм крашнє! (/Dzekujem krašnje!/) – Хвала лепо! * Добре рано (/dobre rano/) — Добро јутро * Добри вечар (/dobri večar/) — Добро вече * Добри дзень (/dobri dzenj/) — Добар дан * Довидзеня (/dovidzenja/) — До виђења * Жадам/Жичим (/Žadam/Žičim/) – Желим * Идзце/Гибайце, Поце (/Idzce/Hibajce, Poce/) – Идите/Дођите * Кельо то кошта? (/Keljo to košta/) — Koliko to košta? * Любим це! (/Ljubim ce!/) — Волим те! * Модлїм Вас/це (/modljim vas ili ce/) — Молим Вас/те * Наздраве! (/Nazdrave/) – На здравље! * Най ше пачи! (/Naj še pači!/) – Изволи! * Нє (/nje/) — Не * Охабце ме (/Ohabce me/) – Oставите ме! * Пребачце (/prebačce/) – Извините * Пущце ме! (/Puščce me!/) – Пустите ме! * Слава Исусу Христу (Одповид: Навики слава) (/Slava Isusu Hristu (Одповид: Naviki slava)/) – Слава Исусу Христу (Одговор: Слава на векове) * Ходзиш ту часто? (/Hodziš tu často?/) — Долазиш овамо често? * Христос раждаєтся (Одповид: Славите єго) (/Hristos raždajetsja (Одговор: Slavite jeho)/) – Христос се роди (Одговор: Ваистину се роди) * Швето (/Šveto/) – Празник * Шицко найлєпше! (/Šicko najljepše!/) – Све најбоље! * Щешлївa драга! (/Ščešljiva draha!/) – Срећан пут! * Щешлїва Велька ноц! (/Ščešljiva Veljka noc /) – Срећан Ускрс! * Щешлїви Крачун! (/Ščešljivi Kračun!/) — Srećan Božić! * Щешлїви Нови рок! (/Ščešljivi Novi rok!/) – Срећна Нова година! * Щешлїви Нови рок/Щещлїви новорочни швета (/Ščešljivi Novi rok/Ščešljivi novoročni šveta/) – Срећна Нова година/Срећни новогодишњи празници * Щешлїви родзени дзень! (/Ščešljivi rodzeni dzenj/) – Срећан рођендан! * Щешлїви швета! (/Ščešljivi šveta/) – Срећни празници! * Як сце? (/jak sce?/) — Како сте? * Як ше волаце? (/jak še volace/) — Како се зовете? '''Фамелия''': * ви (/vi/) – ви * вон (/von/) — он * вона (/vona/) – она * вони (/voni) – они * воно (/vono) — оно * дзеци (/dzeci/) – деца * дзивка (/dzivka/) – девојка * дїдо (/đido/) – деда * жена (/žena/) – супруга * ми (/mi/) — ми * муж (/muž/) — супруг * пан (/рan/) – господин * панї (/рanji/) – госпођа * родзина (/rodzina/) – родбина * родичи (/rodiči/) – родитељи * ти (/ti/) — ти * хлоп/хлапец (/hlоp/hlapec/) – момак * чловeк (/človek/) – човек * шицки (/šicki/) – сви * я (/ja/) — ја '''Звичайни слова''': * барз (/barz/) — баш * буква (/bukva/) – слово * валал (/valal/) – село * валалчанє (/valalčanje/) – становници села, сељани * вєдно (/vjedno/) – заједно * вибор (/vibor/) – избор * вояк (/vojak/) – војник * глєдац (/hljedac/) – тражити * годзина (/hodzina/) – сат, час * гордосц (/hordosc/) – гордост * город (/нorod/) – град * городоначалнїк (/horodonačalnjik/) – градоначелник * грац (/hrac/) – свирати * гушля (/hušlja/) – виолина * дакеди (/dakedi/) – некада (у прошлости) * дахто (/dahto/) – неко * дацо (/daco/) – нешто * дзвери (/dzveri/) – врата * диждж (/diždž/) – киша * доля (/dolja/) – судбина * достац (/dostac/) – добити, освојити * драга (/draha/) – пут * думка/думанє (/dumкa/dumanje/) – мисао/мишљење * Єдeн язик нїґда нє досц (/Jeden jazik njigda nje dosc/) – Један језик никада није довољан * желєзо (/željеzо/) – гвожђе * забувац (/zabuvac/) – заборављати * ище (/išče/) – још * кажди (/každi/) – сваки * кнїжка (/knjižka/) – књига * коляда (/koljada/) – божићна песма * конєц (/konjec/) – крај * коч (/koč/) – кола (коњска) * кукурица (/kukurica/) – кукуруз * кура (/kura/) – кокошка * курче (/kurčе/) – пиле * кухня (/kuсhnja/) – кухиња * лєм (/ljem/) – само * любиц (/ljubic/) – волети, допадати се * мено (/meno/) – име * модлїм вас (/modljim vas/) – молимо вас * на щесце(/na ščesce/) – на срећу * нєправда (/njepravda/) – лаж * нєшка (/nješka/) – данас * пайташ (/pajtaš/) – друг, пријатељ * паметац (/pametac/) – памтити, сећати се * паприґа (/papriga/) – паприка * пенєжи (/penježi/) – новац * перше (/perše/) – прво * поволанка (/povolanka/) – позивница * поволуєме (/povolujeme/) – позивамо * послац (/poslac/) – послати * правда (/pravda/) – истина * приємни (/prijemni/) – пријатан * рада; совит (/rada,sovit/) – веће; савет * рахунки (/rahunki/) – рачуни * рок (/rok/) — година * скруциц (/skrucic/) – скренути (у улицу) * слово (/slovo/) – реч * смияд (/smijad/) – жеђ * староста (/starosta/) – старешина * сушед (/sušed/) – сусед, комшија * схадзка (/shadzka/) – седница * танєц (/tanjec/) – игра, плес * танцовац (/tancovac/) – играти, плесати * тераз (/teraz/) – сада * уж (/už/) – већ * фриштик (/frištik/) – доручак * хвиля (/hvilja/) – време * хижа (/hiža/) – кућа * цукер (/cuker/) – шећер * черешня (/čerešnja/) – трешња * число (/čislo/) – број * чуц (/čuc/) – чути * шор (/šor/) – ред * шпивац (/špivac/) – певати * шумни/о (/šumni/o/) – лепи/о * ядловец (/jadlovec/) – јелка * як (/jak/) – како, као * яр (/jar/) – пролеће == Опатриц ище == Дружтво за руски язик, литературу и културу <nowiki>http://rusini.rs/</nowiki> Национални совит рускей националней меншини Руска матка Руска матка (други период) == Литература == * ''Врабель, Михаилъ А. (1890). Русскій соловей: Народная лира или собраніе народныхъ пѣсней на разныхъ угро-русскихъ нарѣчіахъ. Унгваръ: Келетъ.'' * ''Костельник, Габор (1923). Граматика бачваньско-рускей бешеди. Руски Керестур: РНПД.'' * ''Кочиш, Микола М. (1974). Ґраматика руского язика: Фонетика, морфолоґия, лексика (1. изд.). Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох.'' * ''Лабош, Федор (1979). История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745-1918. Вуковар: Союз Русинох и Українцох Горватской.'' * ''Поливка, Михаил (1920). Читанка за III. класу южно-руских основних школох. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.'' * ''Поливка, Михаил; Мудри, Михаил (1921). Буквар за южно-руски основни школи. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.'' * ''Рамач, Юлиян (2002). Ґраматика руского язика (1. изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.'' == Вонкашнї вязи == * ''Barić, Eugenija (2007).'' ''<nowiki>https://books.google.ca/books?id=Bvk_AQAAIAAJ&redir_esc=y</nowiki> Rusinski jezik u procjepu prošlosti i sadašnjosti. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje.'' * ''Biljnja, Vladimir (1987).'' ''<nowiki>https://books.google.com/books?id=lXQMAAAAIAAJ</nowiki>  Rusini u Vojvodini: Prilog izučavanju istorije Rusina Vojvodine (1918-1945). Novi Sad: Dnevnik.'' * ''Brock, Peter (1972).'' ''<nowiki>https://www.jstor.org/stable/40866428</nowiki> „Ivan Vahylevych (1811-1866) and the Ukrainian National Identity”. Canadian Slavonic Papers. '''14''' (2): 153—190.'' * ''Bunčić, Daniel (2015).'' ''<nowiki>https://core.ac.uk/download/pdf/83527423.pdf</nowiki>  „On the dialectal basis of the Ruthenian literary language” (PDF). Die Welt der Slaven. '''60''' (2): 276—289.'' * ''Кольесаров, Юлиян Д. (1977).'' ''<nowiki>https://books.google.com/books?id=P7ewNAAACAAJ</nowiki>  Панонско-руски язик. Монтреал.'' * ''Кочиш, Микола М. (1971).'' ''<nowiki>https://books.google.ca/books?id=5zmmNQAACAAJ&redir_esc=y</nowiki>  Правопис руского язика: Школске виданэ. Нови Сад: Покраїнски завод за видаванє учебнїкох.'' * ''Magocsi, Paul R. (1996).'' ''<nowiki>https://shron3.chtyvo.org.ua/Magochii_Pavlo_Robert/The_Rusyn_language_question_revisited_anhl.pdf</nowiki>  „The Rusyn language question revisited” (PDF). International Journal of the Sociology of Language. '''120''': 63—84.'' * ''Magocsi, Paul R.; Pop, Ivan I., ур. (2005) [2002]. Encyclopedia of Rusyn History and Culture (2. изд.). Toronto: University of Toronto Press.'' * ''Magocsi, Paul R. (2011). <nowiki>https://cius-archives.ca/files/original/06e65909058c8543b80153d33b7f3a55.pdf</nowiki> „The Fourth Rus': A New Reality in a New Europe” (PDF). Journal of Ukrainian Studies. 35-36 (2010-2011): 167—177.'' * ''Magocsi, Paul R. (2015). <nowiki>https://books.google.com/books?id=Nzj2DAAAQBAJ</nowiki>  With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press.'' * ''Медєши, Гелена (2008).'' ''<nowiki>https://issuu.com/rusnak/docs/jazik_bas_nasusni</nowiki>  Язик наш насущни. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу.'' * ''Медєши, Гелена (2016).'' ''<nowiki>https://www.unipo.sk/public/media/24966/dynamicke%20procesy%2006-10%20-%20Koporov%c3%a1_1.pdf</nowiki>  „Пожичени слова у язику южнопанонских Руснацох” (PDF). Dynamické procesy v súčasnej slavistike. Prešov: Vydavateľstvo Prešovskej univerzity. стр. 145—159.'' * ''Медєши, Гелена; Тимко-Дїтко, Оксана; Фейса, Михайло (2010).'' ''<nowiki>https://www.academia.edu/43436831</nowiki>  Руско-сербски словнїк. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за русинистику: Завод за културу войводянских Руснацох.Медєши, Любомир (2007).'' ''<nowiki>https://issuu.com/rusnak/docs/ruska_tradicija_1</nowiki>  Руска традиция. Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу.'' * ''Plishkova, Anna (2009).'' ''<nowiki>https://www.academia.edu/1373480</nowiki>  Language and National Identity: Rusyns South of Carpathians. Boulder: East European Monographs.'' * ''Рамач, Янко (1993).'' ''<nowiki>https://issuu.com/rusnak/docs/kratka_istorija_rusnacoh</nowiki> Кратка история Руснацох (1745-1918). Нови Сад: Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла.'' * ''Рамач, Јанко (2013).'' ''<nowiki>http://istrazivanja.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/1718/1754</nowiki> „Русинско народно просветно друштво и рецепција о Поткарпатској Русији / Карпатској Украјини у његовим издањима 1938–1939. године”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. '''24''': 457—475.'' * ''Рамач, Јанко (2017).'' ''<nowiki>http://slavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika_XXI_2017.pdf</nowiki>  „Граматика русинског језика Хавријила Костељника и њена рецепција у периоду између два светска рата” (PDF). Славистика. '''21''': 155—161.'' * ''Ramač, Janko (2018).'' ''<nowiki>http://www.irbis-nbuv.gov.ua/cgi-bin/irbis_nbuv/cgiirbis_64.exe?C21COM=2&I21DBN=UJRN&P21DBN=UJRN&IMAGE_FILE_DOWNLOAD=1&Image_file_name=PDF/Khs_2018_1_10.pdf</nowiki>  „Osnovni pravci, težnje i dileme u kulturno-prosvetnom i nacionalnom životu Rusina u Jugoslaviji (1945-1970)” (PDF). Київські історичні студії. '''6''' (1): 63—73.'' * ''Рамач, Јулијан; Фејса, Михајло; Међеши, Хелена, ур. (1995).'' ''<nowiki>https://zavod.rs/wp-content/uploads/2019/07/Srpsko-rusinski-recnik-Web.pdf</nowiki>  Српско-русински речник (PDF). '''1'''. Нови Сад: Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, Друштво за русински језик и књижевност.'' * ''Рамач, Јулијан; Фејса, Михајло; Међеши, Хелена, ур. (1997).'' ''<nowiki>https://zavod.rs/wp-content/uploads/2021/02/Serbsko-ruski-slovnjik-II-tom-WEB-2.pdf</nowiki>  Српско-русински речник (PDF). '''2'''. Београд-Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, Друштво за русински језик и књижевност.'' * ''Рамач-Фурман, Анамария (2013).'' ''<nowiki>http://www.druztvo.org/ruski/vidania/5a%20Studia%20Pdf%20Ruthenica%2018%20za%202013..pdf</nowiki>  „Ґраматика бачваньско-рускей бешеди Гавриїла Костельника як фундамент руского литературного язика” (PDF). Studia Ruthenica: Зборнїк роботох. '''18''' (31): 15—25.'' * <nowiki>https://rdsa.tripod.com/</nowiki> Руснаци у Панониї,  вебсайт rdsa.tripod.com, 25. октобер 1998 * ''Суботић, Момчило (2018).'' ''<nowiki>https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/09/PR-56-3.pdf</nowiki>  „Русини и Украјинци у Војводини” (PDF). Политичка ревија. '''30''' (56): 45—70.'' * ''Тамаш, Јулијан (2004).'' ''<nowiki>https://books.google.com/books?id=Il0XAQAAIAAJ</nowiki>  „Русинистика између украјинистике и србистике”. Славистика. '''8''': 306—309.'' * ''Тамаш, Юлиян, ур. (2015).'' ''<nowiki>https://d.cobiss.net/repository/sr/files/298887687/9664/0298887687_001.pdf</nowiki>  Русинистични студиї (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет.'' * ''Тамаш, Юлиян (2017).'' ''<nowiki>https://books.google.com/books?id=EmH3vQEACAAJ</nowiki>  Складанє идентитетох: Вибрани студиï и есеï з русинистики и украïнистики. Нови Сад: Руске слово.'' * ''Тир, Михал (2004).'' ''<nowiki>https://books.google.com/books?id=Il0XAQAAIAAJ</nowiki>  „Русинистика са аспекта славистике”. Славистика. '''8''': 310—314.'' * ''Фејса, Михајло (2005).'' ''<nowiki>https://books.google.com/books?id=FjMYAQAAIAAJ</nowiki>  Време и вид у русинском и енглеском језику. Нови Сад: Прометеј.'' * ''Фејса, Михајло (2012). <nowiki>https://doisrpska.nub.rs/index.php/filolog/article/view/391/345</nowiki>  „Русински језик у Републици Србији/Војводини”. Филолог: Часопис за језик, књижевност и културу. '''5''': 217—223.'' * ''Фејса, Михајло (2016a).'' ''<nowiki>http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2016/978-86-6065-374-3</nowiki>  „Русински језик и његове варијанте”. Језици и културе у времену и простору: Тематски зборник. '''5'''. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 613—622.'' * ''Фејса, Михајло (2016b). <nowiki>http://slavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika_XX_2016.pdf</nowiki>  „Основе новог правописа русинског језика” (PDF). Славистика. '''20''': 167—172.'' * ''Фейса, Михайло (2018a). <nowiki>https://www.unipo.sk/public/media/34579/20%20rokov%20zbornik_s%20obalkou.pdf</nowiki> „Меновнїцки деклинациї у бачко-сримскей и прешовскей вариянти русинского язика” (PDF). 20 років высокошкольской русиністікы на Словакії. Пряшів: Інштітут русиньского языка і културы. стр. 188—204.'' * ''Fejsa, Mihajlo P. (2018b). <nowiki>https://www.researchgate.net/publication/3323358620</nowiki>  „Verb forms/constructions in the Prešov variant and the Bačka-Srem variant of the Rusyn language”. Studia Slavica. '''63''' (2): 367—378.'' * ''Фейса, Михайло (2019). <nowiki>http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-520-4.pdf</nowiki> Правопис руского язика (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет.'' * ''Фејса, Михајло (2020). <nowiki>http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/slavistika/2020-2/slavistika-2020-24-2-17.pdf</nowiki> „Нови правопис русинског језика” (PDF). Славистика. '''24''' (2): 255—280.'' * ''Himka, John-Paul (1999). <nowiki>https://books.google.com/books?id=j2yhkvCx60IC</nowiki>  Religion and Nationality in Western Ukraine: The Greek Catholic Church and the Ruthenian National Movement in Galicia, 1870-1900. Montreal & Kingston: McGill-Queen's University Press.'' * ''Csernicskó, István; Fedinec, Csilla (2016).'' ''<nowiki>https://www.researchgate.net/publication/311926631</nowiki>  „Four Language Laws of Ukraine”. International Journal on Minority and Group Rights. '''23''': 560—582.'' * ''Чарский, Вячеслав В. (2011). <nowiki>https://books.google.com/books?id=9ZdKMwEACAAJ</nowiki>  Русинский язык Сербии и Хорватии в свете языковых контактов: Лингвогенетический аспект: Монография. Щелково: Мархотин.'' * ''Шанта, Владимир (2002).'' ''<nowiki>https://books.google.ca/books?id=PIMZnAEACAAJ&redir_esc=y</nowiki>  Енигма Русини-Руснаци-Рутени: Дожица, роздумованя и прешвеченя о етнїчним идентитету югославаянских Руснацох. Нови Сад: Фељтон.'' == Референци == <nowiki>https://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=statut</nowiki> Стaтут Aвтономнeй Покрaїни Войводини (на руским язику). 22. мая 2014. Скупштина Автономней покраїни Войводини. <nowiki>https://iso639-3.sil.org/request/2021-005</nowiki>  ISO 639-3: Change Request Documentation: 2021—005. В. Вуячич (16. октобра 2024). <nowiki>https://www.ruskeslovo.com/vikipedija-na-ruskim-jaziku-aktivna-na-internetu/</nowiki>  Википедия на руским язику активна на интернету (на руским язику). Руске слово. mj7nd23t8vwy4gehkskwdwsq0x8330j Бас 0 572 6703 6683 2024-11-27T12:34:22Z Olirk55 19 6703 wikitext text/x-wiki [[File:Range bass voice.png|right|thumb|267x267px|Басов тонски розпон гласу]]'''<big>Бас</big>''' то найглїбши хлопски глас, хтори ма розпон од ''Е'' (у велькей октави) по ''d1'' (у першей октави).<ref>''Речник српскога језика.'' Нови Сад: Матица српска. 2011. б. 63.</ref> Бас то глас хтори ма глїбину и полносц/волумен [[Звук|звука]]. Од давна по нєшка басово гласи хасновали [[Композитор|композиторе]] у своїх вокалних [[Композиция|композицийох]]. У своїх дїлох за [[хор]], нашпивох а поготов у оперох бул значни глас басовей мелодийскей часци. Постоя вецей файти баса. Основне подзелєнє то на високи и глїбоки бас, док напр. у италиянскей [[Подзелєнє музики|музики]] ше розликую ''шпивацки'' бас (ит. basso cantante), ''шмишни-гумористични'' бас (ит. ''basso buffo'') <ref>[https://www.collegesidekick.com/study-guides/musicappreciation_with_theory/ "Bass | Music Appreciation"] collegesidekick.com.</ref> и ''нїзки'' бас (ит. ''basso profondо'').<ref>Лицвенко И. Г. [https://www.belcanto.ru/basso.html ''Бас''] Belcanto.ru. Дата обращения: 1 марта 2015 [https://web.archive.org/web/20150316102307/http://belcanto.ru/basso.html Aрхивоване]</ref> Нїзки бас найнїзши хлопски шпивацки глас хтори ма одредзену теситуру гласа, ма глїбину и волумен, ''полни звук.'' Часто их волаю'' {| class="wikitable"align: align=right width=270px |+ ! colspan="2" |Основни дияпазони гласох |- ! colspan="2" |Женски гласи |- | colspan="2" |[[File:Soprano voice range on keyboard.svg|250px|Сопран|]] |- | colspan="2" |Сопран |- | colspan="2" |[[File:Mezzo-soprano voice range on keyboard.svg|250px|Мецосопран|]] |- | colspan="2" |Мецосопран |- | colspan="2" |[[File:Contralto voice range on keyboard.svg|250px|Алт|]] |- | colspan="2" |Алт |- | colspan="2" |[[File:Countertenor voice range on keyboard.svg|250px]] |- !colspan="2" |Хлопски гласи |- | colspan="2" |[[File:Tenor voice range on keyboard.svg|250px]] |- | colspan="2" |Тенор |- | colspan="2" |[[File:Baritone voice range on keyboard.svg|250px]] |- | colspan="2" |Баритон |- | colspan="2"|[[File:Bass voice range on keyboard.svg|250px]] |- |colspan="2" |Бас |} ''октависти'' праве пре глїбину и нїзки тони хтори можу одшпивац. През историю музики мож обачиц же од вше композиторе писали за бас. У велїх писньох, розшпивох визначна мелодия була за глас бас. Поготову вельо значни часци у оперох компоновани ''за глїбоки баси-''бас профондо'' и мелодични бас-''бас кантате''. Културолоґийни уплїв и индивидуални прикмети шпивачох, творя широке поняце вариянтох розпону (гласового обсягу) и квалитету баса. У дїлох европских композиторох находза ше нїзши тони за бас, хтори дзепоєдним шпивачом очежую шпиванє глїбоких тонох, док напр. русийски шпиваче таки нїзки тони зоз лєгкосцу шпиваю. Прето таки баси достали назву ''русийски бас'' хтори маю винїмкову глїбину шпиваня. У хорскей музики у мишаним составе зоз заступенима штирома гласами САТБ ([[сопран]], [[алт]], [[тенор]], бас) бас найзначнєйши глас спод тенора, алта и сопрана. Басова мелодийска линия основа а часто и гармонска подлога у хорским дїлу, и прето глас бас ма визначну улогу у мишаним хорским штирогласю, лєбо лєм у хлопским хору. Теди ше найчастейше баси дзеля на бас и бас-[[баритон]] и нa перши и други тенор. == Вонкашня вяза == * [https://www.bbc.co.uk/wales/cardiffsinger/sites/guides/pages/voice.shtml Guide to the singing voice] [[:en:|BBC Wales]] * [https://www.bach-cantatas.com/Topics/Basses.htm Basses in Bach’s Vocal Works ] '''Баритон''' то тип хлопского класичного гласу хторому ше вокални розпон гласу находзи помедзи баса и тенора. Вон найчастейши хлопски глас. Назва походзи зоз греческого язика βαρυτονος (баритонос) а значи глїбоке, чежке звучанє''.'' Композиторе найчастейше пишу музику за тот глас зоз розпоном од ''f'' у малей октави по ''f1'' у першей октави ''( f'' над штреднїм ''c1''), т.є. ''f'' ''- f1'' у оперскей музики, а можлїве же глас мож прешириц на початку и на концу розпону-обсягу. Баритон звучи єдну октаву нїжей од мецосопрана вокалного уровня женских гласох и даєдних хлопских (тенора и контратенора). Слово як значенє баритон гласа ше першираз похасновало у 15. вику, у чаше кед ше зявело пейцгласове и шейсцгласове шпиванє. Кед штирогласє постало стаємне коло 17. вику, баритонски линиї були заобидзени и вихабени у хорских композицийох так же шпиваче зоз баритон гласом були примушени шпивац тенор лєбо бас. Дзепоєдни теоретичаре класификую баритон на даскельо типи: • тенор-баритон, хтори баржей тенор алє ма баритонски тембр-баритон тенор. При шпиваню висших тонох баритон гласом чежше шпивац. • лирски баритон глас хтори звучи лагодно, лирски, алє типично баритонскей фарби. Часци хтори написани за тот глас маю найвисшу теситуру. • лирско-драмски баритон, спомалшени, шветлого тону и значней моци. Може шпивац и лирски и драмски улоги у опери. • драматични баритон то глас ''цмейшого'' звучаня, моцнєйши є а поготов з моцносцу звука у централним и горнїм тонским розпону. Часци драмского баритона нїзшей теситури, алє у хвилькох високих мелодийских часцох можу досягнуц и одшпивац найвисши тони. • Бас-баритон то штреднї глас хтори ма прикмети характеристични и за бас и за баритон. Звичайно нє ма рухоми висши ноти, алє може одшпивац моцнєйше и нотно густейши пасажи (по ''F'' у велькей октави) кед ше поровна зоз нормалним баритоном. Характерує го моцни, дакеди интензивни звук у централним реґистру. Традицийни репертоар: Вотан у ''Дие'' ''Валкири'' и Голандяанин у опери ''Блукач-скитнїк'' ''Голандянин'' (композитора Рихарда Ваґнера), Фиґаро у опери ''Севильски'' ''байбер'', ''Дон Дьован''и у истоименней опери од В. А. Моцарта, Игор Святославич у опери ''Княз Иґор'', Томски у опери ''Пикова'' ''дама'' итд. Спрам театралних документох, и новинарских записох мож обачиц же ше од початку 19. вику по штредок 1820-их, часто хасновал термин ''primo basso, basse cantante'', и ''basse-taille'' за хлопох-шпивачох хтори познєйше були наволани баритони. Стил вокализми ''bel canto'' хтори ше зявел у Италиї з початку 19. вику заменєл у опери шпивачох-кастратох хтори доминовали у предходним вику. Тото допринєсло же би ше на баритон патрело як окремну катеґорию гласа у одношеню на бас. Традицийно баси у оперох були ауторитети як цо то краль лєбо почитовани паноцец; алє зоз зявеньом гласа баритона композиторе вше вецей унапрямовали свойо улоги спрам баритонох хтори були сиґурни провадзаче їх улогох у оперох. Значни композиторе белканто опери: Дьоакино Росини (''Севильски байбер, Вилиям Тел''); Ґаетано Доницети (''Дон Пасквале, Любовни напиток, Лусия ди Ламермур, Лукреция Борджия, Ла фаворит''); Винтєнцо Белини (''Пуритани,'' ''Норма''); Ґиатамо Маєрбер (''Лес Хуґенотс''); и млади Дюзепе Верди (''Набуко, Ернани, Маґбет, Риґолето, Травията,'' ''Фалстаф''). == Баритони у мюзиклох и поп музики == [ушориц | ушор жридло] Баритон глас тиж заступени у мюзиклох углавним як високои баритони (Томас Борхерт лєбо Бруно Ґрасини). Алє постоя улоги у мюзиклох и за глїбоки баритон глас. ''Баритен'' музична вариянта баритона. Вон комбинує тенорски и баритонски елементи у вокалней фарби и розпону, як високи баритон, може превжац и нїзки тенорски часци. Познати шпиваче зоз баритон гласом у поп музики: Дин Мартин, Френк Синатра, Ли Хејзлвуд, Нил Даймонд, Том Смит (уредници), Дејв Гахан, Хајно, Стен Роджерс, Елвис Присли, Рой Орбисон, Джони Кеш, Джим Морисон, Том Џонс, Леонард Коен, Иян Кертис, Ник Кейв и велї други. == Вонкашня вяза == [ушориц | ушор жридло] * Дмитрий Хворостовский-баритон, ария зоз опeри Демон. * Микола Корпаш-руски баритон, писня ''Блукал я уж велї роки'' * Ириней Бучко, баритон народна писня ''Нєдалєко од валала'' You tube == Референци         == [ушориц | ушор жридло] # [[Баритон#cite ref-1|↑]] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 108. ISBN 86-331-2075-5. # [[Баритон#cite ref-2|↑]] Голос,в вокальной музыке.Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона. в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. == Референци == [[Катеґория:Музики]] bqm9jn931058s8b95ecggggf2ng37r2 6715 6703 2024-11-27T18:04:35Z Olirk55 19 Додванє нового тексту 6715 wikitext text/x-wiki [[File:Range bass voice.png|right|thumb|267x267px|Басов тонски розпон гласу]]'''<big>Бас</big>''' то найглїбши хлопски глас, хтори ма розпон од ''Е'' (у велькей октави) по ''d1'' (у першей октави).<ref>''Речник српскога језика.'' Нови Сад: Матица српска. 2011. б. 63.</ref> Бас то глас хтори ма глїбину и полносц/волумен [[Звук|звука]]. Од давна по нєшка басово гласи хасновали [[Композитор|композиторе]] у своїх вокалних [[Композиция|композицийох]]. У своїх дїлох за [[хор]], нашпивох а поготов у оперох бул значни глас басовей мелодийскей часци. Постоя вецей файти баса. Основне подзелєнє то на високи и глїбоки бас, док напр. у италиянскей [[Подзелєнє музики|музики]] ше розликую ''шпивацки'' бас (ит. basso cantante), ''шмишни-гумористични'' бас (ит. ''basso buffo'') <ref>[https://www.collegesidekick.com/study-guides/musicappreciation_with_theory/ "Bass | Music Appreciation"] collegesidekick.com.</ref> и ''нїзки'' бас (ит. ''basso profondо'').<ref>Лицвенко И. Г. [https://www.belcanto.ru/basso.html ''Бас''] Belcanto.ru. Дата обращения: 1 марта 2015 [https://web.archive.org/web/20150316102307/http://belcanto.ru/basso.html Aрхивоване]</ref> Нїзки бас найнїзши хлопски шпивацки глас хтори ма одредзену теситуру гласа, ма глїбину и волумен, ''полни звук.'' Часто их волаю'' ''октависти'' праве пре глїбину и нїзки тони хтори можу одшпивац. През историю музики мож обачиц же од вше композиторе писали за бас. У велїх писньох, розшпивох визначна мелодия була за глас бас. Поготову вельо значни часци у оперох компоновани ''за глїбоки баси-''бас профондо'' и мелодични бас-''бас кантате''. {| class="wikitable"align: align=right width=270px |+ ! colspan="2" |Основни дияпазони гласох |- ! colspan="2" |Женски гласи |- | colspan="2" |[[File:Soprano voice range on keyboard.svg|250px|Сопран|]] |- | colspan="2" |Сопран |- | colspan="2" |[[File:Mezzo-soprano voice range on keyboard.svg|250px|Мецосопран|]] |- | colspan="2" |Мецосопран |- | colspan="2" |[[File:Contralto voice range on keyboard.svg|250px|Алт|]] |- | colspan="2" |Алт |- | colspan="2" |[[File:Countertenor voice range on keyboard.svg|250px]] |- !colspan="2" |Хлопски гласи |- | colspan="2" |[[File:Tenor voice range on keyboard.svg|250px]] |- | colspan="2" |Тенор |- | colspan="2" |[[File:Baritone voice range on keyboard.svg|250px]] |- | colspan="2" |Баритон |- | colspan="2"|[[File:Bass voice range on keyboard.svg|250px]] |- |colspan="2" |Бас |} Културолоґийни уплїв и индивидуални прикмети шпивачох, творя широке поняце вариянтох розпону (гласового обсягу) и квалитету баса. У дїлох европских композиторох находза ше нїзши тони за бас, хтори дзепоєдним шпивачом очежую шпиванє глїбоких тонох, док напр. русийски шпиваче таки нїзки тони зоз лєгкосцу шпиваю. Прето таки баси достали назву ''русийски бас'' хтори маю винїмкову глїбину шпиваня. У хорскей музики у мишаним составе зоз заступенима штирома гласами САТБ ([[сопран]], [[алт]], [[тенор]], бас) бас найзначнєйши глас спод тенора, алта и сопрана. Басова мелодийска линия основа а часто и гармонска подлога у хорским дїлу, и прето глас бас ма визначну улогу у мишаним хорским штирогласю, лєбо лєм у хлопским хору. Теди ше найчастейше баси дзеля на бас и бас-[[баритон]] и нa перши и други тенор. == Значни улоги басового галсу у оперох == * Базилио («''Севильски байбер''» Дь. Росини) * Бартоло («Севильски байбер» Дь. Росини; бас-буфо) * Мустафа («Италиянка у Алжиру» Дь. Росини) * Сусанин («Живот за цара» М. И. Глинка) * Руслан, Фарлаф, Светозар («Руслан и Людмила» М. И. Глинка) * Мельник («Русалка» А. С. Даргомижски) * Княз Валтер, Мелхталь, Геслер («Вилєм Тел» Дь. Росини) * Ґувернанта («Ґроф Ори» Дь. Россини) * Елмиро («Отело» Дь. Росини) * Мойсей, Фараон («Мойсей у Єгипту» Дь. Россини) * Бартоло («Фиґарова женїдба» В. А. Моцарт) * Лепорело, Командир, Мазето («Дон Жуан» В. А. Моцарт) * Борис Годунов, Пимен, Варлаам («Борис Ґодунов» М. П. Мусорґски) * Иван Хованский, Досифей («Гованщина» М. П. Мусоргски) '''Оперети''' * Плутон, («Орфей у под'жемю» Ж. Офенбах) * Калхас («Прекрасная Елена» Ж. Оффенбах) * Генерал Бум («Великая герцогиня Герольштейнская» Ж. Оффенбах) * Франк («Шлєпи миш» Й. Штраус) * Бартоломео Делаква («Ноц у Венециї» Й. Штраус) == Вонкашня вяза == * [https://www.bbc.co.uk/wales/cardiffsinger/sites/guides/pages/voice.shtml Guide to the singing voice] [[:en:|BBC Wales]] * [https://www.bach-cantatas.com/Topics/Basses.htm Basses in Bach’s Vocal Works ] == Референци == [[Катеґория:Музики]] 870wmak78v6eektof5b9fuph36a8oud Злата Паплацко 0 594 6708 6248 2024-11-27T16:10:36Z Sveletanka 20 додата катеґория 6708 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable"align=right width=300px |+ ! colspan="2" |<big>Злата Паплацко </big> |- | colspan="2" | [[Файл:Zlata_Paplacko_20241006_153743.jpg|алт=Zlata_Paplacko_20241006_153743|центер|270 px]] |- |'''Народзена''' |17.04.1969. рок |- |'''Место родзеня''' |Руски Керестур |- |'''Державянство''' |югославянске, сербске |- |'''Школа''' |Основна школа у Руским Керестуре Штредня школа машинска у Темеринє |- |'''Спорт''' |рукомет |- |'''Позиция у спорту''' |ґолманка |- |'''Период спортскей''' '''професийней кариєри''' |1983–2013 |- |'''Награди и припознаня''' |Даскельо награди за найлєпшого спортисту у року лєбо за найлєпшого ґолмана Припознанє Рукометного союзу Войводини Националне спортске припознанє Влади Републики Сербиї Подзекованє найуспишнєйшому членови РК Русин у Руским Керестуре за период 1960-2000 |} '''Злата Паплацко''' (17.04.1969.) бувша [[спортиста|спортистка]], длугорочна ґолманка женскей рукометней репрезентациї СР Югославиї, Сербиї и Чарней гори и Републики Сербиї. == Биоґрафия == Народзена є у [[Руски Керестур|Руским Керестуре]] од оца Елемира и мацери Ксениї (родз. Уйфалуши), зоз [[Коцур]]а, котра у младосци тиж бавела рукомет. Злата ма младшу шестру Весну. Основну школу закончела у Р. Керестуре, а штредню машинску (9. и 10. класу) у Темеринє. Уж у основней школи ше занїмала зоз рижнима [[спорт]]ами: атлетику, кошарку, одбойку, рукометом... Сцела ше випробовац у вецей спортох, алє ю найбаржей заинтересовал рукомет. Перше бавела у „полю”, алє на єдним тренинґу хибел ґолман, так же ю тедишнї тренер Янко Хома положел на тото место. Тот поцаг бул одлучуюци. Тиж так, нє могла ше напатриц нєприкосновени ґенерациї югославянских рукометашкох хторих предводзела маестрална Цеца Китич. Рукометашки були барз популарни и Злата ище раз потвердзела свой вибор — рушиц по їх драги. Зоз тим спортом ше занїмала од 12 рокох, а до заслуженей пензиї пошла 2013. року. Жиє у Руским Керестуре. == Бавяцка кариєра == Ґол-линия, статива и мрежа Злату цагали до свойого простору зоз хторого нє вишла шлїдуюци 33 роки. Кариєру почала у локалним рукометним клубе Русин и нєодлуга було шицким ясне же є порихтана за висши уровень змаганя. Мала свой сон хтори шлїдзела, вше баржей напредовала и зоз своїма способносцами преросла штредок у хторим почала тренирац. Обачели ю одредзени особи з рукометного клубу зоз Червинки, хтори ше змагал у Войводянскей лиґи. У Червинки тренирала єден рок, а потим достала препорученє пойсц бавиц рукомет до Темерину, дзе препровадзела шлїдуюци дзевец сезони. Бавели у тедишнєй другей лиґи, у хторей бависко було наисце на високим уровню. Змагали ше зоз моцнима екипами, вецей ше и баржей тренирало, и на концу ше шицок труд виплацел з одходом до националного тиму. Злата Паплацко нє мала звичайну драгу по уход до репрезентациї. Прескочела кадетску и юниорску репрезентацию, а до сениорскей екипи вошла на вимогу Светлани Китич. Златова ґенерация рукометашкох длуго чекала же би указала талант и свой квалитет. Война, санкциї и розпадованє тедишнєй держави у велїх поглядох опредзелєли їх судьбу, так же Злата медзи иншим, пред войну, була поволана бавиц и до Заґребскей Локомотиви и до тедишнього Босанского Броду. Бавячки вше верели до себе, були праве дружтво зоз праву атмосферу — як фамелия. Потримовали ше же би витворели свойо сни. Праве тото ше им и удало. == Шветове першенство у Италиї (2001. рок) == Єденац роки прешло як рукометашки остатнїраз достали медалю. То була стриберна медаля на шампионату у Южней Кореї. Любителє рукомету помали трацели надїю до женскей рукометней репрезентациї. У Италиї 2001. року отримане Шветове прешенство. Од самого початку змаганя рукометашки, а медзи нїма и Злата, бавели одлучно. Звладали Япон (35:18) и Южну Корею (39:31), зоз Австрию одбавели нєришено, алє страцели од Русиї (28:29). Добра ґол-розлика их затримала на другим месце. Зоз лєгкосцу звладали Бразил, зоз 16 ґолами розлики, и Шведску репрезентацию (32:18). У полуфиналу Злата зоз свою екипу траци од Норвежскей (35:34), алє зоз менталну потримовку бувших бавячкох, самодовириє поросло и то резултовало зоз побиду за треце место. У тим змаганю процив Данскей, после седем ґолох у заостатку, у другим полчаше превжали главну улогу и победзели зоз резултатом — 42:40. Зоз тим успихом рукометашки националней репрезентациї достали националне припознанє, єдну файту награди за шицок уложени труд у обласци спорту. Цо ше дотика рукометней националней репрезентациї, Злата наступала у єй составе од 1996. року и то на вецей як 90 змаганьох. Треба спомнуц єй участвованє на Европским першенстве у Румуниї (2000) и завжате седме место, и участвованє на Шветовим першенстве у Италиї (2001), дзе завжали треце место и бронзову медалю. == Рукометни клуби у хторих бавела == :♦ РК Русин, Руски Керестур (першираз є реґистрована як бавячка, 1983. рок) - змаганя у Општинскей лиґи :♦ РК Црвенка, Червинка (1985) – змаганя у Войводянскей лиґи :♦ РК Термовент, Темерин (1986) – змаганя у медзирепубличней лиґи :♦ РК Вождовац (тедишнї РК Болаґо),Беоґрад (1995) – медзи иншим и змаганя у Купу европских городох, :♦ РК Зомбор Дунав осиґуранє, Зомбор (1996) – медзи иншим змаганя у полуфиналу Купа европских городох и у штварцини финала Купа побиднїкох Купох :♦ РК Напредак, Крушевац (1998) – на домашнїх змаганьох достати трофей Купа, а на европским змаганю достати трофей Купа европских городох :♦ Мар Валенсия, Валенсия, Шпания (1999) – медзи иншим доставаю Куп Шпаниї, першенство Шпаниї и Куп европских Купох зоз побиду над русийским Краснодаром [[Файл:Nacionalno_sportsko_priznanje_20241006_145701.jpg|алт=Nacionalno_sportsko_priznanje_20241006_145701|мини|263x263px]] :♦ РК Будучност, Подґорица (2000—2004) – медзи иншим на домашнїм першенстве доставаю Куп Югославиї и Шампионат Югославиї :♦ РК Медицинар, Шабац (2004—2005) :♦ РК Напредак, Крушевац (2006) :♦ РК Врнячка Баня, Врнячка Баня (2007—2010) :♦ РК Нопал, Бачка Паланка (2010—2012) и :♦ РК Железничар, Индїя (2012—2013). == Награди и припознаня == [[Файл:Podzekovanje_20241006_145630.jpg|алт=Podzekovanje_20241006_145630|мини|264x264px]] Награда за найлєпшого спортисту городу Темерину 1993. року :★ Награда за найлєпшого спортисту рока у општини Зомбор 1997. року :★ Припознанє Рукометного союзу Войводини, 2020. рок :★ На шветовим першенстве у Италиї 2001. року нашла ше на трецим месце на шветовей лїстини найлєпших ґолманох :★ На женским рукометним турнире у Прокуплю 2006. року достала награду за найлєпшого ґолмана на тим турнире :★ Националне спортске припознанє Влади Републики Сербиї за окремне доприношенє розвою и афирмациї спорту, 2007. року :★ Подзекованє найуспишнєйшому членови Рукометного клубу Русин у Руским Керестуре у периодзе од 1960. по 2000. рок. [[Файл:Knizka_MEDALJE_ZAUVEK_201320241030_105200.jpg|алт=Knizka_MEDALJE_ZAUVEK_201320241030_105200|десно|мини|257x257px]] Спортски союз Сербиї зоз потримовку Републики Сербиї, Министерством омладини и спорта, 2013. року видал кнїжку ''МЕДАЉЕ ЗАУВЕК''. У тей кнїжки начишлєни 85 успишни спортисти и приказани їх фотоґрафиї. Тоти вибрани спортисти виприповедали свойо красни, алє и чежки хвильки на драги у цеку кариєри. Медзи тима шампионами у спорту и наша Злата Паплацко. Злата вше мала интересантни попатрунок на свою улогу у екипи. Твердзи же робота ґолмана нє за каждого, тота робота припада вибраним. Ґолманє у рукомету специфични особи, найлєпши товарише бавячом. Треба мац шмелосци стац и чекац лабду. == Литература == * ''МЕДАЉЕ ЗАУВЕК'', Пут до врха, издање 2013. године == Вонкашнї вязи == * [https://nar.org.rs/zlata-paplacko/ Рукометашка Злата Паплацко] ''НОВИНАРСКА АСОЦИЯЦИЯ РУСНАЦОХ'', 27. новембер 2023. рок * [https://history.eurohandball.com/ec/cl/women/2009-10/player/504350/ZlataPaplacko Клуби у хторих бавела Злата Паплацко], ''history.eurohandball.com '' * [https://www.indjija.rs/Vesti.aspx?Id=8118 Злата у Индїї], ''indjija.rs'' * [https://www.soinfo.org/vesti/tag/zlata%20paplacko/ Vesti iz Sombora], ''soinfo,org '' * [https://www.youtube.com/watch?v=_9fcwdsKh-U MEDALJE ZAUVEK ZLATA PAPLACKO], youtube kanal * [https://www.politika.rs/sr/clanak/44742/Klinka-u-cetrdesetoj-vodi-u-Makedoniju Zlata u četrdesetoj vodi u Makedoniju], ''politika.rs'' [[Катеґория:Спорт]] aayv8mt38fsfg30tbmgsrmvn6ed5lne Тенор 0 618 6718 6524 2024-11-27T22:30:26Z Olirk55 19 6718 wikitext text/x-wiki [[File:Luciano Pavarotti 15.06.02 cropped2 (squared).jpg|right|thumb|300px|Лучиано Павароти, оперски шпивач тенорского гласу (2002. року)]]'''Тенор''' (лат. ''tenere'' — тримац) то найвисши хлопски глас у модалним реґистру,<ref>[https://www.britannica.com/art/tenor-vocal-range "Tenor | vocal range"] Encyclopedia Britannica. Retrieved 18 August 2021.</ref> т.є. вокални реґистер найчастейше хасновани у шпиваню и бешеди. Находзи ше понад [[баритон]]а. Типични тенор ма розпон гласу од c-а у малей октави (261,6 Hz) (октаву спод штреднього c1) по '''''c2''''' у другей октави (єдну октаву понад штреднього '''''c1''''') (523,2 Hz). У хорскей музики розпон тенора по ''а1''. Окремнa красотa тенорского гласу приходзи до вираженя у горнїм реґистру по ''c2'' у другей октави) по русийским подзелєню такв. ’’''горнї високи’’'' ''c2''. Тенор други найважнєйши глас, понад [[бас]]а и спод [[алт]]а и [[сопран]]а. З оглядом же ше ,,прави’’ тенорски глас нє часто стрета, висши баритони лєбо нїзши алти шпиваю тенорску улогу. <ref>Calico, Joy [https://irbe.library.vanderbilt.edu/server/api/core/bitstreams/4c8b3a4b-2326-422f-ad8f-a1382054b3cc/content "Romantic and Modern Music Literature(Musl 244)"](PDF). p. 7.</ref> Слово о такв. „кральовских” тенорских гласох, за хтори ше у Италиї а и других жемох швета, таким шпивачом надополльнює з високим хонораром. И гоч шпивач-поєдинєц зоз високима тонами гласу нє сам себе циль, тенор без високих тонох, лєбо зоз слабшим гласом нє може буц [[солиста ]]у опери, вон вигодни за [[хор]] теди кед же може шпивац фалсет. Потим шлїдза други вокално-технїчни прикмети и виводзацки квалитети (моц гласа, тембр, рухомосц гласу итд.) нєобходни каждому шпивачови. Спрам основного характеру и моцносци [[звук]]а, тенори ше дзеля на лирски, драмски и други файти.[[File:LUIS DÁMASO.Una Furtiva Lacrima.ogg|right|thumb|302x302px| Лирски тенор-Луис Дамасо, шпански оперски шпивач]] У опери єст вецей файти тенорох. У класичней [[подзелєнє музики|музики]] тенорски глас одредзени по вокалним розпону, вокалней фарби, вокалней чежини (теситури), т.є. розпону у хторим глас найприроднєйши и найлєгчейше го формовац и репродуковац/шпивац у вокалней резонанци и местох дзе глас вименєни т.є. у'' пасажох (passaggio).'' Наведзени прикмети гласу хасную ше при оценьованю каждого типу гласа и гласовного розпону, нє лєм тенорового. Файти тенорох: * ''Лирски'' - лирски тенор (''di grazia'') глас хтори мегки, „стриберни” , хтори рухоми, краши го мелодийносц и милозвучносц. * ''Драмски'' тенор (''di forza'') то моцни глас зоз ясним тембром. Дакеди ше пре волумен и богатство звука драмски тенор може заменїц зоз лирским баритоном. * ''Колоратурни'', лирско-драмски тенор, виводзи часци лирского и драмского репертоара. По моцносци звука и драмским виразу лирско-драмски тенор инфериорнєйши лєм од драмского. * ''Спинто'' (ит. значи "ґурнуц") то вокални вираз хтори ше хаснує же би охарактеровал сопранскому лєбо тенорскому гласу волуменску чежину помедзи лирского и драмского, хтори способни же би зоз шпиваньом вицагнул високи музични тони у опери зоз умеренима интервалами. (Дакеди ше за означаванє тей катеґориї гласу хаснує назва ''lirico-spinto'' лєбо ''jugendlich-dramatisch)''. Тенори спинто можу прешвечлїво шпивац лирски улоги Родолфа у оперох'' Боеми,'' Войводи'' у Риґолето'' и Алфреда'' у Травияти,'' тиж брилїрую у чежких часцох як Каварадоси'' у Тоски,'' Дон Гозе у опери'' Кармен и'' Радамес'' у Аиди,'' Канио'', у Паяцох, и Лоенґрин'' и други добре познати приклади спинто тенорских улогох. * ''Контратенор'' найвисши медзи хлопскима оперскима гласами. Розпон му од ''е'' малей октави по ''е2'' у другей октави. * ''Баритонални баритон'' тенор то глас хтори ма характеристики и баритона и тенора. По моцносци звука може буц єднаки и лирскому и драмскому тенору (напр. у улоги Мима зоз циклуса ''Персцень Нибелунґа'' Рихарда Ваґнера), алє ма менши горнї розпон. * ''Алтино тенор'', (по русийским подзелєню) високи глас зоз лєгчейшим тембром и дзвонкима горнїма тонами. Тот глас инфериорни у одношеню на контратенор по тим же є високи хлопски глас, док за контратенор постої думанє же є женственши. Найпознатши тенорски улоги у оперох: <ref>Suverkrop, Bard; Draayer, Suzanne (2017) [https://www.ipasource.com/help/fach/arias-for-the-male-voice/tenor-arias/ "Tenor arias"] PASource.com. Retrieved 16 April 2017.</ref> * Отело, ''Отело'' * Войвода зоз Монтави, ''Риґолето'' * Канио, ''Паяци'' * Лорис, ''Федора'' * Ґабриєл, (оперета) ''Шлєпи миш'' == Литература == * [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%8C%D1%91%D0%B2,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Соловйов Н.Ф. Глас у вокалней музики] // [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона]: в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. * Сикур П. И. «Воспою тебе». * Кочнева И; Яковлева А. «Вокальный словарь» (Издание № 2) == Референци == okqzw7aw1tp2av04q4u4rf3vj5gyjli 6723 6718 2024-11-28T10:54:17Z Olirk55 19 Позиционованє фотоґрафиї Гозе Карерас (2011) 6723 wikitext text/x-wiki [[File:Luciano Pavarotti 15.06.02 cropped2 (squared).jpg|right|thumb|288x288px|Лучиано Павароти, оперски шпивач тенорского гласу (2002. року)]]'''Тенор''' (лат. ''tenere'' — тримац) то найвисши хлопски глас у модалним реґистру,<ref>[https://www.britannica.com/art/tenor-vocal-range "Tenor | vocal range"] Encyclopedia Britannica. Retrieved 18 August 2021.</ref> т.є. вокални реґистер найчастейше хасновани у шпиваню и бешеди. Находзи ше понад [[баритон]]а. Типични тенор ма розпон гласу од c-а у малей октави (261,6 Hz) (октаву спод штреднього c1) по '''''c2''''' у другей октави (єдну октаву понад штреднього '''''c1''''') (523,2 Hz). У хорскей музики розпон тенора по ''а1''. Окремнa красотa тенорского гласу приходзи до вираженя у горнїм реґистру по ''c2'' у другей октави) по русийским подзелєню такв. ’’''горнї високи’’'' ''c2''. Тенор други найважнєйши глас, понад [[бас]]а и спод [[алт]]а и [[сопран]]а. З оглядом же ше ,,прави’’ тенорски глас нє часто стрета, висши баритони лєбо нїзши алти шпиваю тенорску улогу. <ref>Calico, Joy [https://irbe.library.vanderbilt.edu/server/api/core/bitstreams/4c8b3a4b-2326-422f-ad8f-a1382054b3cc/content "Romantic and Modern Music Literature(Musl 244)"](PDF). p. 7.</ref> Слово о такв. „кральовских” тенорских гласох, за хтори ше у Италиї а и других жемох швета, таким шпивачом надополльнює з високим хонораром. И гоч шпивач-поєдинєц зоз високима тонами гласу нє сам себе циль, тенор без високих тонох, лєбо зоз слабшим гласом нє може буц [[солиста ]]у опери, вон вигодни за [[хор]] теди кед же може шпивац фалсет. Потим шлїдза други вокално-технїчни прикмети и виводзацки квалитети (моц гласа, тембр, рухомосц гласу итд.) нєобходни каждому шпивачови. Спрам основного характеру и моцносци [[звук]]а, тенори ше дзеля на лирски, драмски и други файти.[[File:LUIS DÁMASO.Una Furtiva Lacrima.ogg|right|thumb|289x289px| Лирски тенор-Луис Дамасо, шпански оперски шпивач]] У опери єст вецей файти тенорох. У класичней [[подзелєнє музики|музики]] тенорски глас одредзени по вокалним розпону, вокалней фарби, вокалней чежини (теситури), т.є. розпону у хторим глас найприроднєйши и найлєгчейше го формовац и репродуковац/шпивац у вокалней резонанци и местох дзе глас вименєни т.є. у'' пасажох (passaggio).'' Наведзени прикмети гласу хасную ше при оценьованю каждого типу гласа и гласовного розпону, нє лєм тенорового. Файти тенорох: * ''Лирски'' - лирски тенор (''di grazia'') глас хтори мегки, „стриберни” , хтори рухоми, краши го мелодийносц и милозвучносц. * ''Драмски'' тенор (''di forza'') то моцни глас зоз ясним тембром. Дакеди ше пре волумен и богатство звука драмски тенор може заменїц зоз лирским баритоном. * ''Колоратурни'', лирско-драмски тенор, виводзи часци лирского и драмского репертоара. По моцносци звука и драмским виразу лирско-драмски тенор инфериорнєйши лєм од драмского. [[File:Jose Carreras - World Economic Forum Annual Meeting 2011 - cropped.jpg||right|thumb|330px|Гозе Карерас, тенор (2011)]]* ''Спинто'' (ит. значи "ґурнуц") то вокални вираз хтори ше хаснує же би охарактеровал сопранскому лєбо тенорскому гласу волуменску чежину помедзи лирского и драмского, хтори способни же би зоз шпиваньом вицагнул високи музични тони у опери зоз умеренима интервалами. (Дакеди ше за означаванє тей катеґориї гласу хаснує назва ''lirico-spinto'' лєбо ''jugendlich-dramatisch)''. Тенори спинто можу прешвечлїво шпивац лирски улоги Родолфа у оперох'' Боеми,'' Войводи'' у Риґолето'' и Алфреда'' у Травияти,'' тиж брилїрую у чежких часцох як Каварадоси'' у Тоски,'' Дон Гозе у опери'' Кармен и'' Радамес'' у Аиди,'' Канио'', у Паяцох, и Лоенґрин'' и други добре познати приклади спинто тенорских улогох. * ''Контратенор'' найвисши медзи хлопскима оперскима гласами. Розпон му од ''е'' малей октави по ''е2'' у другей октави. * ''Баритонални баритон'' тенор то глас хтори ма характеристики и баритона и тенора. По моцносци звука може буц єднаки и лирскому и драмскому тенору (напр. у улоги Мима зоз циклуса ''Персцень Нибелунґа'' Рихарда Ваґнера), алє ма менши горнї розпон. * ''Алтино тенор'', (по русийским подзелєню) високи глас зоз лєгчейшим тембром и дзвонкима горнїма тонами. Тот глас инфериорни у одношеню на контратенор по тим же є високи хлопски глас, док за контратенор постої думанє же є женственши. Найпознатши тенорски улоги у оперох: <ref>Suverkrop, Bard; Draayer, Suzanne (2017) [https://www.ipasource.com/help/fach/arias-for-the-male-voice/tenor-arias/ "Tenor arias"] PASource.com. Retrieved 16 April 2017.</ref> * Отело, ''Отело'' * Войвода зоз Монтави, ''Риґолето'' * Канио, ''Паяци'' * Лорис, ''Федора'' * Ґабриєл, (оперета) ''Шлєпи миш'' == Литература == * [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%8C%D1%91%D0%B2,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Соловйов Н.Ф. Глас у вокалней музики] // [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона]: в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. * Сикур П. И. «Воспою тебе». * Кочнева И; Яковлева А. «Вокальный словарь» (Издание № 2) == Референци == qvxi7k5rqulj55ki52fmcdu2j0eg0qs Забивачка при Руснацох 0 626 6721 6572 2024-11-28T08:47:15Z Sveletanka 20 укладанє фотоґрафийох 6721 wikitext text/x-wiki [[Файл:Pig_slaughter,_dog,_genre_painting,_tradition,_village,_chariot,_apron_Fortepan_20466.jpg|алт=Pig_slaughter,_dog,_genre_painting,_tradition,_village,_chariot,_apron_Fortepan_20466|мини|333x333п|Обичай забивачки швиньох ]] '''Забивачка''' була фамелийне роботне швето - торжество у пририхтованю швиньского меса и його преробкох за костиранє през жиму. До родительского дому од ранших годзинох сходзели ше синове и жецове лапиц ше до роботи. Зависно од фамелиї и єй потребох, мала ше заклац єдна, два, або аж три швинї. Роботи було надосц за шицких од рана до ноци: заклац швинї, опалїц зоз сламу або ошуриц з врацу воду, одстранїц або опалїц шерсц, шицко добре поумивац, розобрац, обробиц боки, вирезац шунки, оддвоїц сланїну, виняц садло, видвоїц живот (шерцо, бураґи, плюца, печинку...). Шицко тото у хижи, або у приклєце обробиц и пририхтац за дальши обробок и доробок. [[Файл:Seatapp_83_(12).jpg|мини|333x333п|Ошкрабованє швинї од шерсци]] == Подзелєнє роботи на хлопску и женску == Хлопска робота була закончена зоз направенима колбасами, гурками и бендовом, засолєнима шунками, месом и сланїну. Вєдно у хижи дзе робели хлопи, робело ше и на дворе: чисцело черева за надзиванє колбасох и гуркох, кладло ше их до води зоз нарезану [[цибуля|цибулю]] же би ше им ублажел пах, у котлох ше пририхтовало обаровина за гурки: розрубана глава, скорей виняти мозоґ, орезани уха, вирезана подгарлїна и сланїна, вирезани язик. Зависно од хлопскей роботи и порезаного шмальцу, часци сланїни цо нє охабени за солєнє и окурйованє, палєло ше огень под котлом або котлами и зоз ванґлох сипало шмалєц до котлох и „топела” ше масц, випражовало шкварки. З велькима древенима варехами ше у котлє шмалєц мушело мишац же би ше ровномирно количество у котлє зогривало и нє пригорело. Женска робота була и рихтац єдзеня: фриштик з упраженей креви, за полудзенок паприґаш зоз добераного меса и на концу за вечеру колбаси и гурки. Шветочно-роботна вечера була месова юшка, варене месо, мачанка и печене месо, гурки и колбаси на тепшох у пецу, квашена [[капуста]] як шалата, а за конєц кифли зоз садлом, вино и даяка лимунада за дзеци. Шицки роботи и єдла кед ше забиє швиню волаю ше дисновтор<ref>''Словнїк руского народного язика'', 2017, б. 346</ref>. == Робота коло швинї == [[Файл:Schwein-Ganz.svg|алт=Schwein-Ganz|мини|301x301п|Шематски приказ часцох швинї]] Хлопи уж раншу роботу починали зоз „правеньом масци”. Наздравяли з фляшку домашнєй палєнки зоз жаданьом же би було цо вецей масци. У роботи ю тиж запивали и у гумнє док ше опальовало заклану швиню, умивало и розберало на половки, резало главу и обрабяло ю, намакало до жимней води и, конєчно кладло до котла за обарйованє. Обарює ше нукашнї орґани: шерцо, плюца, печинку, покрутки, шлїжинку, язик як и обробену и розрубану главу, а тото шицко ше хаснує при правеню и надзиваню гуркох и правеню євки и бендова. Половки швиньох ше уношело до хижи або приклєта кед було жимно робиц вонка. [[File:Sausage making-H-1.jpg|Sausage_making-H-1|мини|300ї300п|Надзиванє колбасох]] [[File:Посек у Шаранима 05.jpg|мини|300п|Випражованє шкваркох у котлянки]] Обрабянє половкох ше починало зоз вирезованьом шункох, оддвойованьом сланїни од меса и реброх, а вец ше окреме обрабяло шунки, сланїну, похребцину и ребра. Видвойоване месо за колбаси, оформени боки сланїни и резани шмалєц. При столє робели по правилу троме або штирме хлопи, приношело ше половки, а одношело уж обробени шунки, боки сланїни. До ванґлох резани шмалєц и одношени до котлох на праженє. Женска робота була обробиц черева за колбаси и гурки, пририхтац фриштик, полудзенок и вечеру, напечиц садланїки и мерковац на котли. Дзеци, зависно од рокох, були припатраче и учашнїки у роботох. Єдни цагали з ключками сламу зоз брадла, други ю зоз видлами прецаговали на окремни громадки, треци з „мехирох” правели фодбали , а шицки вєдно з вельким жаданьом обчековали упражени уха и хвост, як найсмачнєйши лакотки зоз забивачки. Опалєни уха ше резало по длужини на вецей фалатки, же би ше каждому ушло засмачиц ше, а даскельо ше фалатки охабяло тим цо од рана нє сцигли помагац. Вечера була правдива госцина. На ню поволани баби и дїдове, сватове и свахи, шицки унуки, а на вечеру приходзели и тоти цо пре оправдани причини нє могли присц пре роботу и завжатосц, як и дзеци зоз своїма фамелиями зоз других местох и варошох. Єдло сервиране як на свадзби, чуло ше красни слова, приповедало о новосцох у фамелиї, предстояцих свадзбох и ґаздованю... Даєден шовґор або шестри и зашпивали... == ''Прибранци'' == Под конєц вечери приходзели „прибранци”, котри на своїм репертоаре мали франтовлїви точки, шпивали, дознавали ше як ше удали колбаси, чи гурки нє горки, чи нє пригорело месо у пецу...Сцели шицко покоштовац, а нє були скупи на словох, хвалєли и питали ище. Дзецом їх програма була найинтересантнєйша, бо цали наступ здабал на циркуз. „Прибранци” були пооблєкани у гандрох, хлопи зоз баюсами у хусточкох або [[фитюла]]ми на главох, хвалєли ше як и дзеци: як су крашнє пооблєкани, яки маю красни шмати. Дзекеди и затанцовали, дупкаюци зоз ногами. Кед одходзели, сцели най ше им заплаци, питали шкварки, даєдну гурку, здала би ше им и даєдна шунка, алє шицко то було за старших знане на предок, а новосц и радосц за дзеци, котри можебуц на забивачки першираз видзели театер, а у нїм и участвовали. Госци часто и дзеци нагварели же би з нїма зашпивали, одтанцовали, або их учели гвиздац и звисковац як ше звискує на свадзбох док буду леґинє и дзивки. '''Одход дому''' Забивачка ше у родительским доме закончела у позних годзинох з одходом до своїх домох. Мац каждому свойому синови и дзивки цо були помагац, на одходзе подаровала дарунки зоз забивачки. Кажде єй дзецко достало фалат карменадли, гурки, фалат колбаси, шкварки... А садланїки зоз шлївковим маджуном ше ушло шицким, бо то були дарунки за унукох. Забивачка истого дня закончена зоз предвидзенима роботами. Месо засолєне посладане до гордова, сланїна и шунки засолєни у коритох, гурки тиж обарени и поскладани до тепшох. Робота хтора остала за домашнїх то обрацац месо и сланїну у гордове. После одредзеного часу з помоцу даєдного сина сланїну, шунки и колбаси повишац, змесциц и окуриц у коминє або окремней курарнї. '''Прибор и орудиє у тей роботи''' У забивачки хасновани [[нож]]и, швинї опалєни зоз сламу, машинками на чутки и у остатнїм чаше з окремнима бутанскима огнями. Масц посипана до ванїчкох. Судзина хтору ше хасновало умита и поодкладана. Хасновалио ше тепши, ванґли, дзирави варехи, котли, шерпенки, а за вечеру шветочна судзина: танєри, миски, [[ложка|ложки]], [[видлїчка|видлїчки]], ножи. Од [[орудиє|орудийох]] ше хасновало машинки за млєце меса и фурчи за надзиванє колбасох и гуркох. Юшку, месо, колбаси и гурки, як и садланїки ше варело и пекло у пецу. Дзеци ше учели як ше роби зоз швиню, а обовязка им була и начисциц [[цеснок|цеску]] за колбаси и помогнуц у роботох за хтори уж доросли. == Забивачка як обичай == Забивачка тримана як значни фамелийни роботни сход найблїзших, родичох зоз своїма дзецми. То бул способ пририхтованя меса за жиму. През цали рок ше кармело швинї, даєдна и предата, а забивачка обчекована як торжество и дзецинска радосц. Резултат забивачки було засолєне месо у гордове, смачна вечера: юшка, варене и печене месо, колбаси и гурки... То були найсмачнєйши „лакотки” на нєдзельовим полудзенку и на вельки церковни швета: Крачун, Вельку ноц и Кирбай. == Ґалерия == <gallery> File:Sadlanjiki 20241114 123449.jpg|Садланїки зоз шлївковим маджуном File:Czech Pig Killing Day - the end products.jpg|Месо порихтане за одкладанє до змарзовача File:Elkészült véres hurkák abálás előtt házi disznóvágáskor.jpg|Надзати колбаси File:Czech Pig Killing Day - the end products - 16672779942.jpg|Випражени шкварки у ванґли </gallery> == Вонкашнї вязи == * [https://www.youtube.com/watch?v=l3io_ylQOaI Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 1. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань * [https://www.youtube.com/watch?v=dcep4H_hJmg Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 2. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань * [https://www.youtube.com/watch?v=JPchZFcJHX0 Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 3. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань == Литература == РУСКИ ХРИСТИЯНСКИ КАЛЕНДАР, 2016. рок, бок 127-130. == Референци == 7d7pr2dj88m3owmzcshttmok7m88q3z Забивачка 0 639 6719 6649 2024-11-28T08:19:26Z Sveletanka 20 укладанє фотоґрафийох 6719 wikitext text/x-wiki [[Файл:Посек_у_Шаранима_01.jpg|мини|300x300п|Забивачка швиньох]] '''Забивачка''' (при Сербох свињокољ, при Руснацох забивачка, при Мадярох disznótor,) народни обичай обрабяня швиньского меса и готовеня продуктох як цо то шкварки, колбаси, бендов, сланїна... [[File:Sausage making-H-1.jpg|Sausage_making-H-1|мини|300ї300п|Надзиванє колбасох]] [[File:Czech Pig Killing Day - the end products - 16672779942.jpg|мини|300п|Випражени шкварки у ванґли]] Поступок обрабяня швиньского меса ше одвива звичайно у жимским периодзе у домашнїх условийох зоз помоцу родзинових и товаришох. Робота тирва цали [[дзень]] и закончує ше зоз пригодну вечеру. Таки обичай ше стрета при шицких народох бувшей Югославиї и ширцом швета, хтори конзумую швиньске месо. <ref>[https://www.agroklub.com/poljoprivredne-vijesti/svinjokolja-klanje-kolinje-tradicija-koja-ne-izumire/72657/ Tradicija koja ne izumire.]www.agroklub.com</ref> <ref>[https://magazin.hrt.hr/price-iz-hrvatske/svinjokolja-po-starinski-druzenje-i-cuvanje-starih-obicaja-5492668 Svinjokolja po starinski, druženje i čuvanje starih običaja.] magazin.hrt.hr</ref> Традицийни єдла зоз швиньского меса хтори ше рихта у Сербиї и Войводини то: шкварки, кулен, колбаси, шунка, сланїна...<ref>[https://lepotesrbije.alo.rs/aktuelno/vesti/10913/poslednje-pripreme-pred-zimu-pored-stavljanja-tursije-kuvanja-ajvara-novembarski-dani-u-srbiji-se-provode-u-pripremi-mesa/vest Poslednje pripreme pred zimu.] lepotesrbije.alo.rs</ref> == Традиция == Забивачка традицийна у велїх европских державох: у Австриї ше вола ''Sautanz'', у Болгарскей ''колене на прасе'', у Сиверней Македониї ''колење на прасе'', у Горватскей ''kolinje'', у Ческей ''zabijačka'', у Французкей ''tue-cochon'', у Мадярскей ''disznotor'', у Чарней Гори ''svinjokolj'', у Польскей ''swiniobicie'', у Словацкей ''zabijačka'', у Словениї ''koline''… Обичай кланя швиньох окремна традиция на просторе Панонскей ровнїни - у Славониї, Баранї, Сриме, [[Бачка|Бачкей]], цалей [[Войводина|Войводини]], Подравини, Посавини. Звичайно ше отримує у новембру або децембру. Роботи коло такого способу кланя швиньох мож видзиц у старших ґаздовствох або у ґаздовствох хтори ше, з елементами ґастрономиї локалного подруча, намагаю зачувац тот обичай од забуваня. == Традицийни єшеньски роботи == Робота коло забивачки почина вєшенї або вчас вжиме пре даскельо причини. Нїзши температури оможлївюю чуванє векших количествох обробеного меса потамаль покля ше го нє одложи до замарзовача, а тиж так тоти роботи ше одвиваю на отвореним и по можлївосци нє теди кед температури нїзши од нули. Шицки роботи муша буц закончени по крачунски швета, бо праве теди столи найрозкошнєйши зоз рижнима месовима продуктами. У прешлосци, жительство мало можлївосци лєм на церковни швета конзумовац векши количества преробкох з меса. <ref>[http://www.gradiste.com/TRADICIJA/zivot_kroz_godinu.htm Život kroz godinu.] gradiste.com</ref> Нєшка скоро кажда фамелия може на таки способ дойсц до нєобходних месових продуктох, а понеже ше продукти з меса предава у каждей предавальнї, традицийни способ роботи зачувани лєм як обичай. Месар бул [[ремесло|ремеселнїк]] хтори свойо знанє преношел на сина. Нєшка тоту роботу почина професионални роботнїк хтори и обрабя месо, а домашнїм оставаю лєм закончуюци роботи як цо то рихтанє меса за куренє и одкладанє до замарзовача. За роботу коло забивачки потребни рижни ванґли, шерпенї, гарчки, оштри [[нож]]и... Дакеди ше заклану швиню кладло до древеней або плеховей купачки, обарело зоз врацу воду, ошкрабовало и зоз умиваньом порихтало за фаластованє. Нєшка ше за тоту роботу хаснує електрични [[орудиє|орудия]]. Потим ше орезує шунки, сланїну, карменадли, ребра, а шкварки ше випражує у котлянки на горуцим огню. Масц, хтора останє у котлє после випражованя шкваркох, пресипує ше до ванїчкох, чува на жимним месце и хаснує за рижни наменки у кухнї. Же би ше през длугши период могло конзумовац, шунки, колбаси и сланїну ше муши окуриц у окремних коминох або курарньох. Месо ше кури над цихим згорйованьом древа буку або черешнї, и на таки способ осушене и окурене месо ма окремни пах и фарбу, а тиж так ше може длужей конзумовац и нє муши ше го одложиц до замарзовача. == Бувша Югослвия == Забивачка швиньох традиция у Сербиї, Босни и Герцеґовини, Словениї. Понеже ше державне швето славело 29. новембра, тот и шлїдуюци дзень ше нє робело, та то була права нагода за друженє и пририхтованє меса за жиму. == Опатриц и тото == * [[Забивачка при Руснацох]] == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%99 Svinjokolj, sr.wikipedia] * [https://hr.wikipedia.org/wiki/Kolinje Kolinje, hr.wikipedia] * [https://www.youtube.com/watch?v=l3io_ylQOaI Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 1. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань * [https://www.youtube.com/watch?v=dcep4H_hJmg Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 2. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань * [https://www.youtube.com/watch?v=JPchZFcJHX0 Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 3. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань == Референци == 2jmfc0bywq3nvixp04nc26en3daq3yg 6720 6719 2024-11-28T08:37:18Z Sveletanka 20 /* Традицийни єшеньски роботи */ додата фотоґрафия 6720 wikitext text/x-wiki [[Файл:Посек_у_Шаранима_01.jpg|мини|300x300п|Забивачка швиньох]] '''Забивачка''' (при Сербох свињокољ, при Руснацох забивачка, при Мадярох disznótor,) народни обичай обрабяня швиньского меса и готовеня продуктох як цо то шкварки, колбаси, бендов, сланїна... [[File:Sausage making-H-1.jpg|Sausage_making-H-1|мини|300ї300п|Надзиванє колбасох]] [[File:Czech Pig Killing Day - the end products - 16672779942.jpg|мини|300п|Випражени шкварки у ванґли]] Поступок обрабяня швиньского меса ше одвива звичайно у жимским периодзе у домашнїх условийох зоз помоцу родзинових и товаришох. Робота тирва цали [[дзень]] и закончує ше зоз пригодну вечеру. Таки обичай ше стрета при шицких народох бувшей Югославиї и ширцом швета, хтори конзумую швиньске месо. <ref>[https://www.agroklub.com/poljoprivredne-vijesti/svinjokolja-klanje-kolinje-tradicija-koja-ne-izumire/72657/ Tradicija koja ne izumire.]www.agroklub.com</ref> <ref>[https://magazin.hrt.hr/price-iz-hrvatske/svinjokolja-po-starinski-druzenje-i-cuvanje-starih-obicaja-5492668 Svinjokolja po starinski, druženje i čuvanje starih običaja.] magazin.hrt.hr</ref> Традицийни єдла зоз швиньского меса хтори ше рихта у Сербиї и Войводини то: шкварки, кулен, колбаси, шунка, сланїна...<ref>[https://lepotesrbije.alo.rs/aktuelno/vesti/10913/poslednje-pripreme-pred-zimu-pored-stavljanja-tursije-kuvanja-ajvara-novembarski-dani-u-srbiji-se-provode-u-pripremi-mesa/vest Poslednje pripreme pred zimu.] lepotesrbije.alo.rs</ref> == Традиция == Забивачка традицийна у велїх европских державох: у Австриї ше вола ''Sautanz'', у Болгарскей ''колене на прасе'', у Сиверней Македониї ''колење на прасе'', у Горватскей ''kolinje'', у Ческей ''zabijačka'', у Французкей ''tue-cochon'', у Мадярскей ''disznotor'', у Чарней Гори ''svinjokolj'', у Польскей ''swiniobicie'', у Словацкей ''zabijačka'', у Словениї ''koline''… Обичай кланя швиньох окремна традиция на просторе Панонскей ровнїни - у Славониї, Баранї, Сриме, [[Бачка|Бачкей]], цалей [[Войводина|Войводини]], Подравини, Посавини. Звичайно ше отримує у новембру або децембру. Роботи коло такого способу кланя швиньох мож видзиц у старших ґаздовствох або у ґаздовствох хтори ше, з елементами ґастрономиї локалного подруча, намагаю зачувац тот обичай од забуваня. == Традицийни єшеньски роботи == Робота коло забивачки почина вєшенї або вчас вжиме пре даскельо причини. Нїзши температури оможлївюю чуванє векших количествох обробеного меса потамаль покля ше го нє одложи до замарзовача, а тиж так тоти роботи ше одвиваю на отвореним и по можлївосци нє теди кед температури нїзши од нули. Шицки роботи муша буц закончени по крачунски швета, бо праве теди столи найрозкошнєйши зоз рижнима месовима продуктами. У прешлосци, жительство мало можлївосци лєм на церковни швета конзумовац векши количества преробкох з меса. <ref>[http://www.gradiste.com/TRADICIJA/zivot_kroz_godinu.htm Život kroz godinu.] gradiste.com</ref> Нєшка скоро кажда фамелия може на таки способ дойсц до нєобходних месових продуктох, а понеже ше продукти з меса предава у каждей предавальнї, традицийни способ роботи зачувани лєм як обичай. Месар бул [[ремесло|ремеселнїк]] хтори свойо знанє преношел на сина. Нєшка тоту роботу почина професионални роботнїк хтори и обрабя месо, а домашнїм оставаю лєм закончуюци роботи як цо то рихтанє меса за куренє и одкладанє до замарзовача. За роботу коло забивачки потребни рижни ванґли, шерпенї, гарчки, оштри [[нож]]и... [[File:Seatapp 83 (08).jpg|Seatapp_83_(08)|мини|300п|Посипованє врацей води]] Дакеди ше заклану швиню кладло до древеней або плеховей купачки, обарело зоз врацу воду, ошкрабовало и зоз умиваньом порихтало за фаластованє. Нєшка ше за тоту роботу хаснує електрични [[орудиє|орудия]]. Потим ше орезує шунки, сланїну, карменадли, ребра, а шкварки ше випражує у котлянки на горуцим огню. Масц, хтора останє у котлє после випражованя шкваркох, пресипує ше до ванїчкох, чува на жимним месце и хаснує за рижни наменки у кухнї. Же би ше през длугши период могло конзумовац, шунки, колбаси и сланїну ше муши окуриц у окремних коминох або курарньох. Месо ше кури над цихим згорйованьом древа буку або черешнї, и на таки способ осушене и окурене месо ма окремни пах и фарбу, а тиж так ше може длужей конзумовац и нє муши ше го одложиц до замарзовача. == Бувша Югослвия == Забивачка швиньох традиция у Сербиї, Босни и Герцеґовини, Словениї. Понеже ше державне швето славело 29. новембра, тот и шлїдуюци дзень ше нє робело, та то була права нагода за друженє и пририхтованє меса за жиму. == Опатриц и тото == * [[Забивачка при Руснацох]] == Вонкашнї вязи == * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%99 Svinjokolj, sr.wikipedia] * [https://hr.wikipedia.org/wiki/Kolinje Kolinje, hr.wikipedia] * [https://www.youtube.com/watch?v=l3io_ylQOaI Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 1. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань * [https://www.youtube.com/watch?v=dcep4H_hJmg Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 2. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань * [https://www.youtube.com/watch?v=JPchZFcJHX0 Забивачка швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини - 3. часц , Руска редакция ТВ Нови Сад, 1984. рок], ют᾽юб канал маковчань == Референци == ezrdg8rvlesta5h5z19d38pjrn3sq8f Ото Андерсон (музиколоґ) 0 645 6709 6702 2024-11-27T16:24:36Z Hencrk 21 Форматованє референци 6709 wikitext text/x-wiki '''Ото Емануєл Андерсон''' (*27. aприла1879—27. децембра †1969), бул фински музиколоґ. Андерсон перше студирал на Хелсинґшским музичним институту (тераз Академия Сибелиюс), дзе постал професор-наставнїк. Студирал фолклор и музику од 1908. року и докторовал 1923. на Универзитету у Хелсинкию. Од 1926. преподавал на катедри за музиколоґию Роберта Матсона и фолклор на Академиї ''Або''. Року 1906. основал дружтво ''Браґе''<ref> [https://books.google.rs/books?id=L-8aAQAAMAAJ&redir_esc=y^ The Encyclopedia Americana: the international reference work.] Americana Corp. 1962. p. 227.</ref> хторе було зоз своїма активносцами пошвецене финскей, шведскей народней музики и култури, а познєйше бул предсидатель и хороводитель ґрупи. Андерсон основал три музични часописи, написал вельо значни есеї и позазберовал и нотно позаписовал и аранжировал традицийни шведски, фински и естонски народни писнї и танци. Источашнє бул сотруднїк роботи на словнїку ''Svensk uppslagsbok dictionary (Шведски словнїк)''. Так же вихасновал нагоду и на тей роботи написал вельо статї вязани за музику. == Вибрани дїла == * Виолинисти и мелодиї за танєц медзи шведским жительством у Финскей штредком 19 вику. Новело, 1912 - Svensk uppslagsbok (Шведски словнїк). Лунд 1929 - Гарфа на на смику: студија о историї вщасних музичних инструменатох. В. Ревес, 1930 - О ґалскей народней музики зоз острова Луис. 1953. року - Балада Лов на Оркнейских островох. Будклавен, 1954 Shetland Gue (Шетланд Ґуе), Welsh Crwth и Northern Bowed Harp (Нортхерн Бовед Харф). 1956. року == Вонкашня вяза == • Медиї хтори представяю [https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Otto_Andersson Otto Andersson] на Викиодлоги • [https://www.blf.fi/artikel.php?id=1453 Andersson, Otto] in Biografiskt lexikon för Finlanin (язик шведски) • [https://www.uppslagsverket.fi/sv/sok/view-103684-Andersson Otto Andersson, Otto], Шведска енциклопедия (язик шведски) == Референци == ciqyiwsqm8y86ap8wbo5kcgq49ur1kt Баритон 0 647 6704 2024-11-27T15:12:20Z Olirk55 19 Нова страница: [[File:Stimmlage Bariton.svg|right|thumb|247x247px|Баритон, нотни приказ розпону гласа]]'''Баритон''' то тип хлопского класичного гласу хторому ше вокални розпон гласу находзи помедзи баса и тенора. Вон найчастейши хлопски глас.<ref>Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б.… 6704 wikitext text/x-wiki [[File:Stimmlage Bariton.svg|right|thumb|247x247px|Баритон, нотни приказ розпону гласа]]'''Баритон''' то тип хлопского класичного гласу хторому ше вокални розпон гласу находзи помедзи баса и тенора. Вон найчастейши хлопски глас.<ref>Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 108. ISBN 86-331-2075-5.</ref> Назва походзи зоз греческого язика βαρυτονος (баритонос) а значи глїбоке, чежке звучанє''.'' Композиторе найчастейше пишу музику за тот глас зоз розпоном од ''f'' у малей октави по ''f1'' у першей октави ''( f'' над штреднїм ''c1''), т.є. ''f'' ''- f1'' у оперскей музики, а можлїве же глас мож прешириц на початку и на концу розпону-обсягу. Баритон звучи єдну октаву нїжей од мецосопрана вокалного уровня женских гласох и даєдних хлопских (тенора и контратенора). Слово як значенє баритон гласа ше першираз похасновало у 15. вику, у чаше кед ше зявело пейцгласове и шейсцгласове шпиванє. Кед штирогласє постало стаємне коло 17. вику, баритонски линиї були заобидзени и вихабени у хорских композицийох так же шпиваче зоз баритон гласом були примушени шпивац тенор лєбо бас.<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%81,_%D0%B2_%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B5 Голос,в вокальной музыке.][https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона.] в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref> [[File:Baritone voice range on keyboard.svg|right|thumb|321x321px|Баритонов гласовни розпон (дияпазон) приказани на калвиятури]] Дзепоєдни теоретичаре класификую баритон на даскельо типи: • тенор-баритон, хтори баржей тенор алє ма баритонски тембр-баритон тенор. При шпиваню висших тонох баритон гласом чежше шпивац. • лирски баритон глас хтори звучи лагодно, лирски, алє типично баритонскей фарби. Часци хтори написани за тот глас маю найвисшу теситуру. • лирско-драмски баритон, спомалшени, шветлого тону и значней моци. Може шпивац и лирски и драмски улоги у опери. • драматични баритон то глас ''цмейшого'' звучаня, моцнєйши є а поготов з моцносцу звука у централним и горнїм тонским розпону. Часци драмского баритона нїзшей теситури, алє у хвилькох високих мелодийских часцох можу досягнуц и одшпивац найвисши тони. • Бас-баритон то штреднї глас хтори ма прикмети характеристични и за бас и за баритон. Звичайно нє ма рухоми висши ноти, алє може одшпивац моцнєйше и нотно густейши пасажи (по ''F'' у велькей октави) кед ше поровна зоз нормалним баритоном. Характерує го моцни, дакеди интензивни звук у централним реґистру. Традицийни репертоар: Вотан у ''Дие'' ''Валкири'' и Голандяанин у опери ''Блукач-скитнїк'' ''Голандянин'' (композитора Рихарда Ваґнера), Фиґаро у опери ''Севильски'' ''байбер'', ''Дон Дьован''и у истоименней опери од В. А. Моцарта, Игор Святославич у опери ''Княз Иґор'', Томски у опери ''Пикова'' ''дама'' итд. Спрам театралних документох, и новинарских записох мож обачиц же ше од початку 19. вику по штредок 1820-их, часто хасновал термин ''primo basso, basse cantante'', и ''basse-taille'' за хлопох-шпивачох хтори познєйше були наволани баритони. [[File:Mozart - Le Nozze di Figaro (Fricsay) - Act 1 - 20. Non più andrai.ogg|right|thumb|278x278px|Моцарт, Ария зоз опери Фиґаро за баритон глас]] Стил вокализми ''bel canto'' хтори ше зявел у Италиї з початку 19. вику заменєл у опери шпивачох-кастратох хтори доминовали у предходним вику. Тото допринєсло же би ше на баритон патрело як окремну катеґорию гласа у одношеню на бас. Традицийно баси у оперох були ауторитети як цо то краль лєбо почитовани паноцец; алє зоз зявеньом гласа баритона композиторе вше вецей унапрямовали свойо улоги спрам баритонох хтори були сиґурни провадзаче їх улогох у оперох. Значни композиторе белканто опери: Дьоакино Росини (''Севильски байбер, Вилиям Тел''); Ґаетано Доницети (''Дон Пасквале, Любовни напиток, Лусия ди Ламермур, Лукреция Борджия, Ла фаворит''); Винтєнцо Белини (''Пуритани,'' ''Норма''); Ґиатамо Маєрбер (''Лес Хуґенотс''); и млади Дюзепе Верди (''Набуко, Ернани, Маґбет, Риґолето, Травията,'' ''Фалстаф''). [[File:50s Elvis Silhouette with Mic Stand 1.jpg|right|thumb|295x295px|Елвис Присли силуета познатого шпивача зоз баритон гласом.]] == Баритони у мюзиклох и поп музики == Баритон глас тиж заступени у мюзиклох углавним як високои баритони (Томас Борхерт лєбо Бруно Ґрасини). Алє постоя улоги у мюзиклох и за глїбоки баритон глас. ''Баритен'' музична вариянта баритона. Вон комбинує тенорски и баритонски елементи у вокалней фарби и розпону, як високи баритон, може превжац и нїзки тенорски часци. Познати шпиваче зоз баритон гласом у поп музики: Дин Мартин, Френк Синатра, Ли Хејзлвуд, Нил Даймонд, Том Смит (уредници), Дејв Гахан, Хајно, Стен Роджерс, Елвис Присли, Рой Орбисон, Джони Кеш, Джим Морисон, Том Џонс, Леонард Коен, Иян Кертис, Ник Кейв и велї други. == Вонкашня вяза == * [https://www.youtube.com/watch?v=L-jRZ3owf3s Дмитрий Хворостовский-баритон, ария зоз опeри Демон.] * [https://www.youtube.com/watch?v=R4eFu2pEXsc Микола Корпаш-руски баритон, писня ''Блукал я уж велї роки''] * [https://www.youtube.com/watch?v=ED8jiRvtWgk Ириней Бучко, баритон народна писня ''Нєдалєко од валала]'' You tube == Референци tcg3pdg7tvsn3s4tyyasw1ph3k2tzcy 6705 6704 2024-11-27T15:36:58Z Olirk55 19 Баритон, означени вецей нукашнї вязи 6705 wikitext text/x-wiki [[File:Stimmlage Bariton.svg|right|thumb|296x296px|Баритон, нотни приказ розпону гласа]]'''Баритон''' то тип хлопского класичного гласу хторому ше вокални розпон гласу находзи помедзи [[бас]]а и [[тенор]]а. Вон найчастейши хлопски глас.<ref>Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 108. ISBN 86-331-2075-5.</ref> Назва походзи зоз греческого язика βαρυτονος (баритонос) а значи глїбоке, чежке звучанє''.'' [[Композитор|Композиторе]] найчастейше пишу [[Подзелєнє музики|музику]] за тот глас зоз розпоном од ''f'' у малей октави по ''f1'' у першей октави ''( f'' над штреднїм ''c1''), т.є. ''f'' ''- f1'' у оперскей музики, а можлїве же глас мож прешириц на початку и на концу розпону-обсягу. Баритон звучи єдну октаву нїжей од мецосопрана вокалного уровня женских гласох и даєдних хлопских (тенора и контратенора). Слово як значенє баритон гласа ше першираз похасновало у 15. вику, у чаше кед ше зявело пейцгласове и шейсцгласове шпиванє. Кед штирогласє постало стаємне коло 17. вику, баритонски линиї були заобидзени и вихабени у хорских [[Композиция|композицийох]] так же шпиваче зоз баритон гласом були примушени шпивац тенор лєбо бас.<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%81,_%D0%B2_%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B5 Голос,в вокальной музыке.][https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона.] в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref> [[File:Baritone voice range on keyboard.svg|right|thumb|303x303px|Баритонов гласови розпон (дияпазон) приказани на калвиятури]] Дзепоєдни теоретичаре класификую баритон на даскельо типи: * ''тенор-баритон,'' хтори баржей тенор алє ма баритонски тембр-баритон тенор. При шпиваню висших тонох баритон гласом чежше шпивац. * ''лирски баритон'' глас хтори звучи лагодно, лирски, алє типично баритонскей фарби. Часци хтори написани за тот глас маю найвисшу теситуру. * ''лирско-драмски'' баритон, спомалшени, шветлого тону и значней моци. Може шпивац и лирски и драмски улоги у опери. * ''драматични баритон'' то глас ''цмейшого'' звучаня, моцнєйши є а поготов з моцносцу [[звук]]а у централним и горнїм тонским розпону. Часци драмского баритона нїзшей теситури, алє у хвилькох високих мелодийских часцох можу досягнуц и одшпивац найвисши тони. * ''Бас-баритон'' то штреднї глас хтори ма прикмети характеристични и за бас и за баритон. Звичайно нє ма рухоми висши ноти, алє може одшпивац моцнєйше и нотно густейши пасажи (по ''F'' у велькей октави) кед ше поровна зоз нормалним баритоном. Характерує го моцни, дакеди интензивни звук у централним реґистру. Традицийни репертоар: Вотан у ''Дие'' ''Валкири'' и Голандяанин у опери ''Блукач-скитнїк'' ''Голандянин'' (композитора Рихарда Ваґнера), Фиґаро у опери ''Севильски'' ''байбер'', ''Дон Дьован''и у истоименней опери од В. А. Моцарта, Игор Святославич у опери ''Княз Иґор'', Томски у опери ''Пикова'' ''дама'' итд. * Спрам театралних документох, и новинарских записох мож обачиц же ше од початку 19. вику по штредок 1820-их, часто хасновал термин ''primo basso, basse cantante'', и ''basse-taille'' за хлопох-шпивачох хтори познєйше були наволани баритони. [[File:Mozart - Le Nozze di Figaro (Fricsay) - Act 1 - 20. Non più andrai.ogg|right|thumb|285x285px|Моцарт, Ария зоз опери ''Фиґаро'' за баритон глас]] Стил вокализми ''bel canto'' хтори ше зявел у Италиї з початку 19. вику заменєл у опери шпивачох-кастратох хтори доминовали у предходним вику. Тото допринєсло же би ше на баритон патрело як окремну катеґорию гласа у одношеню на бас. Традицийно баси у оперох були ауторитети як цо то краль лєбо почитовани паноцец; алє зоз зявеньом гласа баритона композиторе вше вецей унапрямовали свойо улоги спрам баритонох хтори були сиґурни провадзаче їх улогох у оперох. Значни композиторе белканто опери: Дьоакино Росини (''Севильски байбер, Вилиям Тел''); Ґаетано Доницети (''Дон Пасквале, Любовни напиток, Лусия ди Ламермур, Лукреция Борджия, Ла фаворит''); Винтєнцо Белини (''Пуритани,'' ''Норма''); Ґаeтамо Маєрбер (''Лес Хуґенотс''); и млади Дюзепе Верди (''Набуко, Ернани, Маґбет, Риґолето, Травията,'' ''Фалстаф''). [[File:50s Elvis Silhouette with Mic Stand 1.jpg|right|thumb|295x295px|Елвис Присли, силуета познатого шпивача зоз баритон гласом.]] == Баритони у мюзиклох и поп музики == Баритон глас тиж заступени у мюзиклох углавним як високои баритони (Томас Борхерт лєбо Бруно Ґрасини). Алє постоя улоги у мюзиклох и за глїбоки баритон глас. ''Баритен'' музична вариянта баритона. Вон комбинує тенорски и баритонски елементи у вокалней фарби и розпону, як високи баритон, може превжац и нїзки тенорски часци. Познати шпиваче зоз баритон гласом у поп музики: Дин Мартин, Френк Синатра, Ли Хеyлвуд, Нил Даймонд, Том Смит (уредници), Дейв Гахан, Гайно, Стен Роджерс, Елвис Присли, Рой Орбисон, Джони Кеш, Джим Морисон, Том Џонс, Леонард Коен, Иян Кертис, Ник Кейв и велї други. == Вонкашня вяза == * [https://www.youtube.com/watch?v=L-jRZ3owf3s Дмитрий Хворостовский-баритон, ария зоз опeри Демон.] * [https://www.youtube.com/watch?v=R4eFu2pEXsc Микола Корпаш-руски баритон, писня ''Блукал я уж велї роки.''] * [https://www.youtube.com/watch?v=ED8jiRvtWgk Ириней Бучко-баритон, народна писня ''Нєдалєко од валала.]'' You tube == Референци == ml8raej1xk2clv3k8cvlgzcxj8xo84j 6707 6705 2024-11-27T16:05:51Z Hencrk 21 6707 wikitext text/x-wiki [[File:Stimmlage Bariton.svg|right|thumb|296x296px|Баритон, нотни приказ розпону гласа]]'''Баритон''' то тип хлопского класичного гласу хторому ше вокални розпон гласу находзи помедзи [[бас]]а и [[тенор]]а. Вон найчастейши хлопски глас.<ref>Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 108. ISBN 86-331-2075-5.</ref> Назва походзи зоз греческого язика βαρυτονος (баритонос) а значи глїбоке, чежке звучанє''.'' [[Композитор|Композиторе]] найчастейше пишу [[Подзелєнє музики|музику]] за тот глас зоз розпоном од ''f'' у малей октави по ''f1'' у першей октави ''( f'' над штреднїм ''c1''), т.є. ''f'' ''- f1'' у оперскей музики, а можлїве же глас мож прешириц на початку и на концу розпону-обсягу. Баритон звучи єдну октаву нїжей од мецосопрана вокалного уровня женских гласох и даєдних хлопских (тенора и контратенора). Слово як значенє баритон гласа ше першираз похасновало у 15. вику, у чаше кед ше зявело пейцгласове и шейсцгласове шпиванє. Кед штирогласє постало стаємне коло 17. вику, баритонски линиї були заобидзени и вихабени у хорских [[Композиция|композицийох]] так же шпиваче зоз баритон гласом були примушени шпивац тенор лєбо бас.<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%81,_%D0%B2_%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B5 Голос,в вокальной музыке.] [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B3%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона.] в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.</ref> [[File:Baritone voice range on keyboard.svg|right|thumb|303x303px|Баритонов гласови розпон (дияпазон) приказани на калвиятури]] Дзепоєдни теоретичаре класификую баритон на даскельо типи: * ''тенор-баритон,'' хтори баржей тенор алє ма баритонски тембр-баритон тенор. При шпиваню висших тонох баритон гласом чежше шпивац. * ''лирски баритон'' глас хтори звучи лагодно, лирски, алє типично баритонскей фарби. Часци хтори написани за тот глас маю найвисшу теситуру. * ''лирско-драмски'' баритон, спомалшени, шветлого тону и значней моци. Може шпивац и лирски и драмски улоги у опери. * ''драматични баритон'' то глас ''цмейшого'' звучаня, моцнєйши є а поготов з моцносцу [[звук]]а у централним и горнїм тонским розпону. Часци драмского баритона нїзшей теситури, алє у хвилькох високих мелодийских часцох можу досягнуц и одшпивац найвисши тони. * ''Бас-баритон'' то штреднї глас хтори ма прикмети характеристични и за бас и за баритон. Звичайно нє ма рухоми висши ноти, алє може одшпивац моцнєйше и нотно густейши пасажи (по ''F'' у велькей октави) кед ше поровна зоз нормалним баритоном. Характерує го моцни, дакеди интензивни звук у централним реґистру. Традицийни репертоар: Вотан у ''Дие'' ''Валкири'' и Голандяанин у опери ''Блукач-скитнїк'' ''Голандянин'' (композитора Рихарда Ваґнера), Фиґаро у опери ''Севильски'' ''байбер'', ''Дон Дьован''и у истоименней опери од В. А. Моцарта, Игор Святославич у опери ''Княз Иґор'', Томски у опери ''Пикова'' ''дама'' итд. * Спрам театралних документох, и новинарских записох мож обачиц же ше од початку 19. вику по штредок 1820-их, часто хасновал термин ''primo basso, basse cantante'', и ''basse-taille'' за хлопох-шпивачох хтори познєйше були наволани баритони. [[File:Mozart - Le Nozze di Figaro (Fricsay) - Act 1 - 20. Non più andrai.ogg|right|thumb|285x285px|Моцарт, Ария зоз опери ''Фиґаро'' за баритон глас]] Стил вокализми ''bel canto'' хтори ше зявел у Италиї з початку 19. вику заменєл у опери шпивачох-кастратох хтори доминовали у предходним вику. Тото допринєсло же би ше на баритон патрело як окремну катеґорию гласа у одношеню на бас. Традицийно баси у оперох були ауторитети як цо то краль лєбо почитовани паноцец; алє зоз зявеньом гласа баритона композиторе вше вецей унапрямовали свойо улоги спрам баритонох хтори були сиґурни провадзаче їх улогох у оперох. Значни композиторе белканто опери: Дьоакино Росини (''Севильски байбер, Вилиям Тел''); Ґаетано Доницети (''Дон Пасквале, Любовни напиток, Лусия ди Ламермур, Лукреция Борджия, Ла фаворит''); Винтєнцо Белини (''Пуритани,'' ''Норма''); Ґаeтамо Маєрбер (''Лес Хуґенотс''); и млади Дюзепе Верди (''Набуко, Ернани, Маґбет, Риґолето, Травията,'' ''Фалстаф''). [[File:50s Elvis Silhouette with Mic Stand 1.jpg|right|thumb|295x295px|Елвис Присли, силуета познатого шпивача зоз баритон гласом.]] == Баритони у мюзиклох и поп музики == Баритон глас тиж заступени у мюзиклох углавним як високои баритони (Томас Борхерт лєбо Бруно Ґрасини). Алє постоя улоги у мюзиклох и за глїбоки баритон глас. ''Баритен'' музична вариянта баритона. Вон комбинує тенорски и баритонски елементи у вокалней фарби и розпону, як високи баритон, може превжац и нїзки тенорски часци. Познати шпиваче зоз баритон гласом у поп музики: Дин Мартин, Френк Синатра, Ли Хеyлвуд, Нил Даймонд, Том Смит (уредници), Дейв Гахан, Гайно, Стен Роджерс, Елвис Присли, Рой Орбисон, Джони Кеш, Джим Морисон, Том Џонс, Леонард Коен, Иян Кертис, Ник Кейв и велї други. == Вонкашня вяза == * [https://www.youtube.com/watch?v=L-jRZ3owf3s Дмитрий Хворостовский-баритон, ария зоз опeри Демон.] * [https://www.youtube.com/watch?v=R4eFu2pEXsc Микола Корпаш-руски баритон, писня ''Блукал я уж велї роки.''] * [https://www.youtube.com/watch?v=ED8jiRvtWgk Ириней Бучко-баритон, народна писня ''Нєдалєко од валала.]'' You tube == Референци == 0lhdefy12b37pcz0j3mexh9t2g37mmf Метер 0 648 6710 2024-11-27T16:51:34Z Hencrk 21 Нова страница: Метер (символ: m(1)) то СИ основна єдинка за далєкосц (або длужину у бешеди физикових наукох). Дефинує ше як длужина траєкториї хтору у абсолутним вакууме прейдзе шветлосц за час од точно 1/(299 792 458) секунди.(2) Тота дефиниция нє меня велькосц єдинки, алє є уведзен… 6710 wikitext text/x-wiki Метер (символ: m(1)) то СИ основна єдинка за далєкосц (або длужину у бешеди физикових наукох). Дефинує ше як длужина траєкториї хтору у абсолутним вакууме прейдзе шветлосц за час од точно 1/(299 792 458) секунди.(2) Тота дефиниция нє меня велькосц єдинки, алє є уведзена же би провадзела нєдавни розвой технїкох за меранє, дзе ше длужина и час можу репродуковац зоз барз вельку точносцу– у случаю часу, до точносци од 1013. Метер ориґинално бул дефиновани 1793. року як єдна дзешец-милионита часц розстояня медзи екватором и Сиверним полом. Року 1799, то редефиноване у смислу прототипу метерского еталону (стварни еталон пременєни 1889. року). Року 1960, метер бул редефиновани у смислу одредзеного числа габових длужинох вибраних емисийних линийох криптону-86. Року 1983, прилапена терашня дефиниция. edlobx8jne4cfh95tkegqcubbm78kwl 6711 6710 2024-11-27T16:53:37Z Hencrk 21 Визуелне ушорйованє тексту 6711 wikitext text/x-wiki '''Метер''' (символ: m(1)) то СИ основна єдинка за далєкосц (або длужину у бешеди физикових наукох). Дефинує ше як длужина траєкториї хтору у абсолутним вакууме прейдзе шветлосц за час од точно 1/(299 792 458) секунди.(2) Тота дефиниция нє меня велькосц єдинки, алє є уведзена же би провадзела нєдавни розвой технїкох за меранє, дзе ше длужина и час можу репродуковац зоз барз вельку точносцу– у случаю часу, до точносци од 1013. Метер ориґинално бул дефиновани 1793. року як єдна дзешец-милионита часц розстояня медзи екватором и Сиверним полом. Року 1799, то редефиноване у смислу прототипу метерского еталону (стварни еталон пременєни 1889. року). Року 1960, метер бул редефиновани у смислу одредзеного числа габових длужинох вибраних емисийних линийох криптону-86. Року 1983, прилапена терашня дефиниция. fr2dkkit2krf9711zrr5dwxs4w2nfp1 6712 6711 2024-11-27T17:18:27Z Hencrk 21 Укладанє табели 6712 wikitext text/x-wiki Метер Система СИ основна єдинка Єдинка длужина Символ m                       Єдинични претваряня ''1 m до ...   ... єднаки з ...'' СИ єдинки 1000 mm                    0,001 km Империялни/ЗАД єдинки 1,0936 yd                                             3,2808  ft                                                  39,370  in Наутични єдинки    0,00053996  nmi   '''Метер''' (символ: m(1)) то СИ основна єдинка за далєкосц (або длужину у бешеди физикових наукох). Дефинує ше як длужина траєкториї хтору у абсолутним вакууме прейдзе шветлосц за час од точно 1/(299 792 458) секунди.(2) Тота дефиниция нє меня велькосц єдинки, алє є уведзена же би провадзела нєдавни розвой технїкох за меранє, дзе ше длужина и час можу репродуковац зоз барз вельку точносцу– у случаю часу, до точносци од 1013. Метер ориґинално бул дефиновани 1793. року як єдна дзешец-милионита часц розстояня медзи екватором и Сиверним полом. Року 1799, то редефиноване у смислу прототипу метерского еталону (стварни еталон пременєни 1889. року). Року 1960, метер бул редефиновани у смислу одредзеного числа габових длужинох вибраних емисийних линийох криптону-86. Року 1983, прилапена терашня дефиниция. 93omnz0jxe9lny4k3w2bk9qfec56q7p 6713 6712 2024-11-27T17:31:08Z Hencrk 21 Укладанє референцох и литератури 6713 wikitext text/x-wiki Метер Система СИ основна єдинка Єдинка длужина Символ m                       Єдинични претваряня ''1 m до ...   ... єднаки з ...'' СИ єдинки 1000 mm                    0,001 km Империялни/ЗАД єдинки 1,0936 yd                                             3,2808  ft                                                  39,370  in Наутични єдинки    0,00053996  nmi   '''Метер''' (символ: m(1)) то СИ основна єдинка за далєкосц (або длужину у бешеди физикових наукох). Дефинує ше як длужина траєкториї хтору у абсолутним вакууме прейдзе шветлосц за час од точно 1/(299 792 458) секунди.(2) Тота дефиниция нє меня велькосц єдинки, алє є уведзена же би провадзела нєдавни розвой технїкох за меранє, дзе ше длужина и час можу репродуковац зоз барз вельку точносцу– у случаю часу, до точносци од 1013. Метер ориґинално бул дефиновани 1793. року як єдна дзешец-милионита часц розстояня медзи екватором и Сиверним полом. Року 1799, то редефиноване у смислу прототипу метерского еталону (стварни еталон пременєни 1889. року). Року 1960, метер бул редефиновани у смислу одредзеного числа габових длужинох вибраних емисийних линийох криптону-86. Року 1983, прилапена терашня дефиниция. Референци 1   <nowiki>https://www.nist.gov/si-redefinition/meter</nowiki>  „Base unit definitions: Meter”    ''NIST''. <nowiki>https://sr.wikipedia.org/wiki/Nacionalni_institut_za_standarde_i_tehnologiju</nowiki>   National Institute of Standards and Technology. 9. 5. 2019.    2   <nowiki>https://www.enciklopedija.hr/clanak/metar</nowiki>   Метер  "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.   Литература 17<sup>th</sup> <nowiki>https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B5</nowiki>   General Conference on Weights and Measures. (1983). https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BE_%D0%B7%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B5 International Bureau of Weights and Measures.  Alder, Ken (2002).'''  <nowiki>https://archive.org/details/measureofallthin00alde</nowiki>  '''  ''The Measure of All Things : The Seven-Year Odyssey and Hidden Error That Transformed the World'' .  New York: Free Press. Mohr, P., Taylor, B.N., and David B. Newell, D. (13 November 2012).   <nowiki>https://physics.nist.gov/cuu/Constants/codata.pdf</nowiki>   ''CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants: 2010''   Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. 6gvjqzkhc8p4rr0xvbxzzh6bt9c1nry 6714 6713 2024-11-27T17:38:30Z Hencrk 21 6714 wikitext text/x-wiki Метер Система СИ основна єдинка Єдинка длужина Символ m                       Єдинични претваряня ''1 m до ...   ... єднаки з ...'' СИ єдинки 1000 mm                    0,001 km Империялни/ЗАД єдинки 1,0936 yd                                             3,2808  ft                                                  39,370  in Наутични єдинки    0,00053996  nmi   '''Метер''' (символ: m(1)) то СИ основна єдинка за далєкосц (або длужину у бешеди физикових наукох). Дефинує ше як длужина траєкториї хтору у абсолутним вакууме прейдзе шветлосц за час од точно 1/(299 792 458) секунди.(2) Тота дефиниция нє меня велькосц єдинки, алє є уведзена же би провадзела нєдавни розвой технїкох за меранє, дзе ше длужина и час можу репродуковац зоз барз вельку точносцу– у случаю часу, до точносци од 1013. Метер ориґинално бул дефиновани 1793. року як єдна дзешец-милионита часц розстояня медзи екватором и Сиверним полом. Року 1799, то редефиноване у смислу прототипу метерского еталону (стварни еталон пременєни 1889. року). Року 1960, метер бул редефиновани у смислу одредзеного числа габових длужинох вибраних емисийних линийох криптону-86. Року 1983, прилапена терашня дефиниция. Референци 1   <nowiki>https://www.nist.gov/si-redefinition/meter</nowiki>  „Base unit definitions: Meter”    ''NIST''. <nowiki>https://sr.wikipedia.org/wiki/Nacionalni_institut_za_standarde_i_tehnologiju</nowiki>   National Institute of Standards and Technology. 9. 5. 2019.    2   <nowiki>https://www.enciklopedija.hr/clanak/metar</nowiki>   Метер  "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.   Литература  Alder, Ken (2002).''' ''' <nowiki>https://archive.org/details/measureofallthin00alde</nowiki> ''' '''  ''The Measure of All Things : The Seven-Year Odyssey and Hidden Error That Transformed the World'' .  New York: Free Press. Mohr, P., Taylor, B.N., and David B. Newell, D. (13 November 2012).   <nowiki>https://physics.nist.gov/cuu/Constants/codata.pdf</nowiki>   ''CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants: 2010''   Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. 1t5jln6plrppzmufeap1yg2yv4t6jwm 6716 6714 2024-11-27T21:28:45Z Olirk55 19 Форматированє референцох, медзинаслови 6716 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" |+ ! colspan="2" |Метер |- |Система |СИ основна єдинка |- | | |- | | |- ! colspan="2" |Єдинични претваряня |- | | |- | | |- | | |- | | |} Метер Система СИ основна єдинка Єдинка длужина Символ m                       Єдинични претваряня ''1 m до ...   ... єднаки з ...'' СИ єдинки 1000 mm                    0,001 km Империялни/ЗАД єдинки 1,0936 yd                                             3,2808  ft                                                  39,370  in Наутични єдинки    0,00053996  nmi   '''Метер''' (символ: m <ref>[https://www.nist.gov/si-redefinition/ „Base unit definitions: Meter”] NIST [https://sr.wikipedia.org/wiki/Nacionalni_institut_za_standarde_i_tehnologiju National Institute of Standards and Technology.] 9. 5. 2019.</ref>) то СИ основна єдинка за далєкосц (або длужину у бешеди физикових наукох). Дефинує ше як длужина траєкториї хтору у абсолутним вакуме прейдзе шветлосц за час од точно 1/(299 792 458) секунди. <ref>[https://www.enciklopedija.hr/clanak/metar Метер] "Hrvatska enciklopedija" Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref> Тота дефиниция нє меня велькосц єдинки, алє є уведзена же би провадзела нєдавни розвой технїкох за меранє, дзе ше длужина и час можу репродуковац зоз барз вельку точносцу– у случаю часу, до точносци од 1013. Метер ориґинално бул дефиновани 1793. року як єдна дзешец-милионита часц розстояня медзи екватором и Сиверним полом. Року 1799, то редефиноване у смислу прототипу метерского еталону (стварни еталон пременєни 1889. року). Року 1960, метер бул редефиновани у смислу одредзеного числа габових длужинох вибраних емисийних линийох криптону-86. Року 1983, прилапена терашня дефиниция. == Литература ==  Alder, Ken (2002).''' ''' <nowiki>https://archive.org/details/measureofallthin00alde</nowiki> ''' '''  ''The Measure of All Things : The Seven-Year Odyssey and Hidden Error That Transformed the World'' .  New York: Free Press. Mohr, P., Taylor, B.N., and David B. Newell, D. (13 November 2012).   <nowiki>https://physics.nist.gov/cuu/Constants/codata.pdf</nowiki>   ''CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants: 2010''   Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. == Референци == li86trn8jt4cy0u739zclvy9o61i472 Нота 0 649 6722 2024-11-28T08:50:49Z Olirk55 19 Нова страница: Слово '''нота''' (множ. ноти) походзи зоз латинскгого язика (''nota'' и значи ,,знак”). У музики нота (франц. и анґл. note)[1]) то знак/знаки зоз хторим ше зазначую тони до линийовей системи. Нота то єдна зоз основних знакох сучасней музичней нотациї. У линийовей системи… 6722 wikitext text/x-wiki Слово '''нота''' (множ. ноти) походзи зоз латинскгого язика (''nota'' и значи ,,знак”). У музики нота (франц. и анґл. note)[1]) то знак/знаки зоз хторим ше зазначую тони до линийовей системи. Нота то єдна зоз основних знакох сучасней музичней нотациї. У линийовей системи з помоцу нотного ключа (виолински, бас ключ, алт и други) одредзує ше место ноти, єй висину, тирванє и єй мено. Випатрунок ноти и єй часци Елемнти ноти: 1. глава ноти (нотна глава) 2. шия ноти (нотна шия) 3. заставка Нота ше сосотої зоз: 1. округлей лєбо елипсовей/вайцастей нотней глави хтора ше у зависносци од нотней вредносци може зачарнїц. 2. вертикалней смужки, такв. нотна шия хтора ше додава у зависносци од нотней вреднсоци и єй места у линийовей системи, на прави лєбо лїви бок нотней глави. Нотна шия ше пише : • по ноту «а1» зоз правого боку на висше /до горе. • од ноти «h1» зоз лївого боку на нїжей. 3. заставка на верху нотней шиї (лєбо вецей їх, у зависносци од нотних вредносцох). Розлични нотни вредносци Форма ноти ( итд.) одредзує нотну вредносц т.є. тирванє тона (2) (3). Найдлугши тон по тирваню у нєшкайшей нотациї означує ше зоз знаком и вола ше цала нота. Зоз єй дзелєньом доставаме менши нотни вредносци як цо указує илустрация: Приказ схеми: 1. Дзелєнє цалей ноти 2. Наставанє (творенє) менших нотних вредосцох 3. Медзисобне одношенє нотних вередносцох = цала нота = 1/1 = половка ноти = 1/2 = штварцина ноти = 1/4 = осмина ноти = 1/8 = шеснацтина ноти = 1/16 = трицецдвоїна ноти = 1/32 Постоя и менши нотни вредносци од трицецдвоїни. Ґрупованє нотних вредносцох Пре преглядносц и швидше записованє нотох, вецей ноти скапчуєме, односно ґрупуєме их зоз такв. смужку /ребром (лєбо ридше греда). Илустрация ґрупованя и скапчованя вецей нотох: = лєбо = лєбо лєбо ed5gncyqxh10czgt67rtm94c9em245s